Života Jovanović Zoki, "Crni biser" iz Mionice: "Barajevac i Veroljub su moji jedini kompozitori"

Foto: Promo

"Otišla je jer je tako htela,

Preporučujemo

ostala bi da me je volelea,

pričala je jedno, želela je drugo,

neću da je žalim, neka ide drugom.

Poslednji korak ljubavi naše,

posut je suzama vrelim,

ne piši mi, ne zovi me,

lakše ću te, lakše da prebolim.

Ne prati me bol rastanka,

neverna je ljubav kratka,

uspomene stare nova ljubav briše,

drugog sada ljubiš, moja nisi više.

Za nas dvoje biće srećnih dana,

srce moje jaki smo nas dvoje,

kad zavolim drugu, srećni ćemo biti,

tugu ćemo srce pobediti."

(Radoje Mitrović Barajevac - Miodrag Ž. Ilić)

- "Poslednji korak ljubavi naše" je moj najveći hit i moja pevačka lična karta. Snimio sam je 1978. godine, baš kad se Radoje Barajevac oženio Brankom Stanarčić. Barajevac je sa Brankom uradio demo snimak, a meni dao kasetu da uvežbam pesmu. Vežbao sam je tri dana, a četvrti dan odemo u studio i snimimo iz cuga, na "tri, četiri" - priča Života Jovanović Zoki.

- Mnogo sam para uzeo na ovoj pesmi, i ja i moje kolege. Čuo sam da je pesmu pre desetak godina presnimio Šeki Turković. Ja se ne ljutim, to je moj kolega, zajedno smo počinjali i snimali kod Barajevca. Ako jednom Šekiju koji ima toliko hitova treba da se vadi sa mojom pesmom od pre pola veka, neka mu je sa srećom.

Života Jovanović je stilski izrazito profilisan pevač - specijalista za teške narodnjake, okoreli dvojkaš.

- Rođen sam 14. marta 1952. u Toliću kod Mionice. Od 1970. živim u Mionici, baš kod spomenika Živojinu Mišiću. Moj deda je ratovao za Srbiju, u rovu palio sveće za Svetog Nikolu, svirao violinu, imao svoj kvartet, odsvirao mnoge vašare i igranke.

- Uz dedinu ekipu i ja sam svirao violinu, pa gitaru i bas gitaru, počeo i da pevušim. A onda sam po preporuci nastavnika zapevao u čuvenoj radio emisiji "Selo veselo".

Nekoliko godina pre snimanja prvih ploča Života Jovanović se kalio na svadbama i vašarima, naročito u Šapcu, Obrenovcu, Loznici.

- Nilad neću zaboraviti tu scenu: Mala Gospojina, Šabački vašar, nebesa se otvorila, blato do kolena, a legendarni harmonikaš Jovica Petković se u čizmama probija do šatre.

- I Zlata Petrović ima razloga da pamti i mene i vašare. Počinjala je sa mojom ekipom, prihvatili smo je kao lepu i vatrenu Cigančicu. Povedosmo je na vašar u Loznici, primeti je Hasan Dudić i odvede sa sobom.

Diskografska karijera Živote Jovanovića Zokija trajala je od 1974. do 1982. Snimio je pet singlova i jedan LP za produkciju Diskos. Na tako malo nosača zvuka snimio je šesnaest prelepih pesama Veroljuba Jovanovića i Radoja Mitrovića Barajevca: "Poslednji korak ljubavi naše", "Varalica ja sam, varalica biću", "Ti me čekaj, ja ću doći", "Zadnji put se milujemo", "Ne dirajte neserećnog čoveka", "Kaži druže, kaži", "Idi sada, idi", "Takav ti je život draga", "Verenički dani", "Danas cveće cveta", "Ej, da mi je ko što nije", "Želeo sam ženu prijatelja", "Mi se danas rastajemo"...

- Kad sam počeo da snimam predložiše mi kraće i pamtljivije ime. Rekoše mi u Diskosu da je Zoki popularnije ime od Živote. I tako, u ličnoj karti osta Života, a na pločama dodadoše i ono Zoki.

Života Jovanović Zoki - to je spoj šumadijske dvojke i ciganskog derta, harmonike i violine, emocije i muzikalnosti. Ovaj ponosni potomak muzikalne loze mioničkih Roma uživa u blagodetima porodične sreće, u kući punoj unučadi i praunučadi, budućih svirača i pevača.

- Nagovarali me prijatelji da sve te moje pesme sa malih i velikih ploča presnimim sa mojom ekipom "Crni biseri". Da se razumemo: bolje pevam danas nego pre pola veka, ali nema nikoga da odsvira na tom nivou kao Radoje Barajevac i Veroljub Jovanović. To su moji prvi i jedini kompozotri, bolji mi nisu ni trebali.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)