81. rođendan Svete Pajića: "Dok živim, hoću da živim, makar kao Mitar rabadžija"

Foto: Promo

"Svi mi kažu da bez briga živim ja,

volim život, volim pesme,

Preporučujemo

volim lepe žene,

ne bolujem, ne tugujem,

ne muče me uspomene.

Dok živim hoću da živim

jer svemu dođe kraj,

kad jednom odem sa ovog sveta

povratka nema znaj.

Svi mi znamo da je život lažni sjaj,

od sudbine niko dosad pobegao nije,

čemu suze, čemu patnja,

kad je s pesmom veselije.

Bez ljubavi nema sreće svako zna,

zato tražim ljubav pravu

da ispunim dane,

ne tražim je gde je nema

i ne stvaram srcu rane."

(Dobrivoje Doca Ivanković)

- Kad god čujem ovu pesmu, premotam ovih mojih 60 godina druženja sa pesmom. Kad sam kupovao zemlju i pravio velike zgrade, mislio sam da ću večito biti mlad i u punoj snazi. Sad mogu samo da gledam zemlju, a ne mogu da je radim. Nekad sam terao konjska kola, a sad teram traktor. Ali čim siđem sa traktora, počnem da se krivim, zemlja me vuče - priča Sveta Pajić za Muzičku apoteku.

- Bogu hvala, dočekao sam i unuke i praunuke. Sačuvao sam brak, možda i zato što je moja žena imala tu sreću da naleti na mene poštenog. I ako sam je prevario, ja sam mislio da je to ona.

Svetislav Sveta Pajić je iskonski Šumadinac, i genima i muzičkim izrazom. Rođen je 26. novembra 1942. godine u Ivanovcima kraj Ljiga.

- Od oca sam nekako isplakao da mi kupi harmoniku. Bio sam vredan i uporan, pa sam otišao u Beograd kod majstora Đurice Ćirkovića da se malo opismenim. Kad sam se vratio iz vojske, batalio sam note, počeo na sluh da skidam pesme i da sviram po svadbama i kafanama. A kad sam se vratio da jedne svadbe u Slancima sa bakšišom od sto hilhada, otac me u čudu zapitao: "Otkud ti ovolike pare, bolje da vratimo na vreme pre nego što dođe milicija."

I pre nego što je počeo da snima ploče, Sveta Pajić je bio poznat kafanski i svadbarski pevač.

- Pevao sam najskuplje svadbe u okolini Beograda, naročito u Vinči, Ritopeku, Mirijevu, Slancima, Velikom Selu, Žarkovu, Železniku, Ostružnici, Moštanici. Veselje je počinjalo u dvorištu još od rane zore, tek toliko da celo selo čuje muziku. A sad se okupe u nekoj svečanoj sali u tri popodne i u deset sati nema nikoga.

- Počeo sam tako što uprtim harmoniku na rame i peške idem do kuma i starojka. Svadba je počinjala obično u subotu i trajala do utorka. U mojoj ekipi su svirali Moma Stanojević, prva violina RTS-a, legendarni Kepa, bubnjar "Smaka", a pevali Radiša Urošević i Zoran Jovanović. Bile su to godine kad si lepo mogao da živiš i od jednog hita, a ja sam imao tu sreću da prvi snimim makar nekoliko večitih hitova.

Sveta Pajić je pevač unikat legendarnog pesnika i kompozitora Dobrivoja Doce Ivankovića. Pevao je baš onako kako voli Doca - seljački, nazalno, kao da zapèva. Od 1967. do 1982. godine snimio je jedanaest singlica i jedan LP sa nekoliko besmrtnih i presnimavanih pesama: "Tera kola Mitar rabadžija", "Vratiće se laste", "Dok živim, hoću da živim", "Zapevaj danas majko", "Kafedžijo, otvori kafanu", "Kolibica", "Prvi raport", "Umoran sam od života", "Mi smo momci Šumadinci", "Bila si tuđa žena"...

- "Mitra rabadžiju" sam snimio kao nešto moje najrođenije, kao pesmu iz mog života, pesmu koja me lično pogađa. Kad sam je prvi put pročitao i otpevušio, stvorio sam sliku svog detinjstva, setio se mojih predaka iz Ivanovaca koji su govorili: "Dok si na rudi, dotle para ima."

- I taj "Mitar rabadžija" iz Docine pesme je vredno vozio, trgovao, kućio, trošio i pio, uživao u životu. A onda mu se sve smučilo kad je na kapiji ugledao svoju ženu. I meni se smuči kad čujem ko sve i kako peva ovu pesmu. Neki su je otpevali i bolje od mene, a neki su je i skrnavili. Doduše, i ja sam je sa godinama sve bolje pevao, uživo je pevam bolje nego na ploči. U stvari, ja najslabije pevam ispred kamera, zato se i ne pojavljujem na televiziji. Kad se uključe kamere, kao da sam ispred streljačkog stroja.

(Goran Milošević)