Sloba Nikitović, majstor na svemu što na frulu liči: Zvučna slika seoske idile

Foto: Promo

Slobodan Sloba Nikitović, istinski narodni umetnik na svemu što na fruli liči, majstor koji jedno kolo može da odsvira i na nekoliko instrumenata, solista mnogih ansambala, otvara svoju dušu ekskluzivno za Muzičku apoteku. Otvara Sloba i još nešto - svoju aktovku sa čitavim arsenalom frula, okarina, dvojnica.

- Kad me pitaju gde sam i kako počeo da sviram, odgovaram da ne znam kako ali znam sigurno da nisam počeo na Terazijama. Šta bi čobanin bez ovaca i bez frule.

Preporučujemo

- Čuvajući ovce u mom rodnom Kosjeriću, slušao sam na radiju Savu Jeremića uz Radojkinu harmoniku. To mi se toliko dopalo da se nisam smirio svr dok mi majka nije nabavila novu frulu. Sviram je od šeste godine, a onda sam počeo i sam da je pravim.

Došao je Sloba u Beograd da uči škole, ali je prvo svratio na radio da pokaže svoje znanje na fruli.

- Biti solista na radiju u to vreme bio je vrh vrhova, mislio sam da od toga nema dalje. Ušao sam u kancelariju kod urednika Đorđa Karaklajića, uljudno se predstavio, odsvirao jednu čobansku pesmu i Moravac. Đorđe me saslušao i uputio da se kalim u kulturno-umetničkom društvu uz orkestarsku pratnju. Posle desetak godina kaljenja u "Abraševiću", opet sam se javio na audiciju Radio Beograda. Ulice oko radija bile su zakrčene od stotina pevača i svirača. Došao sam ujutru, stigao na red popodne, a čekao do kasno uveče da saznam da li sam primljen.

- Prilazi mi Bora Ilić, jedan od urednika na radiju, i kaže: "Mali, ti dobro sviraš, ali nisi položio audiciju. Mi imamo jednog Savu Jeremića, drugi nam ne treba. Sviraj na svoj način, budi prepoznatljiv, pa dođi ponovo." Uzeo sam kasetofon, slušao trubače, nasnimao pevačke grupe, od svega toga napravio nekoliko melodija i došao na sledeću audiciju. Posle nekoliko odsviranih taktova, prekinuše me i primiše za solistu Radio Beograda.

Tako je i umetnički rođen solista na fruli Slobodan Nikitović, i to baš u hramu narodne muzike Radio Beogradu. Ali Sloba se nije zadovoljavao samo frulom. Tragajući za svim lepotama zvuka tog malog parčeta drveta, zasvirao je na još nekoliko instrumenata sličnim fruli.

- Dvojnice su u fizičkom smislu (ne i u tehničkom) izdašnije - dve cevi, dve frule, nešto kao dvocevka. Njene mogućnosti su skromnije, pola oktave, ali ja najviše volim baš dvojnice i po njima sam najprepoznatljiviji.

- Razmišljajući kako da povećam tehničke mogućnosti dvojnica, došao sam na ideju da napravim instrument koji svira celu oktavu, i to dvoglasno. Tako sam izumeo frulnice. Da se razumemo, to nije duet frula, to je drugačija boja tona.

- Fizički najmanji instrument na kome sviram je okarina. Napravljena je ot pečene gline, ograničenih je tehničkih mogućnosti, ali poseduje milozvučan ton.

- Najduži instrument na kome sviram je blok flauta. Idealna je za molske i duhovne melodije, ima tako smirujući zvuk.

Snimio je Sloba desetine narodnih kola za arhivu Radio Beograda, snimio je i desetak singlova i tri albuma sa svojim autorskim kolima. Ume Sloba i jedno kolo da odsvira na nekoliko instrumenata.

- Prvi snimci koje sam ostvario bili su sa ansamblom Radojke Živković. Usledili su snimci sa ansamblom Miodraga Jašarevića, Dragana Aleksandrića, Tomice Miljića, Branimira Đokića, Ljubiše Pavkovića, Ljube Kešelja. Svirao sam u mnogo studija, nisam voleo da sviram po svadbama i kafanama.

- Jednostavno, nisam voleo da mešetarim i piljarim sa pesmama i kolima, da pojačam razglas da bih prikrio greške i svirao pijanim gostima za bakšiš. Odnos između mene i frule svodi se na onu duhovnu komponentu - ko oltaru služi, od oltara i živi.

Kad Sloba svira, osećate se kao na livadi prepunoj ovaca. Slobina frula je zvučna slika našeg zemaljskog raja, naše seoske idile.

- Nkad nisam svirao frulu da bih zaradio pare. Doduše, imao sam i siguran državni posaao, radni vek sam proveo u Skupštini Srbije kao koordinator mašinskih postrojenja. Parlamentarcima sam omogućavao tehničke uslove za rad. Frula mi sve ove godine koristi za čisto uživanje - ističe maestro Sloba Nikitović.

- Frula je laka za poneti, ali nije baš laka za sviranje. U svojoj torbi imam čitav arsenal frula svih tonaliteta, ali tu su i dvojnice, okarina, rog, flauta i jedan novi instrument koga sam ja konstruisao i nazvao frulnice.

(Goran Milošević)