30 godina pesme "Neka peva ova kuća": Gojko Eftoski o svom najvećem hitu

Foto: Promo

1995. na koktel CD-u "Južnog vetra" snimljena je kao sedma po redu pesma "Neka peva ova kuća". Na omotu je pisalo samo "Gojko i Južni vetar".

Preporučujemo

"Neka peva ova kuća,

nek' se kolo zaigra,

nek' se toči neka vruća,

nek' je kuća vesela.

Ova kuća puna sreće,

puna sreće i veselja,

ova kuća dočekala

uvek dobrog prijatelja.

Neka peva ova kuća,

nek' je majka radosna,

zapevajte svi od srca,

nek' je kuća vesela.

Neka peva ova kuća,

nek' se trese zemlja sva,

hajde oče času gore,

nek' je kuća vesela."

(Miodrag M. Ilić - Miodrag Radomirović)

- Kad sam došao kod Mileta Basa da snimam album i dok sam vežbao "pilote", samo sam molio Boga da i meni zapadnu neki sentiši kao kod Sinana, Kemala, Mileta. A onda sam krajičkom oka među otkucanim tekstovima spazio naslov "Neka peva ova kuća" - seća se Gojko rađanja večitog hita.

- Onako mlad i zelen bio sam razočaran naslovom. Učinio mi se malo čudan i banalan: kako to "peva kuća?". Čitajući dalje tekst, primetim i stih "ova kuća vesela". E, onda se obradovah beskrajno. To sam tražio, jer sam i pre snimanja bio svadbaroš, a i Mile je dolazio da me sluša baš na svadbama.

Tek kad je pesma zacarila na svim veseljima i radio stanicama, i Gojko je shvatio kakav je hit dobio od Mileta Basa i kakvu je poruku otpevao. Naši stari su blagosiljali i nazdravljali uz ono domaćinsko "kuća ti pevala".

- Mile Bas je bio izuzetan i u muzici i u biznisu i u psihologiji. Sećam se kad je govorio svojim udarnim pevačima gladnim televizije: "Nemojte da se zaluđujete televizijjom. Ako vas puno gledaju, možette i da dosadite. Izgustiraće vas ljudi, pa neće želeti da vas vide na tezgama."

U godinama kada su prestale da se štampaju gramofonske ploče i kad su CD-i bili u modi, Gojko je postao sam svoj trgovački putnik.

- Tada su radio stanice bile zakon. Moj auto je uvek bio pun kartonskih kutija sa mojim CD-ima i kasetama. Obilazio sam sve narodnjačke radio stanice i ostavljao im svoje pesme, a publici sam na nastupima poklanjao svoje CD-ee i kasete.

- Kad je i sto maraka bilo pravo bogatstvo, ja sam izdvajao po deset hiljada maraka i naručivao od Mileta svoja izdanja i besplatno ih delio. Nikad nisam prodavao svoje CD-ee i kasete.

Zbog popularnosti pesme "Neka peva ova kuća", Gojko je dobro prošao i kod starijih kolega i legendi narodne muzike.

- Na gostvanju povodom obeležavanja godišnjice "Radio Ešingera", posle nastupa prilazi mi Milanče Radosavojević i kaže: "Sine, ti si taj! Nisam znao da ti pevaš ovu pesmu, ali mene zanima ko je tu pesmu napravio?" Kad sam mu rekao da je pesmu komponovao Mile Bas, Milanče je bio je u čudu. Pa zar Mile da komponuje nešto ovako, skoro kao izvorno!?

- Kad me jedan Novica Negovanović oslovio sa kolega, bilo mi i milo i neprijatno. Rekoh mu: "Nole, daleko sam ja od tvog kolege i tvog ranga. Ti si general, a ja sam možda dogurao do poručnuka."

Gojko Eftoski je i pre snimanja prvih pesama i albuma u studiju svirao harmoniku, imao svoj bend i bogato svadbarsko iskustvo.

- Rođen sam u Makedoniji u staroj srpskoj porodici Jeftoski (prezime mojih predaka je bilo Jeftić). U Veliku Drenovu sam došao u četvrtom osnovne i zavoleo narodnu muziku i harmoniku.

- Bio sam učenik legendarnog Dragana Matića Žilića, prvog pobednika na prvom takmičenju harmonikaša u Sokobanji. Toliko sam vežbao, da je otac morao da me isteruje iz kuće od silnog razvlačenja moje jadne harmonike. Kao mlad sam naučio da sviram i da živim od harmonike. Od 1980. do sredine 90-ih vodio sam orkestar. Amir Rešić Nino bio je tri godine moj udarni radni pevač.

I pored nekoliko snimljenih albuma (četiri za "Južni vetar" i jedan za "Diskos") i desetina vrhunskih pesama ("Magdo ti si dukat moj", "Susrele se oči", "Srce moje slomljeno", "Sirotinjo i Bogu si teška", "Zar to tako treba", "Oj tuđino", "Veliki sam ja u duši", "Siromah sam, al' bogato živim", "Jabuka od zlata"), Gojko Eftoski je ostao u senci megahita "Neka peva ova kuća".

- Ta pesma me je sigurno pobedila, a siguran sam da bi pobedila i bolje pevače od mene. Moj hit je ušao u milione kuća, a ja u retko koju TV kuću, sem u onu našu "Južnovetrovsku". -

U vreme kad je pesma "ubijala", ja sam se "ubijao" na tezgama. Otišao sam u Pariz da otpevam jednu svadbu, ne sluteći da ću se u jednom takvom velegradu skućiti i skrasiti sa svojom porodicom. Da sam ostao ovde, sigurno bih postao zvezda. Bogu hvala, meni je lepo i ovako.

(Goran Milošević)