POSLEDNJI INTERVJU LJUBIŠE SAMARDŽIĆA: Nisam hteo karijeru u inostranstvu, moja zemlja bila mi je dovoljna inspiracija za sve uspehe!

Jedan od najvećih srpskih glumaca Ljubiša Samardžić preminuo je u 81. godini života. On se godinama unazad retko pojavljivao u javnosti. Njegov dokumentarni film "Panta rei" otvorio je 64. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma marta ove godine, a ubrzo nakon toga dao je i svoj poslednji intervju.

Preminuo Ljubiša Samardžić, jedan od najvećih srpskih glumaca (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Tim povodom dao je intervju za list "Danas" u kome je govorio o filmu, njegovoj temi i svojoj karijeri. O svom dokumentarističkom prvencu, jugoslovenskoj kinematografiji, zašto je izabrao film, a ne pozorište i još mnogo čemu...

Prenosimo vam intervju u celosti.

Kako je nastao film "Panta rei", koji će otvoriti Martovski festival?

- "Panta rei" je nastao kao rezultat mog viđenja života i filmske umetnosti.

Foto: e-stock.us/Milos Rafailovic

Kako vi pamtite razvoj jugoslovenske kinematografije, i to posebno njenog "zlatnog doba". Da li je za vas i vaše kolege ono zaista bilo "zlatno"?

- To je bilo i ostalo zlatno doba jugoslovenske kinematografije.

Šta fali savremenim autorima da bi film imao mesto koje je nekada imao u našem društvu (uz novac, naravno)?

- Novac nije uvek presudan, a filmovi koji su obeležili to zlatno doba ostavili su trajni pečat u jugoslovenskoj kinematografiji.

Iako ste se glumi posvetili zahvaljujući Bojanu Stupici i Akademiju upisali sa stipendijom pozorišta Atelje 212, ipak ste tek poneku ulogu imali na teatarskoj sceni. Šta vas je to privuklo filmu i zašto pozorištu niste dali drugu šansu? Mislite li da ste time nešto propustili?

Foto: e-stock/Milos Rafailovic

- Nisam ništa propustio. Film je ostao moj životni kredo.

Najznačajnije uloge ostvarili ste u komedijama i ratnim filmovima. Kako ste birali filmove? Da li mislite da ste nešto propustili (da ste neku ulogu odbili a da nije trebalo)?

- Filmovi su birali nas, a uz tako velike reditelje, grešaka nije bilo.

Na koje uloge ste najponosniji a šta vam je možda žao što ste igrali?

- Posebno mi je draga uloga u filmu "Hamlet u Mrduši Donjoj". Kroz taj lik se oslikava moja predanost prema filmu.

Foto: Wikimedia/Stevan Kragujević

Radili ste sa Purišom Đorđevićem, Sašom Petrovićem, Hajrudinom Krvavcem, Veljkom Bulajićem... Sa kim ste se najbolje razumeli? Šta su vas reditelji naučili?

- Sa tako velikim i dragocenim rediteljima napravio sam najbolje filmske kreacije.

U Veneciji ste za lik Malog u remek-delu Puriše Đorđevića "Jutro" nagrađeni priznanjem Copa Volpi, što vam je donelo i ponude da karijeru nastavite u inostranstvu. Zašto niste više igrali izvan granica SFRJ?

- Nisam imao želju da nastavim karijeru u inostranstvu, smatrajući da mi je moja zemlja dovoljna inspiracija za dalje uspehe.

Kako je režija postala vaša preokupacija i primarna filmska vokacija? Da li vam danas nedostaje gluma?

Prinstkrin: RTS

- Zbog bolesti sina okrenuo sam se režiji. I u tim teškim danima nastao je moj prvenac - film "Nebeska udica".

Kako ste birali vaše rediteljske priče?

- Uvek sam tražio teme u malim, običnim ljudima i njihovim sudbinama.

Najavljivali ste još jedan projekat po delu Slobodana Selenića. Koje su to još profesionalne želje koje vas vode? Šta biste još voleli da snimite?

Foto: Tanjug/FENA

- Neki projekti su ostali samo moji neostvareni snovi. Moj autorski dokumentarac "Panta rei" dao je pečat mojoj bogatoj karijeri.

Nedavno se na 45. Festu dobili nagradu Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Šta znači ova nagrada za vas?

- Iako me je bolest sprečila da primim Beogradskog pobednika, moja radost i zahvalnost je nemerljiva.

(Telegraf.rs)