Od Šikice do Vidine naslednice: Snežana Jovanović, prvih 40 godina u diskografiji

Foto: Promo

"Ti si bio moja radost,

prva ljubav, prve boli,

Preporučujemo

sad bez tebe tužna živim,

nikog nema da me voli.

Ko će tebe da zameni

u mome životu,

kad sam tebi poklonila

ljubav, mladost i lepotu.

Svi mi kažu drugog nađi,

još na svetu ljudi ima,

ali srce drugog neće,

zato isto pričam svima.

U mom srcu, znaj jedini,

samo tvoje ime piše,

ako mi se ti ne vratiš,

ne treba mi niko više."

(Ilija Spasojević - Miki Jovičić)

Postala je Šikica i mnogo pre nego što je snimila pesmu "Šikica". U početku je snimala sentiše lipovičkog stila, zaličila na Vidu Pavlović, a kad je otišla "Majka Vida" postala je kraljica romskih veselja.

- Ponosna sam na te moje prve snimljene pesme. Bile su to srceparajuće dvojke mog dragog komšije Ilije Spasojevića iz Meljaka. Sa Ilijom sam snimila moju prvu singlicu i moj prvi LP, desetak pesama uz ansambl Ilijinog sina Slobodana Spasojević - priča Šikica za Muzičku apoteku.

- Pesma "Ko će tebe d zameni" i danas je veliki hit, presnimila sam je i u novijoj verziji. Zadnjih godina sve više mi se traži i pesma "Srce te je proglasilo krivim", pevaju je i moje mlađe koleginice i ne znajući da sam ja to snimila pre 40 godina.

Ono što je knjiga za intelektualca, to je kafana za Šikicu. Rodni Meljak i Ibarska magistrala predodredili su i Šikičin stil.

- Počela sam u čuvenoj "Čergi" (današnjem Motelu "Era") na Ibarskoj magistrali. Počinjalo se u osam uveče i završavalo ujutro. Ako ne dođeš do sedam, sve je bilo zauzeto, mogao si da potražiš neku drugu kafanu, a svaka je bila puna i u svakoj je bilo muzike.

- Bila sam atraktivna petnaestogodišnja devojčica, nosila sam duge haljine, pevala mnogo pesama. Kad starije kolege završe svoj nastup u "Čačanki", "Lipovičkom cvetu", "Odmoru", dođu da slušaju mene. Marinko, Era, Šemsa, Vesna Zmijanac, Slavica Mikšić, sve su to moji ispisnici sa Ibarske.

Prvu ploču, singlicu, snima 1981. godine za produkciju Diskos sa pesmama "Još te noćas čekam" i "Suza suzu stiže" svog komšije i legendarnog harmonikaša i kompozitora Ilije Spasojevića. 1983. godine snima i svoj prvi album za produkciju PGPRTB sa nekoliko vrhunskih sentiša: "Ko će tebe da zameni", "Srce te je proglasilo krivim", "Ne mogu te preboleti", "Otišla bih da te nisam srela"... Na pločama je snimala sentiše, a u kafani je žarila i palila sa "ala bih se šikicala, al' mi ne da nana".

- "Šikicu" sam pevala desetak godina pre nego što sam je snimila na ploči. Dolazili su i inspektori, ministri i ostale "budže" da slušaju "Šikicu" na Ibarskoj. Legendarni kompozitor i harmonikaš Radoje Mitrović Barajevac prvi mi je posavetovao: "Snimi Šikicu, garantujem da će biti hit."

Šikica je poslušala Barajevca. Na svom drigom LP-iju iz 1990. u izdanju produkcje Jugodisk snimila je nekoliko veoma slušanih pesama: "Koliko se tuge skupilo u meni", "Džipsi lambada", "Boro", "Navadi se moj lomšija". Na ovom albumu našla se i "Šikica" uz maestralan aranžman legendarnog Dragana Kneževića.

- Praktično sam na ovom albumu snimila moje dve lične karte: onu veselu "Šikicu" i onu ozbiljnu "Koliko se tuge skupilo u meni". Pitanje je da li bi ove pesme legle nekom drugom, meni se poverovalo, i to je to.

Posle odlaske legendarne Vide Pavlović, Šikica je za mnoge jedina istinska kraljica romske dvojke. Tokom devedesetih Šikica snima nekoliko veoma uspešnih albuma i večitih hitova sa maestrom Mićom Nikolićem: "Zavede me majko momak loš", "Kunem se u sreću devojačku", "Baksuze, baksuze"...

- Od moje kume i naše "Majka Vide" upijala sam svaku pesmu i triler, od nje sam krala zanat, taj naš ciganski dert. Ne stidim se da kažem da sam Ciganka i da pevam ciganske pesme. Naravno, rođena sam i pevam u Srbiji, osećam se srpskom Cigankom.

- Lepo je čuti da te zovu kraljicom i legendom, ali meni to ne stoji. Kakva sam bila kao anonimna, takva sam i danas. Pošteno radim, svaki dinar zaslužim, posle svakog nastupa sama sebe preporučim za sledeće veselje.

U diskografiji je više od 40 godina, a u braku oko pola veka. Borila se i za pesmu i za publiku, a najviše za svoj brak i porodicu, decu i unučad.

- Za dug brak moraš nešto i da žrtvuješ, da ne vidiš i kad vidiš. Sirotinja me je naterala da pevam, prošla sam sve škole, pa zato i nisam volela da mi ćerka bude pevačica. Ja pevam i kod kuće, volim da pevam unukama, da odvrnem radio kad čujem dobru pesmu.

(Goran Milošević)