Hamid Ragipović Besko, pola veka u diskografiji: "Hoću ljubav, neću uspomene"

Foto: Promo

"Sa osmehom pričala si meni

o rastanku što će možda doći,

Preporučujemo

a ljubav je učinila lepšim

naše dane i sve naše noći.

Ja te volim od života više,

novo jutro našu sreću piše,

ja te molim ostani kraj mene,

hoću ljubav, neću uspomene.

U očima istinu ti čitam

da ljubavi našoj kraja nema,

a i novo jutro koje sviće

za nas dvoje novi život sprema.

Za radosti vremena će biti,

pred nama su novi dani sreće,

zbog ljubavi što si meni dala

srce tvoje zažaliti neće."

(Blagoje Košanin - Hilmo Mujić)

"Ja te volim od života više" je evergrin narodne muzike, ulaznica Hamida Ragipovića Beska u Muzičku apoteku i u klub besmrtnih pevača narodne muzike. Ovo je pričao Besku, o ljudini i sevdaliji, o pevaču koji ne učestvuje u trci za jeftinu popularnost i lajkove i koji traje čistim kvalitetom.

- Ja sam rođen u srpskom Sibiru, u selu Točilovo, opština Tutin. Moj otac je bolje pevao od svih pevača koje sam čuo. Sve druge sam mogao da kopiram, ali babov glas se nije mogao skinuti. Imao je raspon od tri oktave i visinu koja suši mozak. Bez obzira što je moj babo parao nebo, nije se radovao što i ja idem u pevače - priča Besko za Muzičku apoteku.

- Zapevao sam kao momčić i kao lokalna atrakcija na veseljima u mom rodnom kraju. Još mi odzvanjaju te prangije i plotuni koji su pratili moje pevanje. A onda sam otišao u Skoplje, u grad sunca, kod mojih daidža i amidža. Prošao sam kroz kulturno-umetničko društvo, upoznao sve te makedonske, bugarske, grčke, albanske i šumadijske pesme i ritmove. Mnogo mi je značilo to usavršavanje sa akademskim muzičarima i pravim pedagozima. A onda sam i vojsku usavršavao malo duže - bio sam zadnja generacija koja je služila 18 meseci.

Na putujućem festivalu "Pesma leta '72" desio se fatalan susret: Besko upoznaje svog idola Safeta Isovića.

- Zamislite samo tu pevačku elitu na jednom mestu: Safet, Bilkić, Tozovac, Cune, Kvaka, Lepa, Silvana. U želji da pipnem i upoznam Safeta, preskočio sam onu ogradu na stadionu, prišao Safetu i zamolio ga da me čuje i da mi kaže da li sam za pevača. Otpevao sam mu jednu strofu "Konja vodim, peške hodim", Sajo me pohvali i nesebično uputi na Hamdiju Salkovića i Blagoja Košanina, sarajevske eminencije i predstavnike Jugotona. Ta Safetova preporuka značila mi je više od 50 diploma.

Ohrabren Safetovom podrškom, Besko peva još punijim plućima, hvata još veće visine. Sa svojim orkestrom dolazi u Podrinje, u hotel "Drina" u Goraždu.

- Boraveći u Makedoniji kod familije i rođaka i služeći vojsku u Zagrebu, malo sam iskvario govor. Sećam se upozorenja jednog Podrinca: "Ako pevaš kao što govoriš, bolje ti je batali. Ovde se govori najčistije, ovo je Vukov kraj." Bio sam u punoj pevačkoj formi, a pružila mi se prilika da pevam u komšiluku velikog pesnika i kompozitora Radeta Jovanovića u Goraždu, Čajniču, Foči, Rogatici, ne sluteći da će mi se ukazati prilika da me baš Rade čuje i bude moj prvi kompozitor.

- Jedno veče došao je Rade da me čuje, a ja nisam ni znao da je to on. Primetio sam samo da mi naručuje sve te rasteguše - "Jablani se povijaju", "Hanku", "Negde u daljine" - zapravo sve njegove antologijske pesme. Kad sam završio, pozvao me za sto, zagrlio i ponudio prve pesme.

Prvu ploču sa pesmama Radeta Jovanovića "Ja noćas lutam" i "Zbogom starice majko" snima 1974. godine i objavljuje za Jugoton. Usledile su i Beskove zlatne godine na Ilidžanskom festivalu - od 1975. do 1982. godine ostvaruje nekoliko uzastopnih nastupa, pobeda i nagrada publike i stručnog žirija.

- Ja sam, u stvari, umetnički rođen na "Ilidži". Već sa mojim prvim debitantskim nastupom sa pesmom "Živi život kako teče" napravio sam 1975. pravu ludnicu na Ilidžanskom festivalu, a već 1976. postajem apsolutni pobednik sa pesmom "Ko te voli, čija li si žena". Na "Ilidži '82" otpevao sam i moj najveći hit "Ja te volim od života više".

- Drag mi je i nastup sa Bucom Jovanovićem na "Hit paradi '76" sa pesmom "Ej, da sam vetar". Ostaje žal što nisam još više snimao sa Bucom, sa čovekom koji je najslađe svirao harmoniku i pevao bolje od svih svojih pevača. Ko zna gde bi mi kraj bio da sam ostvario veću saradnju sa Bucom.

Pored novokomponovanih pesama sa snagom evergrina, snimio je Besko i desetine bisera iz Bosne i Sandžaka: "Sanak me mori", "Moćevčiću, mali Carigrade", "Oj, golube", "Grana od bora", "Oj, devojko pod brdom", "Oj, devojko, jesi li zaspala", "Tri su ptice lastavice", "Kad dinuše sabahzorski vetrovi", "Srdo moja", "Tamo dole niz mahalu", "Kolika je Jahorina planina", "Banjaluko i ta tvoja sela", "Soko mi leti visoko"...

- Naročito mi je draga saradnja sa Jovicom Petkovićem. Bilo je to i emotivno i komično. Kaže legendarni Jovica: ”Bato, imam i ja svoje frljoke. Ali, kako da umirim te tvoje trilere. Nismo mnogo vežbali, a ispalo je savršeno."

- Znao je da prekine snimanje samo da me poljubi. Jovica je živeo za svaki ton, za svaki lep ukras, time je i meni davao još veću snagu i krila. Jovičin štim se poznaje iz aviona, kao da je imao mitraljez u prstima.

I pored retkog pojavljivanja u javnosti, ostavio je Besko značajnog traga u diskografiji. Snimio je petnaest singlova i desetak albuma sa najvećim kompozitorima, tekstopiscima, aranžerima i šefovima ansambala sa prostora bivše Juge.

- Na krilima pesme obišao sam celu Jugu i dobar deo sveta. Živeo sam u svetskim metropolama, al' nekako mi najdraže u Bosni i Srbiji. Tu su moji koreni, mesta najdražih uspomena, dragi prijatelji. Tu je i moja zaostavština, moje narodno blago od oko trista snimljenih pesama. Tu su i mnoge čaršije, tu je i ona najlepša. U pravu je Ruždija Krupa: "Ko se jednom napije vode sa Baščaršije, nikad više iz Sarajeva taj otići ne umije."

(Goran Milosevic)