Poslednja pesma i neostvarena želja Novice Negovanovića: U spomen Željka i Siniše, heroja sa Maljena

Foto: Promo

"Na Maljenu, kobne noći,

padale su hladne kiše,

Preporučujemo

izgubismo dva heroja,

među nama nisu više.

Izgubismo dva heroja,

zauvek nas ostaviše,

nema pesme ni pesnika

da oslika dva vojnika

što su nemo u planini

prskosili zloj sudbini,

što su mladost sboju ranu

poklonili otadžbini.

Nisu jutro dočekali,

a želja im beše ista,

da odbrane svoju zemlju

od progona antihrista.

O njima će da se peva,

da se peva i da piše,

plače Maljen, liju kiše,

nema Željka i Siniše."

(Novica Negovanović)

U Srbiji je rat peto godišnje doba - primeti akademik Duško Kovačević. Ratna tematika nije mnogo prisutna u narodnoj pesmi, ima je taman toliko koliko i istinskih heroja u ratu.

- Srbija ima mnogo heroja, naročito neznanih. Moj drugar Boća Čolović ispričao mi je priču o stradanju dvojice oficira Vojske Srbije iz 126. brigade na radarskom centru na Maljenu. Tokom Nato agresije svesno su išli u susret raketama. U kobnom času stigli su samo da im pokažu srednji prst.

- Tu na mestu stradanja podignuta je i crkvica u spomen poručnika Siniše i Željka, mladića iz Knina i Jakova. Kad sam video to spomen obeležje i kad sam saznao za herojski čin naših mladića, napisao sam i tekst i melodiju - pričao je Novica Negovanović u svom poslednjem nastupu u Muzičkoj apoteci.

U želji da se ova herojska priča ovekoveči, potražio je Novica pomoć i svojih vrhunskih tekstopisaca. Noletovi tekstopisci bejahu jednoglasni - neka ostane Noletov tekst jer je ispisan baš u trenu najvrelijih emocija.

- Zajedno sa tekstom napisao sam i melodiju koja je sa oduševljenjem prihvaćena i od Umetničkog ansambla "Binički" i profesora solo pevanja Voje Spasića i njegovih "Arhangela" iz Kragujevca.

- Zakazali smo i premijeru na dvadesetu godišnjicu Sinišine i Željkove junačke smrti. A onda je došlo još jedno belosvetsko zlo - korona.

Snimio je Novica sredinom 70-ih i pesmu "Sava Sirogojno" na koktel albumu Radeta Jovanovića uz aranžman i orkestar Buce Jovanovića.

- Žao mi je što sam snimio samo jednu pesmu sa takvim pesnikom. Snimio sam je tad u studiju, otpevao je sa posebnim oduševljenjem i nikad je više nisam zapevao. Pesmu sam prvi put čuo u studiju na snimanju, Buca mi je pokazao i snimili smo je "na tri, četiri". A da sam je vežbao, kao što se to danas radi, možda i ne bi bila tako lepa. Iako su svi moji na potpuno drugoj strani od partizana, čini mi se da je sve najlepše izletelo iz mene.

- Tvrdim da je to moja najlepše otpevana pesma. Sigurno su me povukli i ta melodija i taj tekst i ta Bucina maestralna orkestracija i taj prateći hor. I danas se naježim kad čujem "Savu Sirogojna".

(Goran Milošević)