Kako je jedan ubitačan sentiš postao vojnička pesma: Pola veka pesme "Svi pevaju, samo majka plače"

Foto: Promo

"Harmonika svira na rastanku,

prvi petli najavljuju zoru,

Preporučujemo

na kapiji sin pustio suzu

dok pozdravlja staru majku svoju.

Svi pevaju, samo majka plače,

otac čuva svoj ponos pred sinom,

al' ne može suze da sakrije,

svoje suze pomešane s vinom.

Klasje žuti, novo žito rađa,

iz pupoljka razvija se ruža,

stara majka ispraća svog sina,

svaka noć će njena biti duga.

Kad od sina stigne prvo pismo,

divni osmeh ozariće majku,

na licu će usahnuti suze

k'o jutarnja rosa na proplanku."

(Rade Vučković - Miodrag Ž. Ilić - arr. Branimir Đokić)

Reklo bi se, onako na prvu, ovo je samo jedan od hiljada briljantnih sentiša iz pera i duše legendarnih hitmejkera. Međutim, ono što daje specifičnu težinu ovoj pesmi je to što je jedan ubitačan sentiš ispratio milione regruta u JNA. "Svi pevaju, samo majka plače" prihvaćena je kao namenska, vojnička pesma, iako se u tekstu nijednom rečju ne pominje vojska.

- Kad god čujem ovu pesmu, obuzme me neka tiha seta. Pomislim na milione roditelja koji su pratili sina u vojsku, a da nisu ni znali ko peva njihovu omiljenu vojničku pesmu - kaže Dragiša Golubović Golub.

- Kad sam snimio tu pesmu nisam se skidao sa Radio Šapca i desetina drugih narodnjačkih stanica. Spikeri su čitali i po sto želja i čestitki uz ovu pesmu, a niko nikada nije ni stigao da pomene moje ime na radiju. U stvari, kad sam bio najslušaniji bio sam potpuno anoniman.

1981. godine na singlu Dragiše Golubovića Goluba pojavila se pesma "Svi pevaju, samo majka plače." Rade Vučković je komponovao pesmu šabanovske širine na stihove Miodraga Ž. Ilića i uz prepoznatljiv aranžman i orkestar Branimira Đokića.

- Ta pesma je pravi film i slika. Jedan snimatelj sa RTS-a predlagao mi je da snimimo i jedan spot, da odemo na autobusku stanicu da snimimo scenu ispraćaja budućeg vojnika.

Pesma "Svi pevaju, samo majka" plače dobila je snagu evergrina i zahvaljujući stihovima legendarnog Miodraga Ž. Ilića.

- Svaka pesma koju sam napisao je nekome ili nečemu namenjena. Zato i ne prihvatam postojanje tzv. namenskih pesama. "Svi pevaju, samo majka plače" je mnogo šira od vojničke pesme. To je pesma koja slika temu rastanka, a to je najšira tema, to je tema u kojoj se prepoznaju milioni. Namena je u stvari tema - kaže legendarni Miodrag Ž. Ilić, i matematički najplodniji tekstopisac u istoriji narodne muzike.

- Napisao sam mnogo sentiša, ali bez crnjaka i mračnih poenti. Odrastao sam na partizanskim i kaubojskim filmovima, bilo je tu mnogo pucnjave i vatre, al' na kraju niko ne ubi Garija Kupera i Batu Živojinovića. Kao što se u filmu ne ubija glavni glumac, tako i u najtužnijoj pesmi ne treba ubijati nadu u život. Čovek jeste mukino dete, ali je i stvoreno da prevaziđe svaku muku. I u pesmi pobeđuje pozitiva.

"Svi pevaju, samo majka plače" dobila je i novo aranžmansko ruho na najnovijem CD-u Dragiše Golubovića Goluba u muzičkoj režiji maestra Zorana Vlajića.

- Nekada su te vojničke i namenske i mnoge druge prave narodne pesme mogle da se čuju na stotinama radio stanica širom bivše Juge i na nekolicini veoma slušanih radija u samom Beograldu ("Studio B", "Stokec", "Dvesta dvojka", "Fokus", "Bonton", "Hit").

- Nekada su te vojničke i namenske i mnoge druge prave narodne pesme mogle da se čuju na stotinama radio stanica širom bivše Juge i na nekolicini veoma slušanih radija u samom Beograldu ("Studio B", "Stokec", "Dvesta dvojka", "Fokus", "Bonton", "Hit").

(Goran Milošević)