Kralj smeha peva narodnjake: Sto godina od Čkaljinog rođenja

Foto: Promo

"Kad pogledam oko sebe,

svet u kome živim,

Preporučujemo

napraviše ljudi čuda,

prosto im se divim.

Presađuju ljudsak srca

k'o mladu salatu,

i na mesec popeše se

k'o da je na spratu.

Nigde kraja ljudakom umu,

prosto nemam reči,

ali niko razvod braka

ne može da spreči.

Kobajagi svi se vole,

ulicom se ljube,

ako li im skreneš pažnju,

pokupićeš zube.

Da se ne pi pre vremena

našao u grobu,

u brak treba, k'o na pos'o,

stupiti na probu."

(Miki Mitrović - Dragoljub Hadžić)

Baš u godinama "Apola 8" i planetarne gordosti zbog ovladavanja svemirom, Čkalja je bio tu da nas podseti koliko smo mali i banalni. Verovali ili ne, naš legendarni glumac i komičar svetskog kalibra snimio je pedesetak narodnjaka i kratkih skečeva na desetak singlova i nekoliko albuma.

Ogromnu većinu Čkaljinih parodija i pesama za razbibrigu komponovao je Miki Mitrović, poznati harmonikaš i komplzotor večitih hitova "Oči su moje mutne od dima", "Zašto pitaš kolko mi je leta", "Ako me nekada sretneš", "U svetu sam život ostavio".

-Snimio sam oko hiljadu pesama sa stotinak pevača, ali sa Čkaljom je bilo nezaboravno i najteže. Sve je on to lako pevuckao i glumio, ali je bio težak za saradnju, sačuvaj Bože! Posle snimanja sa Čkaljom uzimao sam malo poduži odmor - govorio je Miki Mitrović.

- Onako namrgođen i namćorisan dolazio je na snimanje, a mi smo imali utisak kao da će da nas bije. Ni reč ne progovori ni sa mnom ni sa muzičarima iz ansambla, a čim zapeva u studiju mi se smejemo. Dešavalo se da snimimo celu ploču, a da sa Čkaljom ni reč ne progovorimo.

Na današnji dan, tačno pre 100 godina, rođen je srpski kralj smeha. Svojom pojavom pustošio je i plodne njive i gradska šetališta, a krajem 60-ih i početkom 70-ih snimio je Čkalja nekoliko zlatnih i srebrnih ploča sa narodnjačkim parodijama koje su opevale muke našeg malog čoveka: "Bela žena, beo ja, ali dete nije", "Seks na kilo", "Brak na probu", "Volim žene i to mi je mana", "Kad se kući kasno vratim", "Ja sam šofer", "Lov na šofere", "Piju ljidi iz bardaka", "Moj komšiluk", "Samačke muke", "Vila Raviojla"...

I baš kad se u novoj narodnoj pesmi krenulo sa kukumavčrnjem, Čkalja je udario po razbibrizi. Dragoljub Hadžić, tekstopisac tih pesama, vešto je ismejao društveno-političke anomalije "komunističkog raja" za koji se verovalo da je večan i na ovom svetu.

Čkaljina razbibriga zagrmela je naročito u kabinama profesionalnih vozača. Šofersku pregolemu tugu blažii su posteri obnaženih lepotica i Čkaljini pesmičci: "Ja sam šofer, vrlo čudno biće, volim volan, a volim i piće. Ja sam šofer, svi me dobro znaju, kada vozim ljudi se sklanjaju." Najveći srpski komičar doktorirao je u pesmama sa bračno-vanbračnim zapletima: "Desila se nezgoda, komšiluk se smeje, bela žena, beo ja, ali dete nije."

Zapevao je Čkalja i na temu prezasićenosti estradne scene, ostavio je zavetnu poruku budućim tekstopiscima: "Poručio bih im da nikako ne kreću sa pisanjem. Ako se toliko zapatimo, ima da nam padne cena. Što nas bude više, bićemo sve jeftiniji. Idite, bre, u slikare naivce. Tamo što si naivniji veće pare uzmeš. A ovde kod nas, bratac, naivac ne pali nikako."

Kad je život na ovim prostorima najviše pojeftinio, Čkalja se povukao. Preminuo je 20. oktobra 2003.

(Goran Milošević)