Alen Islamović otvorio dušu za Telegraf.rs: O "Bijelom dugmetu", usponima, padovima, srpskoj pevačici za koju veruje da bi mogla da bude velika zvezda (FOTO) (VIDEO)

Kada pomislimo na najbolje muzičke zvezde sa prostora bivše Jugoslavije, jedno ime koje se nađe tu jeste i legendarni Alen Islamović. Sa slavnim pevačem ekipa portala Telegraf.rs popričala je u jednom poznatom beogradskom klubu gde je imao nastup, a u razgovoru koji je trajao više od dvadeset minuta, Alen nam je otvorio dušu.

Preporučujemo

Govorio nam je o današnjoj muzici, vremenu kada je bio u grupi "Divlje jagode", "Bijelom dugmetu", usponima, padovima... Takođe, otkrio nam je za koju srpsku pevačicu veruje da bi mogla da postane velika zvezda, kojim poslom je hteo da se bavi kada je završio saradnju sa pomenutim bendom "Divlje jagode", kao i to na koju svoju pesmu je najponosniji.

• Muzika se mnogo promenila. Ono što je danas hit i ono što je danas trend, nije postojalo u vaše vreme. Da li slušate sve ovo novo, sve ovo što je plasirano i što vole mladi ljudi?

- Iskreno da kažem, ne slušam ništa. Najmirniji sam kada sam u svom polju i na svojoj farmi, i slušam samo zvuk vetra i tišine. Ništa drugo. Ako slučajno uhvatim neku radio stanicu, pa nešto čujem... Žao mi je što je danas aktuelno to da ljudi koji ne znaju da sviraju ni jedan instrument, na kompjuteru kod kuće naprave pesmu, otpevaju je i onda je plasiraju u etar preko nekih profila, dođu do televizija i kažu da su dobri pevači. A kada mu daš neki instrument da svira... To kod nas, u našoj generaciji muzičara nije postojalo. Morao si nešto da sviraš da bi se bavio tim poslom. Klavir, harmoniku, trubu, frulu... Možete zamisliti čoveka koji se bavi nekim poslom, eto, uzmimo automehaničara da bude doktor. I automehaničara odvete i date mu ordinaciju, čovek je naoružan svim instrumentima, nema čega nema unutra i kažeš: "Izvrši operaciju, najobičniju. Nekog čira na želucu ili nešto". Tako se danas dešava u muzici.

Alen Islamović Foto: Nikola Tomić

• A kada su pevačice u pitanju?

- Dobro, one su mi drage koleginice, tako da ne bih o njima mnogo. Ima jako interesantnih. Da li sada ima tu kvalitetnih pevača ili ne, to osuđuje i prosuđuje njihova publika, ali ima kvalitetnih i dobrih. Ima onih koji jako dobro kopiraju jedne druge, tako da u košmaru tih njih 40 peva na jedan te isti način, pa je jako teško razaznati kada slušaš na radiju da li je to Marina, Vesna, Tanja ili Vanja. Ja kada čujem, ja ne razlikujem ni jednu. Ali kada je vidim na televiziji, razlikujem je po oblinama, po obliku face, očiju i tako.

• Kažete da ne slušate ništa, ali šta je poslednje što ste negde čuli, a da vam se dopalo? Da ste rekli to je prava stvar, ovo mi se sviđa?

