Krepi veru i smiruje dušu: "Zrno tamjana" Jasmine i Milenka Jakšića

"Kada te ostavi nada,

ti svoju veru učvrsti,

Preporučujemo

nemoj da padneš tada,

samo se triput preksrti.

Upali kandilo ako se ugasilo,

neka ti duša svetlošću blista,

pomoli se za zdravlje, spasenje,

pomeni ime Isusa Hrista.

Stani ispred ikone,

sačuvaj dušu čistu,

i ne moli se nikome,

jedino Isusu Hristu.

I upali svakoga dana

zrno tamjana!

Nikad se ne pitaj ko si,

već svoju veru učvrsti,

s ponosom krst svoj nosi,

uvek se triput preksti."

(Jasmina i Milenko Jakšić)

Iza njih je 30-ak godina braka i umetničke radionice i nekoliko desetina večitih hitova ("Hej, vi hitri bijeli dani", "Hej živote, hej sudbino", "A hteli smo sve na pola", "Otkopčano jeleče", "Ja ne volim rečima već srcem", "Pišem srcem, a ne rukom", "Niko nema takve oči", "Zar za mene nema sreće", "Žena kose duge", "Pevaj mi o njoj", "Ja neću lepšu, ja neću drugu", "Volele se oči crne i zelene", "Sve si mi zabranila"...). Sve su to pesme koje mnogo više 'lebom 'rane njihove pevače nego njihove autore. Zato su Jasmina i Milenko Jakšić rešili da napišu i komponuju nešto što će da nahrani i smiri dušu u ovom vremenu lajkova i rijalitija.

- Zadnjih nekoliko godina imam potrebu da se izrazim malo drugačije, u nekom novom fahu. U stvari, ovo nije samo neki novi žanr i neki novi izazov, ovo je stanje moje duše - priča Jasmina Jakšić.

- Ovo je "projekat" za našu dušu i za sve one kojima je stalo do duše. Doduše, i ono što sam dosad napisao i snimio (oko 700 pesama) pisao sam na moju inspiraciju a ne po porudžbini pevača. Problem je što kad pesma postane megahit, onda pevač kaže "ona moja pesma" - dodaje legendarni tekstopisac Milenko Jakšić.

I tako je pre nekoliko godina Jasmina predložila Milenku da napiše nešto duhovno, nešto što krepi veru i smiruje dušu.

- Dani su prolazili, Milenko je nešto probao pa zaboravio, i tako prođe godina. Onda sam uzela parče papira, napisala naslov "Zrno tamjana" i rekla Milenku: "Imaš temu, imaš naslov, i piši!". U glavi sam već imala melodiju, a kad sam pročitala Milenkov tekst oduševila sam se. Nije jednostavno ukalupiti nešto novokomponovano u duhovne kalupe. Moj recept je bio - što manje instrumenata a što više mistike.

- Kad se postavilo pitanje ko će da otpeva pesmu, odabrala sam Valentinu Stupar. Pokazalo se da i ovakva pesma može da bude popularna (milionski pregled na Jutjubu i hiljade oduševljenih komentara). Ljudi su našu pesmu doživeli kao molitvu. Zvali su me iz Rusije da je otpevaju na ruskom jeziku, da je snime uz violine i hor sveštenika, a za pesmu su se zainteresovali i neki horovi iz Ukrajine.

Iz Jasminine i Milenkove umetničke radionice je i pesma o najvernijoj ljubavi na svetu - o ljubavi jedne golubice.

- U Milenkovoj "kupusari" sam još pre dvadesetak godina naletela na tekst "Golubice". Odmah mi je izletela melodija, ali se postavilo pitanje ko će tako duhovnu pesmu da otpeva. Moj recept je, inače, da se pevač prilagođava melodiji. Setila sam se Bojane Nikolić koja je i kao pevač i kao čovek sva u tom ruhu. Snimili smo i spot u manastiru Velika Remeta uz blagoslov igumana Stefana.

Treća autorska pesma etno i duhovne muzike Jasmine i Milenka Jakšića je "Duša ranjena". Pesma je nekim čudnim putevima snimljena na bugarskom jeziku i proglašena je za pesmu decenije u Bugarskoj.

- Pesmu je snimila Polina Paskova, koja je pre nego što je počela da peva bila reprezentativka bugarske u košarci. Polina je došla do mene preko društvenih mreža pa je, oduševljena mojim pesmama, tražila nešto u kratkom roku. Bila sam u dilemi šta da radim, pa sam se setila pesme "Jablan" koju je snimio Boban Piljić u krajiškom ruhu.

- Polina se oduševila, samo smo promenili pesmu u Bugarima omiljeni sedmoosminski ritam. Ispalo je da sam ovom pesmom promenila tok muzičke istorije, sad malo i Bugari uzimaju od nas - dodaje Jasmina.

Četvrta pesma u ciklusu "Zrno tamjana" posvećena je jednom manastiru na Majevici.

- Pesma je posvećena manastiru Rožanj na Majevici. Za vreme zadnjih ratnih dešavanja manastir je žestoko postradao. Naši monasi su bukvalno svoja tela i živote ugradili u ovaj mali a u stvari veliki manastir. Prota Zoran Ilić je svojim rukama donosio kamenje i oživljavao svetinju. Ja sam prvo videla sliku tog manastira u šumi do koga vodi desetak kilometara makadama.

- Kad sam otišla tamo, prota mi je dao stihove vladike zvorničko-tuzlanskog Fotija. Bio je to prelep tekst koji je Milenko završio i metrički uobličio. Zanimljivo je da je zadnjih par tekstova pesme otpevao i sam prota na način koji se zove "izvika". U nedelju 18. maja vršiće se osveštavanje manastira Rožanj na Majevici uz prigodan kulturno-umetnički program i sabor pesme i igre.

(Goran Milošević)