Kako je nastajalo Estradno udruženje i ko je bio prvi predsednik: Narodnjaci i zabavnjaci pod istim krovom

I stari narodi su znali za estradu. Uostalom, latinska reč "via strata" označava popločan deo ulice sa kojeg se nešto govori, svira, peva, recituje.

I srpska narodna pesma, koja datira još iz srednjeg veka, imala je svoje javne manifestacije: dodolačke igre, prve pozorišne predstave i žonglere praćene žičanim i duvačkim instrumentima, raznim udaraljkama. Narodni pevači i zabavljači nastupali su u kućama bogatih ljudi i dvorovima kneževa povodom neke svečanosti i proslave.

Preporučujemo

- Termin estrada svoj puni smisao dobija osnivanjem Narodnog orkestra Vlastimira Pavlovića Carevca na Radio Beogradu. Prvo pojavljivanje tadašnjih vokalnih i instrumentalnih solista narodne muzike na radiju, koncertima, kafanama, priredbama, predstavlja i začetak estradne scene u Srbiji i Beogradu - govorio je legendarni Mile Bogdanović u Muzičkoj apoteci.

I kafana je veoma značajna institucija za razvoj estrade u Srbiji. "Kafana je najbolje pozorište, film, radio, televizija i estrada" - tvrdio je glumac Pavle Bogatinčević. Prvi estradni debitanti na ovim prostorima nisu pravili strogu podelu na zabavnjake i narodnjake, niti su delili publiku na gospodsku i seljačku.

- Sećam se dobro: Radio Beograd je 1938. godine održao javnu priredbu pod jednim šatorom na prostoru starog Sajmišta. Pored Carevca učestvovao je i tamburaški orkestar Aleksandra Aranickog. Pevali su Vuka Šeherović, Voja Petrušević, Vasilije Hadžimanov, Zora Butaš, Ružica Protić, Nata Pavlović, Ilija Džuvalekovski i drugi.

- Bio sam na toj priredbi sa mojim ocem, u svečanom odelu sa kravatom. Nikad neću zaboraviti nastup Bore Janjića Šapčanina, Sofke Nikolić, Lele Karlović, svega nekoliko meseci pre šestoaprilskog bombardovanja Beograda.

Nekada su se kod nas pod pojmom estradnog umetnika i izvođača podrazumevali muzičari (instrumentalni i vokalni solisti, grupe, ansambli) koji su pred publikom izvodili narodnu, zbavnu, džez, pop i rok muziku. Danas pojam estradnog unetnika i izvođača muzičko-zabavnih estradnih programa obuhvata širok krug stvaralaca.

Beogradska, srpska i jugoslovenska estrada svoj nastanak duguju gospodinu Miletu Bogdanoviću (1923 - 2012). Još u prvoj polovini 20. veka, zahvaljujući prijateljstvu sa Titom, Mile je došao na ideju da okupi i organizuje svoje kolege muzičare, da im omogući tretman radnih ljudi, rešavanje umetničkog i socijalnog statusa.

- Vođen sam idejom da ja i moje kolege zaslužujemo tretman kao i svi radni ljudi. Okupio sam moje kolege Vuleta Jevtića, Radojku Živković, Danicu Obrenić, Radmilu Dimić, Vojislava Simića i osnovao Estradno udruženje koje bi u najširem smislu obuhvatalo i one što pevaju popularnu i one što pevaju ozbiljnu muziku, sve estradne delatnike podeljene u sekcije.

Kad sam postao prvi predsednik našeg estradnog udruženja, Arsen Dedić je predlagao da budem doživotni, baš kao i Tito - pričao je legendarni Mile.

(Goran Milošević)