70 godina od rođenja Merime Njegomir: Od deteta razvedenih roditelja do jake žene i folk dive

Foto: Promo

"Kude si pošla mori Cveto,

kude si pošla mori dušo,

Preporučujemo

more, ne me pitaj Mitke,

more, ne me pitaj

majka će te čuje.

Zastani malo mori Cveto,

zastani malo mori dušo,

more, ne me pitaj

tatko će te čuje.

Zašto si takva mori Cveto,

zašto si takva mori dušo,

more, ne me pitaj Mitke,

more, ne me pitaj

dugo si gledaja.

Okreni se dušo moja

i dođi do mene,

da ti ljubim zlato moje

tvoje usne medne."

(Miodrag M. Ilić)

- Bije me glas da pevam sve živo. Ima u tome istine, ima i debelog razloga. Kad sam počinjala da pevam, podrazumevalo se i da u kafani sa tri astala znaš da pevaš i starogradske i romanse i šlagere i sevdah i šumadijske i romske i makedonske - pričala je Merima Njegomir (1953 - 2021) u poslednjem nastupu u Muzičkoj apoteci.

- Zato su mnogi moji ispisnici zatečeni saznanjem da sam snimala i pesme Mileta Basa, bila prethodnica tog njegovog prepoznatljivog zvuka "Južnog vetra". Mogu da kažem da sam ponosna na pesmu "Kude si pošla mori Cveto". Snimila sam je na jednoj od mojih prvih ploča u duetu sa dragim kolegom Duškom Kostićem. Danas je ta pesma pravi evergrin, ušla je i kao trajni snimak u arhivu Radio Beograda.

Merima Njegomir je rođena 9. novembra 1953. godine u Zemunu. Odrastala je u doba kada pevanje nije bilo ni poželjno ni društveno priznato zanimanje.

- Moja majka je prelepo pevala, od mame sam povukla emociju, od mame sam dobila podršku da se bavim pevanjem. Od majke sam nasledila i svetost materinstva. Da su svi u Srbiji kao ja (četvoro dece), ne bi imali problem bele kuge.

- Otac je bio izričito protiv da se bavim pevanjem, smatrao je da ko ode u pevačice kad-tad postaje sramota porodice. Odrastala sam kao dete razvedenih roditelja, što je od mene, izgleda, napravilo jaku ženu. Kod mene nije važilo ono - ako sam se ja mučilo, ne moraju deca. Svako treba da prođe svoj put i ostavi svoj trag.

Merima je počela kao kafanski pevač. Kad se malo pročulo za Meriminu repertoarsku širinu i nebeske visine, neki su rekli - evo ga ženski Cune!

- Imala sam tu sreću da mi upravo Cune bude gost na mom prvom solističkom koncertu u Domu sindikata. Cune mi je bio velika podrška, jedan od prvih uzora, i u kafani i na radiju. Kad se danas kaže kafana, to ima uglavnom negativnu konotaciju: pevaljka u krilo, srča do kolena, dim koji se seče na kriške.

- Pevati u kafani pre pola veka podrazumevalo je pevača sa velikim slovom "P". Ja sam, primera radi, pevala u "Romanitaru" sa Stanišom Stošićem, Živanom Milićem, Ivanom Pandurović, u "Unionu" je dominirao Zvonko Bogdan, Mile Bogdanović u "Palasu", "Dara Ružić i Beti Đorđević u "Jugoslaviji", Aca Trandafilović je carovao na Čuburi, a tek "Skadarlija"...

Malo je poznato da je i pre snimanja prve ploče Merima Njegomir bila ovenčana jednom laskavom titulom. 1977. godine u Nišu je održano takmičenje za "Prvi kafanski glas Jugoslavije".

- Kad mi je direktor "Vojvodina koncerta" predložio da se takmičim, oberučke sam prihvatila. Tada su već bile u trendu brze i efektne pesme, a ja sam pevala "A što ti je mila kćeri".

- Ta pobeda je iznenadila i mene i moje starije kolege, a oduševila moje ukućane. Još čuvam veliku kristalnu vazu na kojoj je ugravirano moje ime: "Prvi kafanski glas Jugoslavije - Merima Kurtiš".

Svojim sopranom i neuhvatljivim visinama nadogradila je delo Danice Obrenić, Ksenije Cicvarić, Anđelije Milić, Radmile Dimić i ostalih legendarnih radio pevača. Merima je izuzetak od pravila da vrhunski radio pevač ne može da bude komercijalan u diskografiji.

- Mislim da sam uspela da pokažem kako naša narodna muzika može da ide ruku pod ruku sa velikim solo numerama svetskih klasika. "Magla padnala v dolina", "Gde si dušo, gde si rano", "Kraj tanana šadrvana", "A što ti je mila kćeri" i mnogi drugi biseri našeg folka mogu da se izvode na svim svetskim scenama.

- Te naše pesme imaju emociju koju, ubeđena sam, nemaju daleko izvikanije pesme iz belog sveta. Zato sam uvek stajala na braniku naše narodne pesme. Mislim da je dužnost narodnog umetnika da učestvuje u prenosu tog blaga i na neka nova pokolenja.

(Goran Milošević)