Ado Gegaj oživeo još jednu dvojku: "Moje dvoĵčice su dobre i skromne, baš po meri naših ljudi"

Foto: Promo

Ljubitelji prave sentiš dvojke dobili su ovih dana redak poklon na Jutjub kanalu Ada Gegaja - video spot za pesmu "Hej, sudbino, nije fer". Neki rekoše - najzad prava dvojka u 21. veku, a neki samo rutinski primetiše - pa to je Adov stil još od prve ploče. Izgleda da je Ado samo pronašao pravi trenutak da živne i ekranizuje pesmu koju je snimio još pre četvrt veka, jedan pravi narodnjak uz dosta violine i harmonike.

Preporučujemo

"Mlad sam, lep sam, imam paraza

hiljadu stvari dara,

al' proklete neke sreće,

nijedna me cura neće.

Hej, sudbino, nije fer,

da mi radiš to što radiš,

zar već kazni nije dosta,

što me jednom ne nagradiš.

Kada neće, onda neće,

okreće se kolo sreće,

al' će jadnom bar da stane

sudbina sa moje strane.

Imam školu, imam znanje,

ali šanse sve mi tanje,

ovo ludo kolo sreće

još na moju stranu neće."

(Izet Gegaj - Mirsad Smajlagić/Amir Misirlić)

- Živeći u Srbiji, služeći vojsku u Beogradu, snimajući za Diskos, pevajući po kafanama, svadbama i vašarima, zavoleo sam i naučio mnoge dvojke. Ja sam rođen u Sarajevu i veoma dobro znam da pevanje dvojki nije baš specijalitet rođenih Sarajlija - priča narodnjački klasik Ado Gegaj.

- Kad je pesma "Sve si mi zabranila" (sa moje druge ploče iz 1988. godine) počela da "razvaljuje", za mene skoro niko nije znao u Srbiji. Sećam se, neki gazda počeo da spopada Jašara da peva na Šabačkom vašaru, ne pita koliko košta, samo da batali ugovorene tezge. Posle pola sata natezanja, Jašar reče gazdi: "Evo ti ga Ado!" Gazda me samo pogleda i namršti se. Ali kad mu je Jašar rekao da sam ja onaj što peva "Sve si mi zabranila", ustade čovek i poče da me grli i ljubi, pade posao i lova.

Ado Gegaj je došao u Beograd sa jakim muzičkim pedigreom i širokim repertoarom pesama. Pevao je i svirao sve živo - od "Šote" do Šumadije, od sevdaha do "Rokera s Moravu".

- Moji pokojni roditelji su mnogo voleli muziku, čini mi se sve bi dali za pesmu. Dobro se sećam, prodavali smo kuću da bi kupili bolju i na boljem mestu. Živelo se skromno od radničke plate, zafalilo para pa smo prodavali i televizor i gramofon. A mi onako mali uhvatimo majku za skute i samo molimo da ne proda gramofon. Kad vratim film unazad, vidim da je muzika duboko u meni, da sam nasledio gen od mojih roditelja, da sam sačuvao i taj naš iskonski sevdah za retke trenutke rahatluka i bonluka.

- U Sarajevu smo formirali porodični bend - moj brat Izet je svirao harmoniku, ja sam svirao gitaru, sestra Hajrija je pevala. Brzo smo se pročuli i postali jedan od najtraženijih bendova u Sarajevu. Kada su "Rokeri s Moravu" bili na vrhuncu, skidali smo i njihove pesme. I danas se prepričava kako sam ih imitirao, sve sa šajkačom i narodnom nošnjom.

- Sećam se jednog gosta koji dođe oko sedam sati i svako veče nam ostavi po hiljadu maraka za jednu turu od desetak pesama "Rokera s Moravu". Trideset dana - trideset hiljada maraka! Sarajevo je brujalo o tome.

Adov bend je bio pravi magnet i za talentovane klince željne podijuma i prvih aplauza. Jedan takav klinac je već sa sedamnaest godina snimio prvu ploču i postao velika zvezda, a Ado je počeo da snima tek na pragu tridesete.

- Svirali smo u bašti ribljeg restorana na Ilidži. Nas četvorica u bendu, pevačica, uniformisani po poslednjoj modi. U jeku najžešće svirke priđe nam jedan lepuškast dečko i zamoli da ga pustimo da nešto otpeva. "Mali, bolan, vidiš da imamo pevačicu" - rekoh ljutito.

- Moj brat je bio malo popustljiviji, sažalismo se, pružismo mu mikrofon da otpeva jednu i da beži. Kad je "drmnuo" jednu Šabanovu, kosa nam se digla, gosti su ustali i u neverici tražili Šabana po restoranu. Osetili smo da smo uhvatili "zlatnu koku" i ponudili smo mu da radi sa nama. Podig'o nam je cenu za pedeset odsto. Taj mali je bio Jašar Ahmedovski, primili smo ga kao člana porodice i kalili ga u kafani sve do fatalnog susreta sa Šabanom.

Na svakom LP-iju snimio je Ado makar jednu izrazitu dvojku: "Sve si mi zabranila", "Ne bi ona drugog srela", Hoću tamo gde je ona", "Samo se jednom živi", "Hej, sudbino, nije fer", "Pa šta bude, neka bude", "Ja nikad nisan plakao", "Bosanac pijanac", "Moram da se ženim"...

- Pored pesme "Sve si mi zabranila", koja je svih ovih godina veliki hit i koja me prati kroz čitavu karijeru, ima pesama koje se sve više zahuktavaju. Neke su slušanije danas nego u prošlom veku, naročito pesma "Ne bi ona drugog srela".

- Drago mi je da te pesme rastu onako spontano i iskreno, bez pumpanja i naduvavanja. Divan je to osećaj kad se milioni naših ljudi pronađu u tim sentišima. Rekao bih da su te moje dvojčice skromne i dobre, baš kao što je i moj najplodniji tekstopisac Milenko Jakšić. Toliko je skroman, da me i nervira zbog toga.

(Goran Milošević)