Prvi čupavac među sevdalijama i prvi pevač modernog folka: Hašim Kučuk Hoki kakvog niste znali

Foto: Promo

Pamtili smo ga po dugoj kosi, tamnim naočarima i pesmi koja traje sedam minuta. Ali Hoki je mnogo više od hita "Pijem da je zaboravim".

Preporučujemo

"Ne zameri mome oku

što te noćas tako gleda,

bez tebe sam dugo bio

pa mi želja mira ne da.

Gledaj me u oči

dok ja gledam tebe,

u očima tvojim

tražim deo sebe.

Neka tvoje oči budu

ogledalo duše tvoje,

ne bi smele oči verne

od istine da se boje.

Ne plaši se mog pogleda,

iz očiju sve se vidi,

oči će mi tvoje reći

ostani il' drugoj idi."

(Hašim Kučuk Hoki - Ruždija Krupa)

- Neki su pomislili da sam ja pevač koji je snimio samo jednu pesmu i peva je ceo život. A snimao sam i šumadijske pesme sa Tozovcem, Krnjevcem, Acom Stepićem, Žarkom Josipovićem Škulom. Snimao sam i zabavnjake ("Tvoja mati legla je da spava") sa revijskim orkestrom Hrvoja Hegedušića - pričao je Hoki u radio emisiji "Sabor" Studija B.

- Pesmu "Gledaj me u oči" snimio sam sa Tozovčevim ansamblom. To je jedna meraklijska sentiš dvojčica koju sam snimio sredinom 70-ih i koju slušam kad ostanem sam. Kad sam otišao za Ameriku, tu pesmu je presnimio moj kolega Nedžad Esadović Nećko.

Hašim Kučuk Hoki je rođen 1946. godine u Fojnici. Od oca je nasledio i muzikalnost i ljubav prema Titu.

- Moj otac je bio nepismeni pastir. Učio me je tri stvari: ne kradi, ne laži, poštuj starije. Očeva najveća želja je bila da me vidi u Titovoj uniformi. Ono što sam 1967. u vojsci u Titogradu obećao Titu i Jugi, smatram ne samo svečanom zakletvom nego i životnim motom. Vojska je za mene bila najveća škola, mada sam kasnije diplomirao i grafičku. Kasnije sam diplomirao i u sarajevskim kafanama: "Koševo", "Romanija", "Bemnaša", "Pionirska dolina".

- Napravio sam i jedan lep orkestar, pevali smo sevdah a puštali smo kosu do ramena. Bio sam prvi čupavac u narodnoj muzici. Kad me čuo Damjan Babić, urednik sa Radio Sarajeva, ponudio mi je pesmu "Tugo noja, tugo" da pevam na Ilidži 1970. Kad sam se pojavio na bini, publika se smejala jedno petnaest minuta. Kad sam počeo da pevam, prolomio se aplauz, dobio sam drugu nagradu publike. A kad sam sledeće godine snimio "Pijem da je zaboravim", postao sam takva zvezda da sam mogao celog života da živim samo od te pesme.

Krajem prošlog veka vratio se Hoki iz Amerike sa nekim novim pesmama i bolnim ranama zbog raspada Juge. Publiku je obradovao novim sentišima, a neke slušaoce je rasplakao pesmom "Volelo se dvoje mladih".

- 1993. godine u Sarajevu, u jeku najkrvavijeg rata, prekunuta je ljubav Amire i Gorana. Dvoje klinaca voleli se od detinjstva, roditelji im ostali prijatelji i u toku rata, pa odluče da se nekako izvuku iz grada, uz dogovor obe strane da se obustave neprijateljstva dok njih dvoje ne pređu drveni most.

- Kad su bili na sredini mosta, pokošeni su rafalima, potpuno nebitno sa koje strane. Sahranjeni su u parku na Vracama, zagrljeni u istom grobu.

Otišao je u Ameriku kao velika jugoslovenska zvezda, a vratio se na Jugine razvaline kao socijalni slučaj.

- Dozvolio sam sebi da snimim prvi CD u životu, posle tridesetak singlica i nekoliko albuma. Zadržao sam prepoznatljjiv stil, samo u modernijem aranžmanu. Ako ništa drugo, zadržao sam dužinu mojih pesama. I moje nove pesme traju između šest i osam minuta. Pesma od dva-tri minuta - to je za mene intermeco. Vodeća pesma na CD-u je "Voleo sam samo jednom", melodijski slična "Pijem da je zaboravim", a na mene uopšte ne liči. Ja sam voleo mnogo puta.

Dok su Hokijeve kolege na ruševinama bivše Juge jurile karijeru, Hoki je ludovao "s one strane bare". Venčavao se i razvodio, venčavao a nije razvodio, podizao decu, neke nove "Titiće".

- Dok me nije bilo, presnimili su skoro sve moje hitove ("Pijem da je zaboravim", "Pevaj prijatelju", "Volim da te volim", "Gledaj me u oči", "Nema te više Alija"), a niko me nije pitao. Ljut sam zbog toga, dovoljan je bio jedan telefonski poziv. Neću da ih tužim, ali ću ih zamoliti da to više ne rade.

- Dvadesst godina me nije bilo na sceni, osećam se kao početnik. Zadnjih nekoliko godina provodim u Novom Sadu i Sakulama. Iako sam rođen u bosanskim brdima, sviđa mi se taj ravničarski stil žovota. Novi Sad ima tu širinu, baš kao i moje pesme.

Hoki je jedan od prvih pevača modernog folka. Umesto livada, vodenica, šljivika, pevao je čistu poeziju, snimao stihove Dučića, Zmaja, Đure, Desanke, Šantića, Rakića.

- Tim pesničkim velikanima planirao sam da podignem spomenik na Kalemegdanu. Žalim za Jugom, najlepšom zemljom na svetu. Ja sam od nepismenog čobanina iz Fojnice dogurao do najmlađeg mujezina i vlasnika najvećeg hita u Jugi. Sa crvenim pasošem obiđoh sve meridijane, a ovi nas zatvoriše u neke nove jatzbine i kasabe. Nadam se da će naša deca i unuci imati makar delić one naše slobode.

Hašim Kučuk Hoki poginuo je u saobraćajnoj nesreći 26. novembra 2002.

(Goran Milošević)