Mića Živojinović i pesme usputnice: Mali čovek koji govori visokim stilom

Foto: Promo

"Vetar duva, sva se gora ljulja,

poš'o Mile vinograd da čuva.

Preporučujemo

Šalje grožđe da mu draga dođe,

ona cveće da mu doći neće.

Šalje orah da mu doći mora,

ona vraća ne daju joj braća.

Dođi Mile u šareno cveće,

majka stara setiti se neće,

ja ću zaći u poslu se naći."

(narodna - zapis Mića Živojinović)

- Sama reč Mile (sa velikim ili malim slovom) asocira na milost i miloštu. Taj šeret Mile je oličenje našeg malog čoveka koji je tako veliki u svojoj razbibrizi. Mile ima širinu, Mile je ustaljen nadimak u našem rodu. Stariji ljudi, često i bez zuba a sa ustima punim dobrote, ako ne znaju čoveka po imenu, oslovljavaju ga upravo sa Mile - priča Mića Živojinović za Muzičku apoteku.

- Sve moje napisane i pevane pesme su pesme iz života, onako usput, nadahnute ljudima iz mog okruženja. Od tih malih ljudi koji govore visokim stilom naučio sam najviše. I kao profesionalni vojnik voleo sam da oslušnem one na prvoj borbenoj liniji, da im vidim sjaj ili tugu u očima, da im čujem psovku sa usana.

Mića Živojinović je rođeni Kolubarac, diplomirani oficir, vojno-politički komentator, usputni pesnik i aforističar, povremeni kompozitor i voditelj.

- Rođen sam u Petki kod Lazarevca gde mi se preci nastaniše bežeći iz Hercegovine od poturica. Jedan predak mi se zvao Živojin, po kome vuče i moja loza, a drugi Petko, po kome je celo selo dobilo ime. Rođen sam na Kolubari između ratova, stasavao sam u borbama, razmišljao u bojevima, propevao između bitaka, naročito onih životnih.

Mića Živojinović je zlatousti primerak narodnjačkog tekstopisca, čovek od lepe reči i školovanog govora.

- Moj učitelj u lepom govoru je Draga Jonaš, a u lepom pisanju Mića Stojanović i Rade Bogićević. Rade je pisao poeziju na koju je komponovao melodiju, pa se kao svršeni nastavnik muzike poigravao sa svojim pesmama kao niko ni pre ni pisle njega. Lomio je taktove po nekoliko puta u pesmi, produžavao fraze tamo gde bi svi ostali završavali.

- Mića Stojanović me zarazio jednostavnošću melodije i teksta. Mića je pogospodio naše selo, svu lepotu Morave izrazio kroz pesmu i stihove. Od Radeta i Miće naučih da je tekst seme pesme, tako da mi se nikad nije desilo da na gotovu melodiju pišem stihove.

Tekstovi Miće Živojinovića odišu životom tog malog čoveka - seljaka, pijanca, ljubavnog stradalnika. Mićine stihove i melodije snimali su vrhunski izvođači narodne muzike: "Samo mene volela si lažno", "Sam za stolom jedan čovek sedi" (Šaban Šaulić), "Šta je s tobom Radovane" (Danilo Živković, Braća Bajić), "Šta sve nisam radio" (Miroslav Ilić), "Vodeničar" (Dobrivoje Topalović), "Zaspi srce ako možeš", "Sad sa grana pada šljiva sama" (Lepa Lukić), "Moga Mila pogodila šljiva", "Dve jabuke rumene" (Zorica Grba), "Lepa ženo, ne znam ti ni ime", "Ostaviću piće i lude kafane" (Aca Stefanović), "Još si moja nesanica", "Devojačka pesma" (Zorica Brunclik), "Varošanko devojčice", "Ženo, ptico lutalico" (Ljubo Kešelj), "Vetar duva, sva se gora ljulja" (Bora Bojić), "Petli poje, ustaj zlato moje" (Jasna Kočijašević), "Moga lole nema" (Dušica Bilkić), "Oženih se, žena lenja" (Rasim Samardžić)...

- Od Obrena sam naučio da svaka 'tica svojim glasom peva i svojim se perjem zaodeva. Neke od mojih pesama su poznatije od njihovih pevača, neke su slušanije danas nego kad su se pojavile na ploči. Svako vreme ima svoju pesmu, svaka pesma ima svoje vreme.

Srbija ima svetsku elitu aforističara, a Mića je jedan od vodećih. Napisao je nekoliko zbirki aforizama ("Usputnice", "Dresura vijuga"), drama ("Vreme časti i ponosa", "Čiča"), romansiranu biografiju Živojina Mišića ("Život pretočen u pamćenje"). Specijalno za Muzičku apoteku prosuo je nekoliko aforizama i pouka:

- Vrhunac dresure je kad džukela šeta psa.

- Praksa nam je jača od teorije. To šta mi radimo, ne može se opisati.

- Na dobroj ženi leži kuća, a na mojoj ceo soliter.

- Kad smo se venčali, ona je bila u belom, a ja u crnom. I tako ostasmo do dana današnjeg.

- Oj, Srbijo, počni da se spremaš, za izbore, a izbora nemaš.

- Čuvaj se onoga ko ti bez osmeha ide u sretanje, bez radosti prelazi prag i bez ljubavi ulazi u život.

(Goran Milošević)