Kad jedna reč ili jedan stih prodaju pesmu: 50 godina jedne "Ruševine"

" Ona koju volim nije više tu,

čežnja je u duši i u srcu mom,

Preporučujemo

zato sada stalno ja mislim na nju

i na srećne dane što provedoh s njom.

Moj život je sada ruševina stara,

ona mi je odnela srce iz nedara.

Prazno mesto njeno, prazan svaki kut,

pusta svaka staza, livada i lug,

zbog nje moje srce drhti kao prut,

od kada ja nema tuga mi je drug.

Pogled oka njenog tražim svaki dan,

slatke tople usne sanjam svaku noć,

a kad zora svane i kad prođe san,

tužno srce pita da l' će ikad doć."

(Danilo Mišković - Panta Radivojević)

Reklo bi se, onako na prvu, klasična srceparajuća pesma: volelo se dvoje pa se više ne vole, ona ode a on pati. Ipak, ima još nešto što je ovu pesmu učinilo besmrtnom, a to je stih pesnika Pante Radivojevića koji je pretvoren u naslov: "Moj život je sada ruševina stara". A možda je pesmu podigla i samo jedna reč koja je prvi put upotrebljena u jednom narodnjaku - ruševina!

- Izgleda da sam nekako iz druge ruke došao do pesme mog života. Sve je počelo tako što me moj harmonikaš i kompozitor Danilo Mišković pozvao da u studiju pevam drugi glas za neku pesmu. A tog dana je i Kvaka trebalo da snimi pesmu "Moj život je ruševina stara". I baš tu u studiju, za vreme probe, prvi put sam čuo "Ruševinu" - pričao je Brana Marković u Muzičkoj apoteci.

- Naježio sam se kad sam je prvi put otpevušio i rekao sam Danilu: "Ako je ne daš meni, odoh da se ubijem!" Kvaka je to čuo, stalo i njemu do pesme, pa mi je ponudio velike pare da odustanem od snimanja. Nisam pristao da je prepustim Kvaletu ni za kakve pare. Otpevao sam je onako kako je meni leglo i posrećilo mi se.

Tako je jedna "Ruševina" pretvorena u lepu narodnu pesmu. Na singl ploči Brane Markovića iz 1976. godine snimljena je pesma koja je bez ikakve reklame zaparala srca miliona i postigla srebrni tiraž. Bila je namenjena Kvaki, a posrećila se Brani Markoviću koji je otpevao baš autentično, tim svojim prodornim i reskim glasom.

- Mnogi su mi rekli: "Eh, da je meni ovakva pesma, prodao bih milione". Ja sam bio posvećen narodnim veseljima, dobro mi išlo, lepo se zarađivalo, tako da me estrada nije zaninala. Nisam jurio popularnost već proklete pare. Sirotinji nikad dosta.

- Sećam se, posle mesec dana od izlaska ploče odem u prodavnicu Jugotona da kupim još neki primerak za prijatelje. Saznadoh da je prvi tiraž planuo i da se više neće doštampavati. Predstavih se da sam ja taj pevač koji je snimio "Ruševinu", a čovek iz Jugotona me u čudu upita: "A vi snimili i baš vas briga za prodaju."

Pesmu "Moj život je ruševina stara" presnimio je (a ko bi drugi) Dragan Pantić Smederevac. Kad je Smederevac presnimio "Ruševinu", za Branu Markovića su se zainteresovali i oni koji ga nikad nisu slušali. Možda zvuči paradoksalno: tek kad se pojavila Smederevčeva obrada, neki su saznali da postoji i originalna verzija Brane Markovića.

- Snimao sam pesme u duhu naše tradicionalne šumadijske dvojke. Presnimio sam i "Ruševinu" i desetine drugih lepih pesama uz maksimalno poštovanje i podršku autora tih pesama. Trudio sam se da svojim pevanjem nadogradim pesmu, ne dirajući u originalnu melodiju i tekst pesme. Mislim da sam time mnoge pesme spasao od zaborava i produžio im vek trajanja - kaže Dragan Pantić Smederevac.

(Goran Milošević)