Prošetali i zapevali šabački trgovci: Bio nekad grad od sto kafana

Foto: Promo

"Haj, prošetali šabački trgovci,

šabački trgovci,

Preporučujemo

cvaka-cvak, cvaka-cvak,

cvaka, cvaka, cvaka-cvak.

Haj, pravo idu u šabačku malu,

u šabačku malu,

cvaka-cvak, cvaka-cvak,

cvaka, cvaka, cvaka-cvak.

Haj, prvi ide Todor Kneževiću,

Todor Kneževiću,

cvaka-cvak, cvaka-cvak,

cvaka, cvaka, cvak-cvak.

Haj, za Todorom Crnajlija Panta,

Crnajlija Panta,

cvaka-cvak, cvaka-cvak,

cvaka, cvaka, cvaka-cvak.

Haj, oni bude Begu kafedžiju,

Begu kafedžiju,

cvaka-cvak, cvaka-cvak,

cvaka, cvaka, cvaka-cvak.

Haj, ustaj Bego podeli nam šlage,

podeli nam šlage,

cvaka-cvak, cvaka-cvak,

cvaka, cvaka, cvaka-cvak.

Haj, beginica ne prži kajgane,

ne prži kajgane,

cvaka-cvak, cvaka-cvak,

cvaka, cvaka, cvaka-cvak."

(narodna)

Ovu pesmu iz opusa legendarnih šabačkih Cicvarića snimali su i Stari Zvuci, Braća Bajić, Šaban Šaulić, Dragi Domić. Himnu šabačkih trgovaca snimio je i Miško Pavić, najbolji pevač među trgovcima i najbolji trgovac među pevačima.

- To je pesma na koju sam ponosan i uz koju sam odrastao. Pošto sam važio za najraspevanijeg šabačkog trgovca 20. veka, na nagovor moga zenljaka Branimira Đokića snimio sam je kao trajni snimak - priča Miško Pavić.

- Kad sam dovoljno sazreo kao pevač, krajem prošlog veka snimio sam je i za arhivu Radio Beograda uz Narodni ansambl pod upravom Branimira Đokića. Da ostane sećanje na vreme kad je "poljupce čak iz Luvra slala Šapcu Mona Liza".

Imao je Miško sreću da snima u najberićetnije vreme za narodnu muziku. Publika je bila željna pesme, diskografija je bila jača od autoindustrije, Radio Šabac je bio lider u promociji novih pesama i pevača, Šabac je bio grad od sto kafana, a u svakoj kafani živa muzika.

- Odrastao sam na šabačkoj kaldrmi, igrao sam i pevao u "Abraševiću". Posle folklora izlazili smo na korzo. Bila je to smotra mladeži i gospode, od uveče do ponoći. Sto kafana u samom gradu, 54 kafane od Šapca do Loznice, a pet kafana je "radilo" samo u Šabačkoj mahali. Danas je Šabac očišćen od kafana, ostale su samo dve-tri sa akustikom.

- I ja sam snimao u vreme kad su narodnjaci bili zakon, i na radiju i u kafani i na svadbi i na vašaru. Zamislite samo legendarni Šabački vašar: za nedelju dana kroz Šabac prođe oko dvesta hiljada ljudi. Moj drugar je godinama na vašaru držao šatru kapaciteta tri hiljade ljudi, sa pedeset konobara i džakovima za skupljanje para.

Napravio bi Miško i veću pevačku karijeru, ali trgovina je bila jača. I ovako, usput, snimio je pet singlova i dva albuma, sa makar tri večita hita: "Niko nije k'o nas dvoje", "Ustaj sine, ustaj rano moja", "Osamnaest karanfila za tvoj rođendan". Organizovao je Miško i čuvene trgovačke zabave u Šapcu u periodu od 1987. do 1992. godine.

- Šabac je krajem 19. veka postao "Mali Pariz" upravo zbog naših raspevamih trgovaca koji su Švabama prodavali stoku i šljivu. Krajem 20. veka ja sam okupljao šabačke trgovce i nekoliko godina zaredom pravio muzičke zabave u hotelu "Sloboda". Šabac je tada imao oko četiri hiljade trgovaca, a hiljadu je dolazilo na zabavu.

Na zabavi raspevanih šabačkih trgovaca nastupala je elita pevača i zabavljača tog doba: Safet, Kvaka, Lepa, Mitar, Goca i Zahar, Radiša, Merima, Vera Ivković, Nataša Vladetić, Stari Zvuci, Omer Pobrić, Minimaks, Jova Radovanović, Zijah Sokolović...

- Safet Isović je upravo na našoj trgovačkoj zabavi 1988. godine promovisao svoj najluksuzniji dupli album sa svojim ličnim harmonikašem Omerom Pobrićem. Pred šabačkim trgovcima prvi put je javno zapevao svoju verziju pesme "Moj dilbere". Pevao je Sajo punog srca i širom otvorenih usta, i to bez honorara, kao da je znao da mu je to poslednji nastup u Srbiji. Šapčani su voleli Saju, a Sajo je voleo Šabac i naš čuveni radio.

- Boru Spužića Kvaku najavio je Milovan Ilić Minimaks. Kvale je nastupio kao u transu, opijen ljubavlju naše Šapčanke Nene Ilić. Napravio je nezaboravan štimung sa dudulajkom. Svirao je Kvale i harmoniku, al' mu dudulajka bila lakša za akrobaciju. Svaka dudulajka u Kvaletovim rukama bila je potrošna roba - najčešće je završavala slomljena preko kolena. Jedan nastup, jedna dudulajka!

(Goran Milošević)