Jedna Milančetova i Lakijeva pesma ostala je i Šabanova pusta želja: "Što mi nekad pismo ne napišeš"

Foto: Promo

"U večeri kada sunce zađe

i kad mesec starim putem krene,

Preporučujemo

ja se setim tebe draga moja

i svog doma daleko od mene.

Svud sam bio, svuda te tražio,

da bih pustoj čežnji odoleo,

što mi nekad pismo ne napišeš,

mnogo sam te draga poželeo.

Svaka zora nekom sreću nosi,

a ja nemam nikog da me budi,

dadoh mladost za besane noći

trazeći te u pesmama tužnim.

Daleko si bol da mi ublaziš,

uspomeno zavičaja moga,

da li me se makar nekad setiš

dok ja lutam putem bola svoga."

(Milanče Radosavljević - Branislav Cvetinović Laki)

"Mnogo sam te draga poželeo" samo je jedna u nizu jesenjinovskih pesama iz opusa Milančeta Radosavljevića i prva pesma koju je legendarni srcelomac samom sebi komponovao i odsvirao u studiju sa svojim ansamblom.

- Kad sam prvi put imao ispred sebe ovu Lakijevu pesmu, počeo sam da je pevušim uz harmoniku. U tom momentu sam video vojnika koji stoji na straži sa šinjelom i puškom o ramenu. Sneg veje, vojnik šeta pored stražare i čezne za devojkom - priča legendarni Milanče.

- Posle samo nekoliko godina, slušam Radio Valjevo. Spiker čita želje i čestitke u kojima se stotine vojnika ispraća uz ovu pesmu u kojoj se nigde ne pominje vojska. Poštar je u džakovima donosio pisma u kojima su slušaoci naručivali baš ovu pesmu. Doduše, sreo sam i neke vojnike koji mi kažu da su tri noći bili u zatvoru zbog ove pesme, ali im nije žao.

I Branislav Cvetinović Laki, najplodniji Milančetov tekstopisac, sa radošću se seća pesme koja nije megahit a traje skoro pola veka.

- Milanče peva u restoranu "Vinogradi", a Šaban došao da ga sluša. Kad je zapevao "U večeri kada sunce zađe", Šaban nije mogao da izdrži i upita Milančeta na uvce: "Ko ti je dao ovu pesmu?" Milanče ga samo prstom uputi na mene. Šaban mi priđe i šapnu: "Eh, što je ne dade meni?"

Od 1975. do 1984. godine Milanče je snimio desetak ploča sa dvadesetak pesma koje je komponovao na Lakijeve stihove.

- Milanče uzme moju pesmu i odmah je peva uz harmoniku. I već posle prve strofe kaže: "Laki, uh što je dobro! Ovo sam i ja hteo da kažem, samo nisam umeo." Tako su nastale sve Milančetove pesme na moje stihove. Neki kažu kako liče jedna na drugu. Pa šta ako i liče - sve su dobre! - kaže Laki.

- Neki kažu i da je ovo čista poezija. Mislim da je ovo samo lep tekst na koji se može komponovati lepa melodija. I pesma je lepša kad se peva. Pesma koja se recituje ode jednom u etar i čeka se sledeća prilika. A pesma koja se peva može da se vrti i sto puta za veče.

Sve što je voleo i propatio Laki je opevao. Pisao je i za Šabana, Bucu, Marinka, Kalezića, Gvozdena, Savu, ali nekako se specijalizovao za Milančeta.

- Milanče i ja smo srodne duše. Milanče je ceo život pevao u kafani, a ja sam radni vek proveo u kafani kao ugostitelj. Neke od tih pesama sam i sam pevao i mnogo pre nego što ih je Milanče snimio. I danas volim i da pevam i da lumpijem i da kitim svirače. Ne verujem u tekstopisce koji ne uživaju u muzici.

- I Šaban je uživao u Milančetovim i mojim pesmama. Na Mišaru kod Šapca peva Šaban kod "Italijana" a Milanče kod "Geaka". Šaban završio nastup još pre ponoći pred polupraznom kafanom i sa društvom produži kod Milančeta. A tamo ispred kafane kilometarska kolona kola, nemaš gde da se parkiraš. Naravno, Šaban je kasnije punio i arene i stadione, ali Milanče je bio i ostao car kafane - primećuje Laki.

(Goran Milošević)