82. rođendan Radeta Petrovića: "Ja sam antizvezda, mnogi nisu znali kako izgledam"

Foto: Promo

"Kuća mala kraj ambara,

Morava mi pokraj sela,

Preporučujemo

i pas žuti koji laje

na pokisla stada bela.

Ja sam seljak veseljak,

a u duši tugu skrivam,

šta ću jadan kraj Morave

kad ne znam da plivam.

Preko reke dugo selo,

malo veće nego naše,

čobanica mene zove,

veselo mi rukom maše.

Sutra idem ja na vašar,

novost hoću da ti javim,

rešio sam zlato moje

mali čamac da nabavim."

(Rade Vučković)

- Kad god čujem pesmu "Ja sam seljak veseljak", vidim sliku sa omota te singlice: sedim u čamcu kraj Dunava u Višnjici, sav u narodnoj nošnji sa raširenim rukama. Setim se i Buce Jovanovića, mog prijatelja i nesuđenog kompozitora. Sa Bucom sam mnogo više vremena proveo u kafani i na reci nego i studiju - priča narodnjački klasik Rade Petrović.

- A kad moji ispisnici čuju ovu pesmu i desetine drugih iz mog "seljačkog" opusa, pitaju se kako jedan rođeni Beograđanin peva Šumadiju. Doduše, kad malo proanaliziram gene, ja sam čudna i izgleda opasna kombinacija: otac mi je paprikar iz Leskovca, a majka mi je pola Požarevljanka, pola Mađarica.

Radomir Rade Petrović je, na iznenađenje okorelih dvojkaša, rođeni Beograđanin, Zvezdarac. Rođen je 26. septembra 1941. na vrhu Čingrijine ulice.

- Bože Rade, imaš toliko lepih hitova i megahitova, a nisi zvezda - gotovo u glas govore mi kolege. Ja sam toga svestan, i to je sigurno moja krivica. Pesme su me pobedile! Čak i moje kolege ne znaju da ih ja pevam, a mnogi nisu znali ni kako izgledam sve do pre par godina kad su i neke velike televizije počele da emituju prave narodnjake.

- Na jednoj svadbi u Malom Mokrom Lugu zamole me prijatelji da otpevam jednu turu. Kad sam završio prilazi mi kuvarica i kaže: "Jao, gospodine, pa vi pevate isto kao i onaj što je snimio."

Tokom poluvekovne diskografske karijere snimio je dvadeset jedan singl i osam albuma sa desetinama onarođenih pesama: "Kud se žuriš, hej živote", "Pastirica", "Šumadijo, ko bi tebe ostavio", "Lepa ženo, moj životni druže", "Spavaj majko i ne čekaj sina", "Dobro doš'o mili sine", "Gde će kruška da padne nego ispod kruške", "Sagradiću kućicu kraj reke", "Sećaš li se plavih jorgovana", "Zlatni medaljon", "Za nju moja vrata otvorena stoje", "Oj, mladosti što ne traješ duže" ...

- Moj prvi hit "Kud se žuriš, hej živote" snimio sam sasvim slučajno i to zato što je moj kolega Dževad Ibrahimagić odbio pesmu, nije mu se svidela. Ta ploča je, bez ilakve rellame od strane moje matične kuće PGP-a, prodata u zlatnom tiražu od 130.000 primeraka. Na uručenju zlatne ploče u Domu sindikata Safet Isović mi reče: "Ja bih je prodao u milion."

- Bilo je to vreme kada ni Šaban Šaulić nije imao reklamu, i to sa pesmama Buce Jovanovića. Buca je sam iz svog džepa finansirao reklamu i spot za pesmu "Dajte mi utjehu". A ja, ovakakv kakav sam, nisam znao da se laktam i ostao sam antizvezda.

A onda je pukla "Pastirica", jedna od najlepših i najonarođenijih pesama svih vremena. "Pastirica" se vinula i na najurbanija veselja, a Rade je ostao tamo gde je i bio - u senci svojih hitova.

- "Pastirica" je postala hit tek posle 12 godina kada sam je presnimio sa ansamblom Tomice Miljića. Snimio sam je 1975. sa ansamblom Ace Stepića i prvi put javno zapevao na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu. "Pastirica" bi bez Tomičine svirke i aranžmana sigurno ostala samo pesma lokalnog značaja.

- I dan-danas se smejem samom sebi kad čujem kako sam je otpevao na toj prvoj verziji. Da se ne lažemo, moj glas je na toj novoj verziji zvučao zdravije i zrelije. "Pastirica" je samo naizgled laka pesma. Kad nisam pri glasu, desi se da mi ne legne. U prvoj verziji sam je otpevao baš onako "posno", a sa Tomicom je to bilo mnogo "mrsnije".

I posle 55 godina karijere i teških bičeva sudbine, ovaj rođeni Beograđanin peva sve slađe i "mrsnije", ponosan što unuka Olga nastavlja dedinim stopama.

- Sa šet godina sam od majke i oca naučio da igram kolo, a kad sam porastao stanovao sam preko puta Radeta Vučkovića. Imao sam sreće da nanjušim sve Radetove dobre dvojke i da ih prvi snimim.

- Kad sam 1981. godine snimio "Šumadijo, ko bi tebe ostavio", prodao sam je u smešnih 35.000 primeraka. A, eto, pesma je postala prva šumadijska himna. Moj kolega Era je potrčao da presnimi pesmu, a ja mu i danas kažem da je pretrčao pesmu.

Radetove pesme potpisiju najveći hitmejkeri: Rade Vučković, Ilija Spasojević, Buca Jovanović, Šaban Šaulić, Ljubo Kešelj, Dragan Aleksandrić, Miša Mijatović, Doca Ivanković, Novica Urošević, Mića Stojanović. Ipak, ima jedna pesma koju je Rade sam sebi komponovao:

"Kraj prozora često sedim,

slušam sata otkucaje,

izbledele slike gledam

i pitam se život šta je.

Sam po parku dugo lutam,

gledam leje divnog cveća,

tražim klupu našu staru,

na tebe me sve podseća..."

- To je pesma "Uspomeno moja" koju sam posvetio mojoj blaženopočivšoj supruzi Olgi, ženi mog života. Otpevao sam je tada kada sam je snimio u studiju i nikad više. Pustim je ponekad, ali ne mogu da izdržim do kraja.... Srce puca, naviru sećanja na moju Olgu i na našeg pokojnog sina Dragana.

- Bogu hvala, ostala je moja unuka Olga, profesorka muzike, koja s ponosom nosi babino ime i muziku celog sveta u svojoj duši. Ostali su i moji hitovi, sve te pesme koje su me pobedile i koje će me nadživeti.

(Goran Milošević)