Sećanje na Stanišu Stošića: "Staro, staro mi dajte, što miriše na suv bosiljak"

"Zašto me budiš u zoru,

Preporučujemo

Vranjanke mori ubava?

Pusti me da se naspijem,

dertovi da si razbijem!

Zvog tebe mome ubava

srećan sam samo dok spijem,

kad me u zoru probudiš

dan beli hoću da ubijem.

Majka me uvek molila,

sa svoje mleko zaklela:

ostavi sine me'ane

i ubave mome iz Vranje!

Me'ana mi pamet odnela,

Vranjanka srce uzela."

(Milutin Popović Zahar)

Na prvi pogled, reklo bi se, stara vranjanska pesma iz vremena Bore Stankovića i njegove "Koštane". Zapravo, i ova pesma se onarodila zahvaljujući Stanišinoj interpretaciji i stopila se sa stotinama izvornih pesma iz starog Vranja.

- "Zbog tebe mome ubava" komponovao sam pre skoro pola veka, mada mi i danas mnogi ne veruju da sam ja kompletan autor te pesme. U stvari, ta pesma i nije više moja. Zahvaljujući Staniši, postala je izvorna i večita. Pisao sam je specijalno i namenski za Stanišu, jednog od najboljih ljudi i pevača koje sam sreo u životu - ističe legendarni Milutin Popović Zahar.

Staniša Stošić je iskonski Vranjanac. Rođen je 1945. godine u selu Vrbovno kod Vladičinog Hana. Budio se uz pesmu raspevanih ukućana, uspavljivao uz majčin milopoj. Učio je za učitelja, svirao violinu, gutao "Koštanu" i sve što je napisao njegov slavni zemljak.

- Staro, staro mi dajte što miriše na suv bosiljak - govorio je Bora Stanković. Vranje je toliko bogato tim prelepim starim izvornim pesmama, da ja nisam ni jurio neke nove. To su pesme koje su živele u meni i mnogo godina pre snimanja na pločama. Od tih pesama sam sastavljen iznutra.

- Naučio sam od našeg nobelovca Ive Andrića da svaki umetnik treba da ostane u granicama svoga zavičaja. Tokom karijere snimio sam i poneku šumadijsku pesmu sa Bucom Jovanovićem i Mijom Krnjevcem, snimio sam i poneku modernu pesmu, ali to nije moj fah i te interpretacije nisu na nivou onih vranjanskih.

Iako se nije bavio komponovanjem, svojom nadahnutom interpretacijom nadogradio je i naše najstarije pesme. I one najnovije učinio je besmrtnim.

- "Vranjanka" je Tokovićeva, "Zbog tebe mome ubava" Zaharova, "Stani, stani zoro" Grajina, a mojim slušaocima se čine kao da su stare izvorne. To su pesme koje svojom širinom daju prostora da ih uvek otpevam i donesem na drugačiji način.

- Dešavalo se da na nekim nastupima pevam samo "Vranjanku", ko zna koliko puta, i da nikom ne bude dosadno. Dešavalo se i da muzičari spakuju instrumente i ozvučenje, publika se raziđe, a mi za astalom pevamo za svoju dušu - i opet "Lelu Vranjanku".

Pevao je do zadnjeg uzdaha, neštedimice i narušenog zdravlja, uvek sa nekim novim žarom.

- Dobijao sam ponude od mnogih menadžera i producenata da snimim nešto komercijalno. Odbio sam velike pare, nisam hteo da budem ono što nisam. I pesma je kao voda sa izvora. Na izvoru je bistra i čista, a sve dalje od izvora počinje sve više da se muti.

Staniša Stošić, maestralni "Tatko za Vranje", preminuo je 8. aprila 2008. godine, ogorčen tretmanom narodnog umetnika u rijaliti Srbiji.

(Telegraf.rs)