Keti Selimova: 17 godina vereničkog staža i 60 godina ljubavi i pesme sa Đorđem Želčeskim

Foto: Promo

Kada je 2019. godine preminuo Đorđe Želčeski, utihnuo je poslednji autentičan narodnjački duet. Ovo je retka prilika da i Keti Selimova progovori i legendarnom duetu i o svojoj malo poznatoj solo karijeri.

- Bilo nas je šestoro dece, puka sirotinja, samo je tata radio. Pesma je bila najlepši način da pobegnem od sirotinje. Pohađala sam muzičku školu, učila solo pevanje, svirala klavir, igrala u folkloru - priča Keti Selimova za Muzičku apoteku.

Preporučujemo

- Fatalni susret sa Đoletom desio se 1959. godine na "Partizanskim vodama" na Zlatiboru. Po Titovoj želji održana je smotra folkloraca iz cele Juge. Skoplje je kao predstavnika poslalo KUD "Orce Nikolov" u kome sam i ja nastupala. Tom prilikom je nastupio i Đorđe, i kao pevač Radio Skoplja i kao konferansije. Planula je ljubav, ubrzo smo počeli da pevamo i snimamo u duetu.

Verenički dani raspevanih Makedonaca potrajali su 17 godina! I da ne beše legendarne Silvane, možda naša velika ljubav ne bi bila krunisana brakom.

- Izgleda da nam je bilo kakše da ostanemo u braku nekoliko decenija nego da uđemo u brak. Venčali smo se tek 1978. Sećam se, posle nastupa u Domu sindikata prilazi nam Silvana Armenulić i pita: "Kada ćete više da se uzmete, evo ja ću da vam budem kuma." Kada je Silvama nastradala, setili smo se njenih reči i ubrzo smo se venčali.

Keti i Dĵole - to je 60 godina ljubavi i pesme.

- Zajedno smo pevali, zajedno smo tugovali, zajedno smo leteli, zajedno smo probali, zajedno smo snimali. Posle svih ovih decenija svako od nas dvoje poželi i da malo ne budemo zajedno. Dođu i trenuci kad se malo ispucamo jedno na drugo: Đole viče a ja ćutim ili obrnuto, Đole ode u šetnju a ja ostanem sa unukom ili prijateljicom.

- Toliko smo zajedno da smo jedno drugom i dosadili. Možda je i za našu publiku bilo poželjno da se malo posvađamo, da se spajamo i razdvajamo preko novinara i naslovnih strana. Ali, kad se već nismo razveli na vreme, bilo bi glupo posle pola veka braka.

U albumu Ketinih uspomena ima i nekoliko samostalnih ploča. Od 1963. do 1983. godine snimila je tri singla i jedan album sa dvadesetak solo pesama: "Nađije, Nađije", "Džano, Džano", "Doktore, doktore", "Zrele drenke", "Čador aman", "Leilam", "Sajla", "Hajda, hajda, di hajda", "Teneni", "Ćifte", "Hej ljudi", "Dođi što pre", "Ti si moja sudbina" ...

- Na mojim solo pločama snimala sam uglavnom orijentale, što i priliči mojoj turskoj krvi. Imala sam 18 godina kada sam snimila moju prvu ploču sa vodećom pesmom "Nađije". U Jugotonu su bili oduševljeni pa sam snimila još jednu singlicu sa turskim pesmama, a onda sam sa Đoletom počela da snimam makedonske pesme u duetu.

- Početkom 80-ih, kada smo bili najpopularniji duet u Jugi, snimila sam i LP ploču sa orijentalima uz simfonijski aranžman Dragana Kneževića. Bilo nam je lepo u PGP-u, bili smo ekskluzivci, snimili smo dvadesetak ploča, nekoliko pesama i u serijalu "60 najlepših pesama", dobili zlatnu ploču.

Neki kažu "oni srpski Makedonci", neki kažu "oni makedonski Srbi", a Đole i Keti su ponajviše ponosni Beograđani i građani sveta.

- U Beogradu smo od 1963, u Beogradu nam se rodila ćerka Ana, u Beogradu smo dobili i unuka Erola, dobili smo i skromnu penziju i sve estradne nagrade Srbije i Jugoslavije. Jedino ostaje žal što smo bili skinuti sa programa u vreme kada se Makedonija odvajala, iako smo sve vreme bili u Beogradu.

- Kada smo Đole i ja počeli da pevamo, bilo je mnogo dueta koji su smimali makedonske pesme: Vaska Ilieva - Aleksandar Sarievski, Violeta Tomovska - Kiril Mančevski, Jordanka Kurculova - Gorgi Andreevski, Mitko Murdžev - Živko Duev. Bila nam je čast kada su nas proglasili njihovim naslednicima. I mi bi voleli da imamo svoje muzičke naslednike, ali ih zasad ne vidimo.

(Goran Milošević)