Pevački uspesi Ljube Kešelja: "Dobrim pevačima sam davao dobre pesme, a meni šta ostane"

Foto: Promo

"Kad je momak bio od dvadeset leta,

ljubio je cure noćima po selu,

Preporučujemo

to je nekad bilo, sad je ostario,

meni priča priče, češlja kosu belu.

Ja vragolan i moj deda,

kud krenemo svet nas gleda,

dva mangupa vidi jada,

on nekada a ja sada.

Često puta čovek u starosti žali

za onim što prođe a što se ne vraća,

moj deda ne žali jer živeti ume,

a starine mudrost ničim se ne plaća.

Kad prođemo selom, ja u cure gledam,

a moj deda blista što kraj mene ide,

jer moja je mladost k'o njegova nekad,

to mu ljudi kažu kad ga sa mnom vide."

(Ljubo Kešelj - Žika Radujević)

"Ja vragolan i moj deda" je mnogo više od pevačke lične karte Ljube Kešelja i večitog namenskog hita. Ovo je pravo i nepotrošno narodno blago, ponos pesma deda i unuka.

- Ova pesma je mali životni roman, zahvaljujući vrhunskom tekstu mog saradnika Žike Radujevića. Komponovao sam je za sebe, onako kako je ja osećem, po meri moje interpretacije, bez preteranih očekivanja. Iako pesma zvuči namenski, nisam je komponivao sa nekom ličnom namenom - kaže maestro Ljubo Kešelj.

- S druge strane, teško je i zamisliti neku namenskiju pesmu. Svakom dedi je unuk najveće blago i smisao življenja. Unuk ima svoje utočište kod dede, a dedin smisao života staje u dve reči - dedino zlato! I sve dok je deda i unuka trajaće i pesma "Ja vragolan i moj deda". Namenske pesme znaju i da dosade, ali ova pesma ima svoj šmekeraj i svoju vanvremensku poruku.

Najslušanije lokalne radio stanice isplaćivale su plate samo od emitovanja pesme "Ja vragolan i moj deda". Punih deset godina, sve dok se nije pojavila pesma Miće Teofilovića "Pevaj ujko, pevaj rode", ova pesma je bila ubedljivo najemitovanija i na legendarnom Radio Šapcu.

- Naslušao sam se divnih i slikovitih priča koliko je ova pesma značila ljudima. Izdvojio bih jednu sliku iz Banata: "Deda i ja na crvenom traktoru "fergusonu" truckamo se po ravnom ataru. Baka zove na ručak, ulazimo u kuću, uključujemo radio, kreće pesma 'Ja vragolan i moj deda'. A onda se vraćamo na njivu još odmorniji i raspoloženiji."

Tokom poluvekovne kompozitorske karijere snimio je Ljubo i nekoliko veoma zapaženih pevačkih ploča (četiri singla i sedam albuma) sa desetinama lepih pesama: "Ja vragolan i moj deda", "Svud se dičim što na baba ličim", "Ne pitaj me majko mila", "Nisi sejo list bez gore", "Čiji su ono sirotani", "Varošanko, devojčice", "Imam druga, lepši je od mene", "Što mi pružaš ruku na rastanku", "Kako da te sutra zovem", "Sanjam li to možda ljudi", "Ženo, ptico lutalico", "Ćerka starog obućara", "Sedam dana ja ne spavam", "Pijem što me duša boli", "Ti i ja"...

- Da nema ovog Jutjuba, zaboravio bih šta sam sve otpevao i komponovao. Na nekadašnjim gradskim radio i TV stanicama nije bilo prostora za ovakve pesme, tako da su me emitovali uglavnom na lokalnim. Da se razumemo, ja sam pre svega harmonikaš i kompozitor. Najvažnije mi bilo da dobrim pevačima dam dobru pesmu, a meni šta ostane.

- I te pesme što sam ja snimio prethodno su odbile moje kolege. Mnogo puta sam čuo: "Ma dobra ti je ta pesma, ali daj mi neku drugu." A kad ja snimim to što su oni odbili, onda se ljute što nisam dao njima. Bogu hvala, kod mene uvek ima dobrih pesama - pa, kome se posreći.

Kad je početkom 80-ih postao ekskluzivac Diskosa, snimio je Ljubo ceo album sa pesmama koje je prethodmo komponovao za druge. Skoro sve Ljubine pesme liče na izvorne i skoro sve su u ritmu dvojke sa tekstovima koji stvaraju slike rodnog doma.

- Ja sam patrijarhalno vaspitan čovek. Živeo sam u Sarajevu, decenijama živim u Beogradu, ali svoje svetonazore ne menjam tako lako. Rođen sam u selu Draževići, 20-ak kilometara od Sarajeva. Zanam i šta su koke i svinje, znam i šta je voće i povrće, a onda je otac sve to prodao pa smo prešli u Sarajevo zbog njegovog posla.

- U našoj kući se i ta ljubav prema roditeljima izražavala na neki poseban način, u maznom izgovoru i sa otezanjem. Oca smo zvali babo ili tato, a majka je bila mama (sa dugouzlaznim akcentom). Moja prva snimljena pesma nosi naziv "Svud se dičim što na baba ličim". Posvetio sam je mom ocu koji je umro veoma mlad. Nisam bio toliko mažen i pažen, ni toliko razmažen kao današnja deca. Ostao sam željan mojih roditelja i topline rodnog doma.

Zadnjih godina vaskrsavaju i neke potpuno neprimećene pesme iz Ljubinog pevačkog opusa. Tipičan primer je pesma "Varošanko, devojčice" koju je na svojim nastupima oživeo Roki Begović.

- Imao sam svoju ekipu od dvadesetak udarnih pevača i pevačica. Uverio sam se, međutim, da vrhunski pevači često ne znaju da odaberu pesmu. Srećom, pojavljuju se neki novi klinci kojima nijedna dobra pesma ne može da promakne.

- Naravno, izuzetno poštujem i sve što je moderno a lepo u narodnoj muzici. Ali ono što je mene obeležilo i dalo pečat mom životu, to je upravo ex-ju vreme u kome sam se skućio, stvorio porodicu i sigurnu egzistenciju - ističe Ljubo Kešelj.

(Goran Milošević)