Priča o jednoj kraljici i jednoj pesmi: "Potraži me u tužnome svetu"

"Ako ti nekad misli u prošlost krenu, ne krivi mene, bila sam mlada. Mladost me ponela životu ludom, koliko grešim nisam znala tada. Ne zovi me u snovima, ne traži me međ' srećnima, traži me gde tuge venac pletu, potraži me u tužnome svetu. Čujem da pitaš često gde živim sada i kako srce lečim od tuge. Snage za novi život ja nemam više, ostaše mi uspomene i noći duge. Nemoj da žališ više što nisam tvoja, jer tebi život još mnogo nudi. Nisi ti jedini ostavljen bio, i pored uspomena tužnih srećan budi." (Buca Jovanović - Zorica Đuđić)

Od stotinak snimljenih pesama Zorice Đuđić, preko osamdeset je izrazito muških sentiša. Od onih dvadesetak ženskih, naročito se izdvaja pesma "Ne zovi me u snovima".

Preporučujemo

- Ovu pesmu sam napisala sa svojih osamnaest godina. Bio je to vapaj žene željne ljubavi, moj jecaj i krik za ljubavlju, bolna ispovest jedne ranjene duše. Bila sam višestruko ranjena i od mojih najbližih (dede, oca, muža) pa sam kroz pesmu vidala rane i tražila utehu - priča Zorica Đuđić za Muzičku apoteku.

Prvu verziju pesme "Ne zovi me u snovima" snimila je Mirjana Bajraktarević na svom singlu iz 1973. godine. Nekoliko godina kasnije pesmu je snimila i Vida Pavlović na svom prvom LP-iju.

- Bila sam mlada i ja, bila je mlada i Mira Bajraktarević, tako da se ta prva verzija nije mnogo čula. Bogu hvala, Buca Jovanović je osetio snagu mojih stihova, pa je tu pesmu početkom 80-ih snimio sa Vidom Pavlović.

- "Ne zovi me u snovima" je jedna od prvih ženskih pesama u tekstopisačkom opusu Zorice Đuđić. Ova sporohodna i dugotrajuća pesma iz 20. veka doživljava pravo vaskrsnuće u 21. veku. Sve više je pevaju i snimaju dame od duše i ukusa.

- Drago mi je da pesma "Ne zovi me u snovima" živi i posle Vide i čini mi se da je sve slušanija. Vida je snimila još tri moje pesme: "Ne lažimo jedno drugo", "Pusti majko na prozor da stanem", "Život teče, život huji". Nikad je nisam upoznala, a osećam kako iz te žene ključaju bol i tuga, baš kao iz mojih stihova.

- Vida je živela svoje pesme. Sve što je pevala to je i proživela. Slično je i sa mnom. Poezijom sam blažila porodične rane i tragedije, a i danas se psihički odmaram uz pesmu - priča Zorica Đuđić.

Još početkom 70-ih Zorica Đuđić je izrasla u istinsku pesnikinju i najmlađeg tekstopisca u istoriji jugoslovenske diskografije. Imala je šesnaest godina kad je počela da piše hitove za u to vreme najkomercjjalniji tandem: Buca Jovanović - Šaban Šaulić.

- Buca Jovanović je bio u čudu. Pitao se kako jedan devojčurak može da napiše muški tekst koji govori o ljubavnom brodolomu. Zamislite kako se oseća jedan devojčurak kad mu Buca izvuče iz sveske papirić sa stihovima, poljubi ga i kaže: "Ovo je zlato!"

- Kada me je veliki Buca primao u krug svojih tekstopisaca, tražio je od mojih pesama dve stvari: priču i sliku. Govorio mi je: "Ti si mali genijalac, ti ćeš da budeš pesnik. Hoću da zatvorenih očiju slušam tvoje stihove i gledam slike."

(Goran Milošević)