Ko su prvi članovi ansambla Novice Negovanovića: Od dueta sa bratom Predragom do ansambla i filharmonije

Foto: Promo

"Ne žali je druže moj,

ne proklinji život svoj,

Preporučujemo

nema zore dok ne svane,

kaži drugu, leči rane.

Digni čašu i nazdravi,

večeras je zaboravi,

nemoj zbog nje suze liti,

nemoj, nemoj zbog nje piti,

s drugom će ti lepše biti.

Ne zovi je neće doć,

sam provedi ovu noć,

stisni srce, sakrij suze,

tako mora biti druže.

Ne sećaj se više nje,

još propalo nije sve,

pevaj druže s nama svima,

još na svetu žena ima."

(Nedeljko Bilkić - Hilmo Mujić - arr. Novica Negovanović)

- Iako nisam svirao, prisustvovao sam snimanju pesme "Ne žali je druže moj". Novica je svirao harmoniku, Aca Šišić violinu, Kosta Kokoš violončelo, Miša Blam kontrabas i Vojkan Đonović gitaru - priča hitmejker Predrag Negovanović, svedok i učesnik u stvaranju institucije zvane Novica Negovanović.

1966. godine Novica Negovanović je postao prva harmonika Jugoslavije, a već sledeće godine prvi put je zasvirao na gramofonskoj ploči, i to na singlici Spasoja Dukića u legendarnoj "Momačkoj pesmi". 1968. godine pojavio se i na singlici Mašinke Lukić sa Obrenovom parodijom "Apolo 9", potpisan kao ansambl Perice Negovanovića. O rađanju jedne institucije i o prvoj postavi Novičinog ansambla za Muzičku apoteku priča Predrag Negovanović.

- Ja sam u svemu kasnio za Novicom. Tri godine sam mlađi od Novice, a kasnio sam i sa harmonikom. I naš otac je svirao harmoniku i naš stric je svirao harmoniku, tako da nije bilo šanse da se taj gen ne prenese i na nas dvojicu. Ali problem je bio što smo imali samo jednu harmoniku, pa smo vežbali na smenu. Novica je zasvirao već od pete godine, a ja dosta kasnije.

- Počeli smo i da pevamo i da sviramo u duetu. Bile su to godine kada su bili jako popularni dueti, u našem kraju naročito Bosa Ovuka i Rade Bogićević. Postali smo prava lokalna atrakcija, naročito kad zapevamo pesmu "Maramica svilenica".

Novica je već početkom 70-ih postao institucija i jedan od najsvestranijih majstora narodne muzike, a Predrag se posvetio uglavnom komponovanju.

- I ja sam prvo počeo da pevam. Prva pesma koju sam počeo da izvodim u solo varijanti bila je "Oči pune suza", a kasnije sam počeo da pevam i Tomine pesme, pa Bilkićevu "Bez ljubavi sve je pusto". Danas zapevam uglavnom kada pesmu pokazujem pevaču.

- Kad je Novica bio u vojsci, otac odnese harmoniku Novici da mu se nađe za nastup, a onda ode po istu tu harmoniku da bih i ja mogao da vežbam.

Ansambl Novice Negovanovića počeo je kao kvartet, da bi početkom 80-ih u saradnji sa Draganom Kneževićem zazvučao kao filharmonija.

- Postepeno smo se pojačavali. Harmonike smo svirali nas dvojica, gitaru je svirao Raša Milojević, imali smo i jednog orguljaša, Italijana Marija Lorencija. Počeli smo bez bubnjara, bubnjevi tada nisu bili u modi. I Radojka Živković je izbegavala bubnjeve, pa je koristila violončelo. Kasnije smo doveli i bubnjara Đemu Makedonca i najvećeg violinistu Acu Šišića.

- I pre prvih snimaka na pločama naš ansambl je imao i bogato kafansko iskustvo. Od naših Adrana preko Lađevaca i Mrčajevaca do jedne male kafane kod Kragujevca. Sećam se, u blizini je bila mnogo veća kafana i veliki parking. Vlasnik nam je stavio do znanja da bolje prođe od parkinga nego mi od svirke i od pića.

Anasambl Novice i Predraga Negovanovića još u prvim godinama postojanja zasvirao je na stotinama singlova velikana narodne muzike: "Neću nikad za ljubav da molim" (Gvozden Radičević), "Zarasle su staze moje" (Safet), "Crn je gavran, a ja crnji" (Toma Čolović), "Ništa nemam i sve imam", "Moj život je moja briga" (Žika Nikolić), "Doći ću ti nezvan u svatove" (Radiša Urošević), "Ljubila si dva čoveka", "Jelena" (Miroslav Ilić), "Budi moje blago", "Noćima je sanjam" (Boro Drljača), "Ja garav, a ti plava" (Paško Handanović), "Sećaš li se našeg malog mesta" (Lepa Lukiç), "Sejo moja, sele" (Jovica Simić), "Volim nemir oka tvoga" (Fiko Kujundžić)...

- I Novica i ja smo slušali srce i, kako smo se kad osećali, tako su se i pesme rađale. Otkad smo počeli da pevamo, sviramo i komponujemo, nikad nismo radili na silu. Pesme su izvirale iz nas, a hit se desi ili ne desi. Imali smo i dobre pevače, dobre svirače, dobre tekstopisce, dobre produkcije i dobre medije da nas isprate - ističe Predrag Negovanović.

(Goran Milošević)