- Pa, ne znam. Ako sam nešto slušao, to je nešto što je jako staro, iz onog perioda, davnog vremena. Ako slušam nešto, to je "Bad Company", "Cepelini" ("Led Zeppelin")... Ponekad neke pesme od "Deep Purple"-a, od "Whitesnake"-a, Brajan Adams. Nekada i Džoa Kokera, Roda Stjuarta. Stvarno, ne znam da li bih nešto slušao sa ovih prostora. Poslednje što sam slušao bio sam prinuđen da preslušam. To je, malo ću izreklamirati, album mojih kolega "Crvene jabuke", zato što na mom albumu učestvuje par muzičara iz grupe "Crvena jabuka". Hteo sam da preslušam taj njihov novi album da vidim kako oni to rade, kako sviraju, kako svira gitaritsta, klavijaturista, bubnjar. Pa me zanimala ta njihova svirka. I na tom albumu ima par lepih pesama, što me iznenadilo, na prvo slušanje. Par lepih pesama, zato što su Žera i ekipa promenili kompozitore, nove kompozitore su uveli u svoju ekipu, tako da je to za njih jedan veliki pomak i jedno osveženje. To mi se svidelo, na primer. A, ujedno, čućete i moj album, spremam sa njima, sa bubnjarom, gitaristom i klavijaturistom iz "Crvene jabuke". Svidela mi se ta njihova mekoća svirke, pa sam koristio to na svom albumu, koji će se najverovatnije pojaviti u martu mesecu.

Alen Islamović Foto: Nikola Tomić

• Poslednji duet koji ste snimili sa jednom ženskom osobom je bila Milica Pavlović. Da li pratite njen rad?

- Pratim. Ona je meni jako simpatična devojka. Ima prekrasnih pesama. Ona traži sebi kompozitora, vidim da malo luta od kompozitora do kompozitora očekujući da se ti kompozitori, koji su najverovatnije ranije jako dobro pisali pesme, da se malo probude i da se malo potrude oko nje, ali naći će ona pesmu. Vidim da ona to traži. Ona će nju naći. Ona bi mogla biti velika zvezda, jer ona je već izgrađena kao velika zvezda, ona zna da se ponaša i na televiziji i na nastupima. Tako da ona nema problem s tim. Dobro peva. Ono što peva, dobro peva. Ne mora da znači da može bolje, zavisi od autora pesama, ali ja verujem u nju. Na primer, ona mi je neka zvezda koja svetluca gore.

• Da li vas je neko u poslednje vreme pitao za duet, a da ste rekli ne mogu?

- Pristao sam sad na jedan duet. Nisam ga odbio zato što sam sa Kikijem iz "Pilota" jako dobar prijatelj. Znamo se dugo, dugo godina, ali je i meni bliska ta muzika. Obećao sam mu pre nekoliko godina da bih želeo sa njim da radim, da su njegove pesme na toj predispoziciji koje se meni sviđaju. Evo, i rodila se takva pesma. To smo snimili pre desetak dana. Pojaviće se i spot za nekih 15-20 dana. Pritom, to je bilo neki mali izazov. Sada, kada bi me neko iz folk muzike zvao, ne bih. Išao bih na nešto drugo, treća... Ima li neki pevač, neki operski tenor? Na to se nešto "palim".

• Često pokušavaju da kopiraju i imitiraju vaš glas... Da li to primećujete?

- Dobro, to je dobro što pokušavaju da me imitiraju, znači da nešto vredim, da sam ostavio neki trag. Nikad nisam u svojoj karijeri, od osamdesete godine kada sam počeo da se bavim ovim poslom i preko "Divljih jagoda" i "Bijelog dugmeta", nisam kalibar pevača koji može da imitira nekog. Ja nikada nisam nikoga imitirao. Postavljao sam tu svoju boju glasa na taj svoj način. Poslednja dva albuma "Bijelog dugmeta" sam pevao na svoj način. Nisam mogao da imitiram ni prethodnog pevača, ni onog koji je stvarao "Bijelo dugme", ali sam donosio pesme na neki svoj način. To je to moje pevanje. Meni kada bi neko rekao: "Hajde, nešto kao kao Kalember", ja bih rekao da to ne znam. Jednostavno tako.

Alen Islamović Foto: Nikola Tomić

• Kako živite privatno? Kako provodite vreme?

