Na godišnjicu smrti Šabana Bajramovića: Naš čovek svetskog formata

8. juna 2008. godine preminuo je kralj (ali pravi) romske muzike Šaban Bajramović. I kad je pevao najtužnije pesme donosio je radost, i kad je "ispaljivao" domaćine i organizatore niko se nije ljutio. I zato, sledi jedno veselo sećanje na Bajramovićev nastup u emisiji "Sabor" Studija B.

- Kakav kralj, ja sam srpski Ciga. Takve su mi i pesme, pevale su se i na romskom i na srpskom, neke su prevođene i na strane jezike. Još dok je postojala Jugoslavija, voleli su me i u Makedoniji i u Sloveniji, pevali moje pesme iako nisu znali o čemu ja to pevam.

Preporučujemo

Bio je sirotinja u rodnom Nišu, dezerter iz vojske, osuđenik, omiljeni pevač Indire Gandi, inovator u muzici, ušao u krug od deset najboljih džez i bluz pevača po strogim kriterijumima magazina "Tajm".

- Ja sam izmislio sa-sa ritam još na mojim prvim pločama. Počeo sam da snimam u vreme dominacije sevdaha i bosanskih rasteguša, razmrdao sam estradu sa tim mojim poletnim i lepršavim pesmama. Ja sam izmislio sa-sa ritam, još na mojim prvim pločama.

I moji najbliži se iznenade kad im kažem da je "Košava sa Dunava" moja pesma - govorio je kralj romske muzike. Tokom poluvekovne diskografsko-estradne karijere snimio je desetine kantautorskih pesama sa snagom evergrina i na romskom i na srpskom jeziku. Snimio je oko petsto pesama na dvadesetak singlova i tridesetak albuma, pisao stihove za svoje pesme, svirao nekoliko instrumenata. Snimao je za skoro sve diskografske kuće u bivšoj Jugi (Jugoton, Diskos, PGP, Suzi, Jugodisk, Melos, RTV Ljubljana).

- Najviše sam snimao za RTV Ljubljana, pet albuma sa pedesetak mojih najčuvenijih pesama. Krajem 60-ih, kad sam tek počinjao, odbili su me u PGP-u sa obrazloženjem da sam nekomercijalan. A čim sam postao zvezda, isti ti urednici koji su me odbili počeli su da me jure da snimam za njih. A meni se nikad i nigde nije žurilo.

Komponovao je Šaban desetine svevremenskih pesama koje je narod prihvatio kao svoje: "Maruška", "Barbara", "Geljan dade" ("Prokleta je Amerika"), "Dželi Mara po vašari" ("Mesečina",) "Lele, lele" ("Ne idi od mene"), "Parno gras" ("Beli konj"), "I barval prudela čaje" ("Kiša pada devojko"), "Akaja rat" ("Ova je noć)... - Dobio sam poziv i od legendarnog Carevca da snimim nekoliko pesama za arhivu Radio Beograda. Ja zaksnim nekoliko minuta i od snimanja nije bilo ništa. Šabanova ležernost je plenila. Šabanova psovka je krepila dušu. I u Šabanovu laž se verovalo. Sećam se muka muzičkog urednika Radio Šapca da ga privoli da peva na "Raspevanoj jeseni".

- Šabane, je l' sigurno dolaziš?

- Umro ti meni ako ne dođem!

I nije došao, al' se niko nije naljutio.

- Voleo je da se slika kraj "merdže", a plašio se vožnje. U Beograd je često dolazio i autobusom, znao je da me pozove telefonom samo da mi javi da dolazi, a ne kaže ni kada ni gde. Dešavalo se da uđe u pogešan autobus, prespava ceo put, izađe u Negotinu i traži taksi do centra Beograda - priča hitmejker Boris Maćešić.

- Jednom prilikom sam ga odvezao da sahrani kuma. Prilazi kumi, izjavljuje saučešće, pita od čega je kum umro, kuma kaže od zapaljenja pluća. A Šaban će onako utešno: "Dobro je kad nije rak." Jedva sam sakrio smeh, a kasnije sam shvatio da je hteo da kaže da je dobro što se kum nije mučio.

Živeo je samo za danas, ne dočekavši već dodeljenu nacionalnu penziju. U rodnom Nišu je dobio i spomenik i bulevar. Među donatorima su bili i oni koji su se dobro ovajdili o njegove pesme. I, kako to obično biva, više ga poštuju nego kad je bio živ.

(Goran Milošević)