75. rođendan Miška Pavića: Nepoznati pevač poznatih pesama

Foto: Promo

- "Niko nije ko nas dvoje" je moja prva snimljena pesma i moj prvi hit sa moje prve singlice iz 1976. Snimio sam je kad sam već sazreo i kao pevač i kao čovek, i to na nagovor mog prijatelja Janka Glišića koji je dve godine pre mene počeo da snima. Janko me doveo kod Ilije Spasojevića, čuvenog harmonikaša i kompozitora, inače zeta Buce Jovanovića sa kojim je živeo u istoj kući - priča Miško Pavić za Muzičku apoteku.

Preporučujemo

"Dok šetamo ulicama grada,

zagrljeni u žaru ljubavi,

svi gledaju i poljupce broje,

pitaju se ko su ono dvoje.

Svi su draga protiv tebe,

svi su draga protiv mene,

našu sreću zvezde kroje,

niko nije ko nas dvoje.

Mi smo draga trn u oku svima,

pustimo ih, nek' je teže njima,

sa mesecom mi čekamo zoru,

veruj draga ti u ljubav moju.

Poljubi me, neka svako gleda,

naša ljubav slađa je od meda,

nek' budemo priče za posela,

od ljubavi ništa lepše nema.

(Ilija Spasojević - M. Mihajlović)

- Posle uspešne "audicije" (pevao sam tiho da ne probudim Bucu), pokazao mi je pesme "Niko nije k'o nas dvoje" i "Život je dušo lep". Vraćajući se iz Beograda za Šabac, u kolima sam naučio i uvežbao obe pesme, a već prekosutra sam ih snimio u čuvenoj "Petici". Kad je legendarni tonski snimatelj Aca Radojičić pustio da čujem moje prve snimke, zaledio sam se. Čini mi se da sam ih čuo posle samo dva dana, ne bih poverovao da sam to ja.

Ovaj raspevani Mačvanin važi za najboljeg pevača među trgovcima i najboljeg trgovca među pevačima. Šabac Miškove mladosti bio je veliki muzički i trgovački centar, a Miško dugogodišnji poslovođa "Beka".

- Rođen sam 2. januara 1949. godine u Dublju kod Šapca. Upijao sam pesme slavnih pevača iz moga kraja, naročito Bore Janjića i Cicvarića. Moj otac je imao dvadesetak onih "kamenih" ploča sa velikim gramofonom na "kurblu". Kad sam ih dobro naučio i izgustirao, poklonio sam ih tek otvorenom Radio Šapcu.

- Sredinom 60-ih postao sam član legendarnog "Abraševića". Pevao sam i igrao folklor, oprobao se na takmičenjima pevača amatera u mačvanskim selima. Dugo sam nastupao sa mojim prijateljem i komšijom Jankom Glišićem, pobedili smo kao duet na takmičenju u Šidu. Tako sam stekao dobre preporuke da počnem sa snimanjem ploča.

Diskografska karijera Miška Pavića trajala je od 1976. do 1992. godine. Snimio je pet singliva i dva albuma sa tri večita hita i nekoliko malo skupljih pesama: "Niko nije k'o nas dvoje", "Osamnaest karanfila za tvoj rođendan", "Ustaj sine, ustaj rano moja", "Život je dušo lep", "Dobro veče kućo i avlijo", "U ratara crne ruke, a bela pogača", "Dođi kad ostaneš sama", "Hej, pogodi", "Ne gledaj me ispod oka kradom"...

- U 21. veku naročito mi oživljava pesma "Osamnaest karanfila za tvoj rođendan". Snimio sam je 1978. godine, kada su svadbe bile najskuplje i najčešće veselje. Tada se govorilo: "Ne ženi se Miško, nego Miškov otac ženi sina." Tada su bili veoma retki domaćini koji su proslavljli punoletstvo nekog ukućanina. U današnje vreme svadbe gube to domaćinsko ruho i pretvaraju se u salonski kliše, ali zato punoletstva doživljavaju pravu ekspanziju. Tako i moji "Karanfili" postaše namenska pesma.

1979. godine Miško je snimio svoj najveći hit "Ustaj sine, ustaj rano moja", jednu od najlepših i najslušanijih svadbarskih pesama svih vremena. Mnoge su majke otvarale i završavale svadbu ovom pesmom, radio stanice isplaćivale plate samo od emitovanja ove pesme u željama i čestitkama, a Miško je i dalje ostao ono što je i bio - trgovac koji lepo peva.

- Pevao sam sa Novicom Negovanovićem jednu svadbu u Americi. Dvadesetak puta otpevasmo "Ustaj sine, ustaj rano moja", Novici već dosadiše tolike porudžbine pa me upita: "Ko peva ovu pesmu?" "Ja", rekoh rutinski. "Vidim da pevaš ti, nego ko je snimio?"

- I tako već pola veka: i kolege i publika znaju i pevaju pesme sa mojih ploča, a ne znaju da sam ih ja snimio. Nije mi krivo što nisam popularniji, to je moj izbor, važno je da pesme žive.

Snimio je Miško i dva trajna snimka za arhivu Radio Beograda: "Prošetali šabački trgovci" i "Hoćemo li u Šabac na vašar".

- To su pesme koje su još u 19. veku proslavili čuveni šabački Cicvarići. A pošto ja važim za najraspevanijeg šabačkog trgovca 20. veka, na nagovor mog kolege i zemljaka Branimira Đokića ovekovečio sam ih kao trajne snimke u arhivi Radio Beograda. Da ostane sećanje na vreme kad je "poljupce čak iz Luvra slala Šapcu Mona Liza".

Miško Pavić je i trgovac i pevač. Kao dobar trgovac znao je i da zapeva svojim mušterijama - da bi bolje išla prodaja. S druge strane, kao dobar pevač nije znao da proda svoju pesmu.

- Ja sam trgovac po diplomi, a pevač iz čiste ljubavi. U trgovini sam dogurao do poslovođe beogradske konfekcije "Beko" u Bogatiću i u Šapcu. Od 1966. godine počeo sam da igram i pevam u "Abraševiću", da nastupam po domovima kulture širom rodne Mačve. Kad sam prešao u Šabac, upao sam u pevačko jato šabačke kaldrme. Počinjali smo na korzu, a kad završimo šepurenje po štrafti odlazili smo u kafanu. Od Šapca do Loznice 57 kilometra, a 54 kafane! I svaka je imala muziku! Samo u Šabačkoj mahali bilo je pet kafana.

- Da se razumemo, i u konfekciji je moda činila svoje. Odelo sa širokim menjalo je odelo sa uskim reverom, sa jednim redom dugmadi menjalo je odelo sa dva reda dugmadi, falt je menjao šlic. Ali se odelo nikad nije ukrštalo sa kombinezonom da bi se pravilo strašilo. Upravo na takvo strašilo liči mi današnji folk. Mnogo je zvezda i zvezdica, a malo pesama i pevača trajne vrednosti. Izgubili su se stilovi. Za neke hitove današnjeg folka treba mi i prevodilac, a tu za okorele narodnjake nema selameta.

(Goran Milošević)