Radijske priče sa Danilom Živkovićem: Šeretluci legendarnog kompozitora

Foto: Promo

"Sve kapije otvorene,

samo naša nije,

Preporučujemo

čula nana da dolaziš,

čula, pa me krije.

Mirno spavaj nano,

sve je zaključano,

moje srce nije,

džaba ti kapije.

Sve su lampe pogašene,

samo naša nije,

čula nana da dolaziš,

čula, pa me krije.

Sve su ruže procvetale,

samo naše nisu,

to ih dragi noću gazi

meni dok dolazi."

(Danilo Živković - Bosa Gajić)

Ovo je jedan od poslednjih hitova legendarnog kompozitora Danila Živkovića, pesma koja je obeležila karijeru Zorice Marković, i to u vreme nadolazećih folk treskavaca i NATO agesije. I baš kad su bombe padale, Danilo Živković je poslednji put nastupio u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Ovo je trenutak koji iritira naše nacionalno biće i budi revolt. Ne slažem se sa onom starom devizom da kad oružje zagrmi i muze zaćute. Mi obično propevamo onda kad nam je najteže.

- To je snaga naše duhovnosti, mada je bilo i zastoja u našem duhovnom razvoju, naročito u doba komunizma. Ima nešto dobro i u ovom bombardovanju. Možda nas bombe prodrmaju i osveste, možda ubiju ravnodušnost u nama. Jedan vojni strateg se zapitao: "Kakav je ovo narod? Mi ga bijemo, a on peva!"

Danilo Živković (1939 - 2002) je jedan od najplodnijih i najsvestranijih kompozitora narodne muzike svih vremena. Komponovao je pesme sa motivima iz svih krajeva bivše Juge, baš kao u pesmi "Od Vardara pa do Triglava" koju je i pevački proslavio.

- Ja sam južnjak, rođen sam u Izvoru kod Pirota. Ali već od trinaeste godine napustio sam Pirot i živeo u mnogo mesta - kod majčinih u Sremu, Zagrebu, Beogradu. Nema jugoslovenskog festivala narodne muzike na kome nisam učestvovao i pobeđivao. Između ostalog, učestvovao sam pet puta i Valandovu na festivalu nove makedonske pesme, učestvovao sam i na festivalu popevke i zagorske pesme, na desetinama tamburaških festivala. Jedino mi moji Piroćanci zameraju što ne napisah nešto o mom rodnom gradu. Mada, imam jednu i o Pirotu, al' je verovatno nisu čuli.

Iako je dobro znao značaj reklame u diskografiji, Danilove pesme su ušle u narod bez neke pompe.

- I u muzici je bitan marketing. Šta vredi ako imaš i najlepšu pesmu na svetu, ako to niko ne zna. Neke pesme su zapostavljene zbog nedostatka reklame, neke i zbog lenjosti muzičkih urednika. Ko će da presluša svih deset pesama na albumu, da bunari "A3" i "B4". Najlakše je bilo pustiti i forsirati prvu pesmu sa ploče, a ostalima šta Bog da.

- Daleko su bolje prolazile pesme sa singlica. Jedna pesma sa jedne, druga pesma sa druge strane, pa koja ti se bolje okrene. U svakom slučaju, verovatnoća za uspeh je pedeset odsto.

Danilove pesme snimilo je stotinak pevača sa prostora bivše Juge, solisti, dueti, grupe, ansambli, tamburaši, trubači: "Sviđaš mi se momče", 'Šuška se šuška", "Ej, dala sam ti oči vrane", "Ide Lola iz Inđije", "Kako je ptici bez luga", "Najlepše je moje rodno selo" (Vera Ivković), "Voliš li me isto kao nekad", "U vojsku me majka šalje", "Ja volim majko Ciganku"(Žika Ivković), "Sećaj me se, sećaj", "Nije Bosna što je nekad bila" (Nedžad Salković), "Veli meni moj komšija Steva" (Anđa Govedarović), "Mirno spavaj nano" (Zorica Marković), "Urekla ga nano neka" (Ana Bekuta), "Pala ćuprija" (Goca Stojićević), "Zbog tebe mori Leno" (Usnija Redžepova), "Podeli sa mnom dobro i zlo" (Marinko Rokvić), "Sokobanja, Soko Grad" (Ekstra Nena), "U ime ljubavi stare" (Duško Kostić), "Što se mala uobrazi" (Vera i Danilo, Zorica i Luis)...

- Relativna je stvar šta je to hit. Ja imam pedesetak trajnih snimaka za arhivu od kojih ni deset nisu bili hitovi. Boro Tamindžić, poznati crnogorski muzičar i dugogodišnji šef Narodnog orkestra RTCG, jednom prilikom reče: "Kako to, ti nisi Crnogorac, a komponovao si "Što se mala uobrazi", jednu od najlepših crnogorskih pesama."

Danilo Živković je pravi majstor veselo-šaljivih pesama, istinski rodonačelnik šeretske pesme.

- Ja nemam tu tragičnu notu jednog Buce, Kvake ili Tome. Bilo bi karikaturalno očekivati od jednog Kvake da zapeva nešto veselo ili od Tozovca, koji je oličenje veselja i šmekeraja, neku tugovanku. Ja sam na strani Tozovca, šeretske pesme su moj teren.

- Primetih da postoji strahovito rogobatan nesklad između tragičnog teksta i vesele melodije. Zamislite tugovanku "Nosila si burmu moje majke". Pevač se raspada od tuge i bola, a orkestar bije ritam kao za "Žikino kolo". I da se razumemo, ja ne osuđujem slušaoce nego one koji to nameću.

- Naravno da i ljudski bol i najdublje osećaje treba pretočiti u pesmu. Samo je pitanje pakovanja. Takve teme su idealne u vidu balade, što onda može i da oplemeni dušu, da nas učini boljim.

Danilove pesme odišu gospodstvom, plemenitom emocijom i najfinijim pakovanjem. Svoju mirnoću znao je da prenese i na svoje pesme i na svoje pevače.

- U vreme kad sam najviše stvarao i snimao rađene su žive probe, po dva sata vežbanja sa petnaestak instrumentalista. A onda u studio na snimanje, sve uživo, na "tri, četiri", bez krpljenja.

- Danas ze zabijemo u neki budžak, sednemo za kompjuter, izvučemo neku matricu, pozovemo pevača koji pojma nema o čemu se radi, utrpamo mu tekst u ruke, pustimo matricu, i pevaj! Danas nesrećni pevač snimi deset pesama, ceo album, a uopšte ne zna ko mu je svirao. Zapravo, niko mu nije ni svirao, svirao mu kompjuter!

Danilo Živković, tihi gospodin i rodonačelnik šeretske pesme, preminuo je 4. januara 2002. godine u Beogradu.

(Goran Milošević)