Mijodrag Bajić i "Moderno ludilo 21. veka": "U Srbiji sve cveta i miriše, a samo pamet smrdi"

Foto: Promo

Ovako je životna priča Mijodraga Bajića pretočena u pesmu. Doduše, životna priča ovog osamdesetdevetogodišnjeg VKV harmonikaša, konstruktora muzičkih instrumenata i majstora sto zanata ne bi mogla da stane ni u sto knjiga.

Preporučujemo

"Harmoniko, moj živote,

dugujem ti večno hvala,

u životu što sam hteo

ti si meni pesmom dala.

Svirali smo i pevali

za sve one što se vole,

i nesrećni sa nama su

mogli rane da prebole.

Pogledom je mazim i milujem,

a prstima sitan vezak šaram,

svaku notu srcem odbolujem

dok muziku za sećanje stvaram.

Kad u oku suza progovori,

melem kolo baš u dušu dira,

kad na svadbi kolo zaviori,

svi poznaju da to Bajić svira."

(Mijodrag Bajić - Sanda Živić)

- Procureo bi med i mleko iz ove naše bogomdane Srbije, samo kad bi se ljudi okrenuli majci zemlji, kada bi ljudi hteli da rade i čuvaju sebe i prirodu od brloga, luksuza i kiča - priča Mijodrag Mijo Bajić za Muzičku apoteku.

- Ja bih mogao da napravim avion samo od otpada koji naši ljudi bacaju u naše reke. Celog života sam od ništa pravio nešto, evo i na pragu desete decenije uživam u čarima stvaranja. U mojoj najnovijoj knjizi "Moderno ludilo 21. veka" preporučujem našem vascelom rodu da se zanima nečim korisnim, umesto da ćoravi nad mobilnim telefonima.

Mijodrag Mijo Bajić je čovek retkog imena i retkih zanimanja. Mijo je višestruki majstor harmonike, virtuoz sa dvadesetogodišnjim iskustvom programskog svirača u najluksuznijim hotelima, konstruktor i restaurator harmonike.

- Ja se zovem Mijodrag, sa slovom "j" u imenu i u ličnoj karti. Šalterski radnici pomisle da sam nepismen ili da sam neki prevarant. Zaboravlja se da se u mom rodnom Zelenom brijegu i širom Zapadne Srbjje i dan-danas govori ijekavicom. Ponosan sam na moje hajdučko poreklo, još od Baje Pivljanina do dede Isodora Bajića, srpskog Robin Huda, koji je od Rudnika do Maljena čuvao sirotinju od Turaka i Švaba.

- Od četvrte godine sam čovao stoku, od sedme kopao sa kopačima, od osme sam kalemio voće, od desete kosio sa kosačima, od četrnaeste sam zasvirao gitaru na slavi kod tetke Zagorke. Tri godine sam trzao na gitari, a onda reših da pređem na harmoniku. Tetka čuje da u Ježevici domaćin prodaje harmoniku za runo vune. Majka dade runo i po, kupih malu "dijatonku", a zatim i onu petorednu. Prislonim uvo na radio i skidam melodiju, pauziram tek da namirim stoku.

- Kad napunih sedamnaestu, roditelji me dadoše na zanat kod čuvenih majstora Neša i Baja Mićovića u Čačku, koji su u to vreme jedini imali kraljevu diplomu. Tu sam naučio i da sviram i da popravljam harmonike. Tako je "Muzičku radionicu Mićović" zamenila "Muzička radionica Bajić".

Ovaj vitalni Čačanin, na pragu desete decenije života, obeležio je redak jubilej: 70 godina postojanja "Muzičke radionice Bajić" u kojoj je napravio stotine harmonika i uslužio desetak hiljada mušterija. Baš na svoj 89. rođendan Mijodrag Bajić predstavlja svoju najnoviju knjigu "Moderno ludilo 21. veka".

- Mediji su glavni krivci za uprostačivanje masovnog ukusa. Svirači, dobro naoružani električnim mašinama, izvode neke orijentalne arije kao da smo u Ankari ili Teheranu. A pevači, pravi derači, kao da su na vrućoj ploči, mečka Božana da im pozavidi.

- Samo skaču, urliču, viču, stenju, mekeću, krmauču, arlauču, tresu vilicama i gu*icama, načičkani minđušama od jezika do pupka, drečeći na publiku bez sluha i duše. I sve se to pompezno najavljuje kao nova folk muzika.

Dobar deo knjige "Moderno ludilo 21. veka" Mijodrag Bajić je posvetio svojim kolegama i koleginicama koji se ne skidaju sa raznoraznih rijaliti programa.

- Kada sam pozvao moju slavnu koleginicu, istinsku legendu prave narodne muzike, da je pitam kako je nije sramota da se pod stare dane bruka u toj šaradi sa kojekakvim probisvetom, rutinski mi je odgovorila: "Ama Bajiću, treba mi para, baš me briga šta će ko da kaže. Važna je lova."

- Žalosno, tužno i pogubno za ovu našu lepu Srbiju u kojoj sve lista, cveta i miriše, a samo pamet smrdi. Ako se Solomon smatra najmudrijim čovekom pre Hrista, onda njegova i moja poruka glasi: naučite da slušate da bi znali da zapovedate. A kad bi neke moje kolege mogli sami sebe da čuju kako krkljaju, možda bi sami sebi zabranili da javno nastupaju.

Životna filozofija Mijodraga Bajića zasniva se na geslu - koliko znaš da radiš, toliko i vrediš. Svoje višedecenijsko iskustvo svirača i pevača i konstruktora muzičkih instrumenata izlio je u knjigu "Harmonika kao velika nauka" koja je doživela nekoliko izdanja.

- Muzička umetnost je najviši stepen ljudske inteligencije, zdravog razuma i dobrog sluha, prirodnog temperamenta, kao i osećaja apsolutne lepote govora i melodije. U knjizi sam izneo suštinu dubinskog sviranja i moj predlog za novi notni i linijski sistem.

- Dubinsko sviranje zahteva od svakog svirača da prilikom sviranja umače prste u harmoniku. Bilo da svira legato ili stakato, uvek mora misliti na dubinski korak prstiju kako bi iz harmonike izvukao što prijatniji i širi zvuk, da duša bude puna blagorodne muzike.

- Suština mog predloga za novi notni i tonski sistem zasniva se na jednostavnoj životnoj i logičnoj premisi - zašto da bude komplikovano i teško kad može da bude jednostavno i lako. Zato i predlažem pojednostavljenje notnog sistema, bazirano na činjenici da fiksirani instrumenti ne poseduju polutonove nego samo 12 celih tonova. Sa novim prstoredom školovanje harmonikaša trajalo bi duplo kraće, a uspeh bi bio duplo veći - ističe legendarni majstor Mijo.

(Goran Milošević)