Pevanje u alternaciji: Kad jednu pesmu pevaju njih dvoje na istom festivalu

Foto: Promo

"Kako mogu sad da živim,

kad me sve na tebe sjeća,

Preporučujemo

na rastanak i na suze

i poslednji buket cvjeća.

Proklet da je život cijeli

i sudbina zla,

kada moram i da živim

sad bez tebe ja.

Cijele noći neko pjeva

kao da zna šta me boli,

jer te noćas drugi ljubi,

a moje te srce voli.

Hteo bih da odem nekud,

da zaborav tugu skrije,

al' uzalud ma gdje bio,

ja te volim k'o i prije."

(Blagoje Košanin - Milan Petrović)

"Proklet da je život cijeli" je večiti hit narodne muzike i jedna od najskupljih tezgaroških pesama. Na "Ilidži" 1969. osvojola je treću nagradu publike i obeležila karijeru Muhameda Mujkanovića.

- Ta godina je presudna u mojoj karijeri. Kao pobednik takmičenja pevača amatera u organizaciji RTVSA stekao sam pravo da polažem audiciju na Radio Sarajevu i da nastupim na našem najvećem festivalu - pričao je Muhamed Mujkanović.

- Čim sam se pojavio na bini, zavladao je tajac u publici. Ali već posle prvih taktova, počele su ovacije. Sve je to prenošeno uživo na TV, a malo je poznato da je istu tu pesmu na istoj bini pevala i moja draga koleginica Zora Dubljević.

Na festivalu "Ilidža" 1969. godine nekoliko pesama je otpevano u alternaciji, pa i ona pobednička "Malo cik, malo cak".

- Na moju sreću, Lepa Lukić je odbila ovu pesmu, inače pesmu njenog ličnog i najplodnijeg kompozitora Pere Tanasijevića. Ja sam je prihvatila, jer kao devojčurak od 18 godina nisam bila u situaciji da biram. Pesma je po svom naslovu onako neobavezna i dečija, a donela mi je prvu nagradu stručnog žirija na legendarnom Ilidžanskom festivalu - kaže diva narodne muzike Jasna Kočijašević.

- Prema tadašnjim propozicijama neke pesme su imale dva različita izvođenja (alternacije), po pravilu jedan debitant i jedan veteran. Pesmu "Malo cik, malo cak" pevala sam u alternaciji sa legendarnom Nadom Mamulom. Iskreno, tada nisam bila svesna šta mi se desilo, a ni danas nemam precizno objašnjenje moje pobede.

Slično je bilo i na "Ilidži" 1970. Na svom debitantskom nastupu Dobrivoje Topalović je odneo prvu nagradu publike sa pesmom "Neverna moja ljubavi".

- Na moju prvu "Ilidžu" otišao sam tako što je moj kolega Spasoje Dukić odbio pesmu, pa su u Diskosu odabrali mene kao zamenu. U Sarajevo sam putovao vozom, "ćirom" preko Šargana. Onako neispavanog i čupavog nisu me ni prepoznali, a nisu ni poverovali da sam došao da pevam - pričao je legendarni Dobrivoje Topalović.

- Predstavnik Diskosa je jedva uspeo da me ugura među takmičare i, verovali ili ne, ja osvojim prvu nagradu publike. Pevao sam pesmu i alternaciji sa tada već popularnim Kanarincem koji je figurirao kao nadolazeća jugoslovenska zvezda.

I Haris Džinović je 1976. godine ostvario svoj prvi nastup na Ilidžanskom festivalu sa pesmom "Gde su naši dani" koju je pevao u alternaciji sa Hamidom Ragipovićem Beskom.

- Iako sam bioliški rođen u Sandžaku, umetnučki sam rođen na "Ilidži" sredinom 70-ih. Odneo sam apsolutnu pobedu sa pesmom "Ko te voli, čija li si žena". Tada je cela Juga gledala prenos uživo, i ja sam praktično iz anonime postao pevačka zvezda - priča Besko.

- Istu pesmu je pevao i tada anonimni Haris Džinović. Razlika je bila samo u tome što sam ja pevao melodiju Drage Trkulje (tada šefa Tamburaškog orkestra), a Haris je pevao Šerbinu melodiju (tada šefa Narodnog orkestra).

Beba ili Nedžad, Silvana ili Meho, Zora ili Muhamed, Besko ili Haris - isto to, samo malo drukčije.

(Goran Milošević)