Janko Glišić, šabačka legenda: "Kad sam rekao ocu da sam snimio ploču, hteo da legne pod autobus"

Foto: Promo

"Poranila majka stara,

od radosti sana nema,

Preporučujemo

da probudi svoga sina

po devojku da se sprema.

Ustaj sine, zora rudi,

sviće jutro najmilije,

na kapiji okićenoj

svadbeni se venac vije.

Kad svatovi naši dođu,

najsrećnija ja ću biti,

u svadbeno kolo tvoje

majka će se uhvatiti.

Neka tvoja sestra sine

ruzmarinom svate kiti,

dovodiš mi sine snahu,

odmena će moja biti."

(Ilija Spasojević - Branislav Cvetinović Laki)

- To je moj diskografski prvenac, moja prva zlatna ploča, pesma koja je 'ranila 'lebom i mene i moje kolege sve ove godine, pesma bez koje nema svadbenog veselja. Peva je i muško i žensko, pevaju je i moje najpoznatije kolege, a ne znaju ko je pesmu snimio na ploči - priča Janko Glišić za Muzičku apoteku.

- Otpevao sam je mlako i početnički, ali iskreno i emotivno. Kad sam ušao u taj čuveni "Studio 5", od silne treme ostao sam bez glasa. A onda je usledio još veći šok - u studio je ušao i Buca Jovanović da svira drugu harmoniku! Kad me viodeo onako uplašenog, Buca mi je rekao: "Opusti se mali, taman sam počeo da zidam vikendicu. Od tvoje ploče planiram makar crep da kupim." I danas se nasmejem tom svom detinjastom glasiću. Kad se isentimentališem sa drugarima, imitiram samog sebe kako sam pevao pre pola veka.

Janko Glišić je rođen 1949. godine u Šapcu, u vreme kad je bilo malo medija i mnogo lepih pesama.

- Na radiju sam mogao da uhvatim samo Beograd i Sarajevo. To je bilo dovoljno da zavolim sevdah i makedonske pesme. Kao srednjoškolac u mom rodnom Šapcu postao sam član čuvenog "Abraševića" i ljubimac slavnog profesora Koke Pavlovića.

- Po povratku iz vojske formirao sam orekestar prepun Valjevaca i zapevao u Hotelu "Vis" u Lazarevcu. Pridružio nam se i ansambl Ilije Spasojevića sa solistima Azeminom Grbić, Zoranom Kalezićem i Radetom Vučkovićem. Kad sam otpevao "Divno Sarajevo, Ilidža te krasi", Azemina se našla u čudu kako jedan šabački dečkić peva sevdah. Prišao mi je i Ilija Spasojević i odmah ponudio da snimim ploču. I tako sam 1974. godine zakoračio u diskografiju.

1975. godine, na svom trećem singlu i samo godinu dana posle uspeha sa prvom pločom, Janko Glišić snima i svoj najveći hit "Da li žališ što odlazim".

- Te godine sam pevao u Hotelu "Grand" u Valjevu. Slušao me Milijan Rafajlović, ekonomista i direktor robne kuće, i pokazao mi desetine napisanih pesama. Nisam ni znao da čovek piše pesme, počeh da prelistavam i odmah se uhvatih za "Da li žališ što odlazim".

- Sednem u kola i pravac kod mog kompozitora. Čim sam otvorio vrata čika Ikine kuće (Ilija je zet Buce Jovanovića, živeli su u istoj kući), zapevah, ubodoh i melodiju. Dok smo vežbali, pojavi se i Buca Jovanović, posluša pesmui i dobaci u svom stilu: "I ova moja matora budala napravi pesmetinu."

- Te večeri u bašti "Granda" prvao sam je dvadeset puta, iako su je ljudi prvi put čuli. Pesma je ubrzo ušla u sve kafane i radio stanice. Samo zbog te pesme imalo je smisla baviti se pevanjem. Sigurno će nadživeti i mene i sve moje. Sve se tu potrefilo: i melodija i stihovi i moje daleko zrelije pevanje nego na prvoj ploči.

