Najveći hitmejker zabavne muzike komponovao je i za narodnjake: Sećanje na Đorđa Novkovića

"Lepe su ovde staze u cveću,

tu sam se rodio ja,

Preporučujemo

sutra ću poći,

čuvati sreću,

čuvati rodni kraj.

Kad u vojsku pođem ja

celo selo će znati,

svi će sa mnom pevati

a draga će da me prati.

Leto je svoje otkrila boje,

tiho i lepo je sve,

mirno i sretno srce je moje,

sretno zbog zemlje te."

(Đorđe Novković)

- Kad je naša sarajevska raja čula ovu pesmu u željama i čestitkama Radio Šapca, prozvaše nas "seljačkim rokerima". U stvari, svi su nas slušali, od radnika do akademika. To je Đorđevo umeće, imao je genijalan osećaj za masovne hitove, lako pamtljive i svima razumljive - govorio je najsimpatičniji buca među pevačima, legendarni pevač grupe "Pro Arte" Vladimir Savčić Čobi.

- Svi mi u grupi "Pro Arte" imali smo šmekeraja (naročito ja) i sluha i muzikalnosti i stila. Đorđe je uz sve to imao i osećaja za lovu. Bože, kad se samo setim od čega je sve pravio hitove od kojih je grmela i Juga i rasejanje: "Tike, tike, tačke", "Čoko, Čokolino", "Ko te ljubi dok sam ja na straži", "Barba iz Amerike", "Lola", "Jedna mala plava", "Bili smo deca mi"...

Đorđe Novković (1943 - 2007) je i matematički najveći hitmejker zabavne muzike na ovim prostorima. Šabačko poreklo, studiranje i sviranje u Sarajevu, sazrevanje u epicentru bivše Juge i bogomdana muzikalnost, predodredili su Đorđa u kompozitora svih muzičkih žanrova i motiva: od Dalmatinske zagore do Diksilenda, od "Starog Pjera" i "Don't ever cry" do "Ostala si uvek ista" i "Zora je svanula", od "Srebrnih krila" do Nedžada Salkovića i Severine.

- Kada mi je Đorđe Novković ponudio pesmu "Jesen u vrtu mom", mnogi u PGP-u su sumnjičavo vrteli glavom: "Ovaj rešio i od narodnjaka da uzme pare!" Ispalo je, međutim, da je pesma kao skrojena za mene. Snimio sam je uz ansambl Svetomira Šešića i soliste Narodnog ansambla.

Đorđe je bio ubeđen da će bolje da prođe kod mene nego kod Lidije Percan, koja je desetak godina pre mene snimila tu pesmu. Tako je i bilo, osamdesetih je bila pravo osveženje u mom repertoaru, a i danas je jedna od mojih najslušanijih pesama - pričao je princ lakih nota Nedžad Salković.

Komponovao je Đorđe i za pop i rok sastave ("Pro Arte", "Srebrna krila", "Indeksi", "Novi fosili", "Dubrovački trubaduri"), šlageraše i pop zvezde (Mišo Kovač, Kemal Monteno, Zdravko Čolić, Tereza Kesovija, Duško Lokin, Ivica Šerfezi, Dragan Stojnić, Doris Dragović, Željko Bebek, Alen Slavica, Jasna Zlokić, Tomislav Ivčić, Đani Maršan, Đorđi Peruzović, Dalibor Brun, Vjekoslav Jut), narodnjake (Nedžad Salković, Meho Puzić)...

Brojke su neumoljive: skoro 40 godina stvaralaštva, blizu 3000 snimljenih pesama, stotinak miliona prodatih ploča. - U moje vreme i sam nosač zvuka je bio senzacija.

Šetali smo korzom sa singlicom u ruci i, kad nas neko pita šta nosimo, mi kažemo - moja nova ploča! U vreme sveopšte pozitivne selekcije skoro svaka ploča je bila osuđena na uspeh. Danas nosač zvuka ne znači ama baš ništa, ali dobra pesma je uvek dobra pesma - govorio je Đorđe Novković.

Pored akademskog muzičkog obrazovanja (diplomirani dirigent) imao je Đorđe i istančan osećaj za hit i masovan ukus naroda. Imao je i sreće da stvara u doba kad "sve je bilo muzika".

- Obično se misli da je za inspiraciju dovoljno prolećno jutro, cvrkut ptica, neki potočić i u njemu devojka. Sve to ne znači ništa bez onog što nosiš u sebi. Svako može da sedne za klavir i da se posluži sa sedam nota, ali ono najvažnije dolazi iznutra - govorio je najveći hitmejker zabavne muzike.

Uz velikog Đorđa Novkovića stasavala je i Marina Tucaković. Uz Đorđeve melodije i Marinine stihove nastale su i neke antologijske pesme: "Zora je svanula", "Došlo doba da se rastajemo" (Neda Ukraden), "Biće dana, a nas biti neće", "Ide, ide život" (Dragan Stojnić), "Malo mi je jedan život s tobom", "Svi pevaju, ja ne čujem" (Mišo Kovač)...

- Ko zna gde bi mi bio kraj da sam prihvatio geslo mog dragog kolege Đorđa Novkovića da najbolje prolaze pesme sa tri tona i dva akorda - govorio je Vojkan Borisavljević. Đorđe Novković je preminuo 6. maja 2007. godine u Zagrebu.

(Goran Milošević)