Janko Glišić je jedan od čuvenih šabačkih pevača iz tog zlatnog doba narodne muzike 70-ih i 80-ih.

- Šabac je bio grad od sto kafana, ali ja sam ipak počeo u čuvenom "Abraševiću - igrao, pevao, pobeđivao na takmičenjima, postao "Prvi glas Podrinja". Stigao sam i do Valjeva, upoznao i oženio jednu crnku od Lajkovca. Kad sam se napio te kolubarske vode, okumio sam se sa Draganom Đurićem "Ekserom" i njegovim orkestrom.

- Završi se korzo i odmah nagrnemo u "Šaran", "Ribicu", "Kod Memeda". Odemo u kafanu sa društvom i, kad nemamo para, ja otpevam turu pesama, i eto džeparca, sto pun pića. Kod mene nije važilo - ne pijem dok radim. Živelo se lepo, dosta devojaka, dosta para, a o nekoj karijeri nisam razmišljao. Kad sam rekao ocu da sam snimio ploču, bilo mu krivo, hteo da legne pod autobus.

Diskografska karijera Janka Glišića trajala je od 1974. do 1999. godine. Snimio je 11 singlova i šest albuma sa desetinama hitova i malo skupljih pesama: "Da li žališ što odlazim", "Poranila majka stara", "Sviće zora, odlazim polako", "Život me kaznio", "Nosim ti crvene ruže", "Najlepše je živeti udvoje", "Momačko veče", "Majka Radu obećala mladu", "Ona ispraća njega, on ispraća nju", "Ceo život sreću čekam", "Varoš"...

Snimao je Janko i pesme u modernijem ruhu (grekose, baladice, orijentale), ali se profilisao kao dvojkaš i sevdalija.

- Kad sam snimio "Sviće zora", zaratilo se u Hrvatskoj. Istog dana kad sam snimio album "Varoš", počelo je bombardovanje Srbije. Srećom, tih godina je bilo veoma slušanih narodnjačkih radio stanica, vrteo sam se na "Stokecu", "Bontonu", "Fokusu", naravno i na Radio Šapcu, tako da sam i bez reklame ušao u narod.

- Sa ove istorijske distance ubeđen sam da sam debelo pogrešio što sam ostao veran Diskosu i što sam poverovao Ćoletu, legendarnom šefu Diskosovog predstavništva u Beogradu. Bivalo je pevača koji su imali vrhunsku reklamu, prodavali sto puta manje od mene, pa svi upamte njegovo ime sa reklame i kad nema hit. Posle uspeha sa pesmom "Da li žališ što odlazim reče mi šef Diskosa: "Zahvlajujući ovom hitu, ja plaćam i ove što nisu prodavali."

Jankovu diskografiju obeležio je harmonikaš i kompozitor Ilija Spasojević. Jankove pesme potpisuju i ostali autori i šefovi ansambla: Radoje Barajevac, Mile Bas, Zoran Starčević, Hasan Dudić, Cvetin Todorović, Mića Nikolić, Steva Simeunović, Milenko Božić.

- Mnogi će se iznenaditi da sam bio jedan od prvih pevača Mileta Basa i tek osnovanog "Južnog vetra". Početkom 80-ih snimio sam sa Miletom Basom dva izrazito dvojkaška albuma. Dvojka je tada bila zakon, pa i za Muleta Basa. Mile je upoznao "Šemsu" na Ibarskoj magistrali i oduševio se kako peva pesmu "Jedna suza na tvom licu" i još neke pesme Radoja Barajevca. Tako je i Šemsa snimila svoj prvi izrazito dvojkaški album.

- Zoran Starčević se prvi put pojavio sa svojim ansamblom na mom albumu "Najlepše je živeti udvoje". I Ana Bekuta je tih godina živela u Šapcu, počinjala je sa mojom ekipom, pevala mi prateće vokale na albumu "Sviće zora".

(Goran Milošević)