- Živim jako zdravo. Odmaram. Ne da se zatvaram u sebe. Ne želim da se izlažem u medijima nešto nepotrebno, da pričam non-stop neku staru priču. Ako imam nešto da kažem, neki novi spot, neki novi CD koji pripremam, onda da, onda ima smisla. Nemojte da mislite da sam ja nešto pametan, pa nešto doziram. Ne doziram ništa, nego pustim da to ide samo, kao reka da teče. Ako se pojavi neki medij koji želi sa mnom da razgovara, zašto da ne. Ali baš svaki - ne. Ne znam, nemam potrebe da ponavljam jednu te istu priču u pedeset medija. Dovoljan mi je vaš medij danas da vam ispričam sve. Znam da će vaš medij biti u određeno vreme, na određenom pravom mestu, da će ljudi čuti tu informaciju.

• U vreme kada ste završili sa "Divljim jagodama" povukli ste se i planirali da se bavite nečim potpuno drugim, da to ne bude muzika. Čime ste hteli da se bavite? I da li ste i kasnije tokom karijere dolazili na tu ideju da radite nešto drugo?

- Hteo sam da učim za dizajnera. Modnog dizajnera. I kada sam napustio "Divlje jagode" hteo sam da odem na fakultet u Varaždin, gde su se školovali ti modni dizajneri. Imao sam jaku veliku želju za tim zato što je u Bihaću postojala jedna velika tekstilna industrija, koja je bila gigant na prostorima bivše države, ali nikada nisu imali kvalitetnog dizajnera sa kojim bi sarađivali. To mi se vrtelo u glavi, međutim, eto, nisam imao vremena, "zakačio" me Goran Bregović i onda sam otišao sa njim (smeh).

Alen Islamović Foto: Nikola Tomić

• Da li ste se nekada pokajali?

- Ne, ne kajem se za svoje poteze. Ni za jedan svoj potez se ne kajem. Mislim da sam sve pametno, dozirano i na neki određen način čak i ukusno napravio. Ako sam otišao iz "Divljih jagoda", najverovatnije sam se malo i zasitio te muzike, pa sam hteo sebi da pokušam da se dokažem u nekoj drugoj vrsti muzike, da se popnem na neku stepenicu više, jer je bilo stepenica još do vrha, na dva, tri načina. Jedan je način bilo "Bijelo dugme". U tom bendu nije mogao da peva svako. Tu su stvarno pevali vrhunski i kvalitetni pevači. Donosili su tu svoju energiju koju su donosili. Pesme Gorana Bregovića baš zbog toga dugo traju i prenose se se sa generacije na generaciju. To su teške, zahtevne pesme. Kada kažu da je jednostavno... Evo, hajde da uzmemo (pesmu) "Zakleću se", pa neka neko stane sa mnom i da otpevamo zajedno. Može i neki klinac od 19 godina...

• Da li ste dotakli taj vrh sa "Bijelim dugmetom"? I da li je bilo momenata kada ste dotakli dno?

Bilo je dna, kako da ne. Nema ni vrha. To je sasvim normalno. Moraš pasti par puta, udariti glavom, pa da shvatiš.

• Koji je bio taj trenutak?

- Taj trenutak kada sam napustio "Divlje jagode". Rekao sam: "Idem sve ispočetka, raditi nešto sasvim deseto, nevezano za muziku". Pa sam došao u "Bijelo dugme", onda smo se raspali, opet sam završio u svom vlastitom kafiću. Čak sam jedno vreme bio ispomoć kao konobar, u Bihaću, u svom kafiću. I nikad nisam mislio da će se desiti neko novo "Bijelo dugme". 2004. godine namirisalo se ponovno okupljanje "Bijelo dugmeta". Opet sam došao na vrh kao pred 100 hiljada ljudi, pred 50 hiljada ljudi. Pa onda opet padneš, pa onda radiš nešto treće. Onda mi se pojavi Indira Radić sa "Lopovom", pa mi se dese neko moje pesme i neka moja avantura sa "Srčanim udarom", grupom u Kanadi gde smo zajedno radili nekoliko pesama poput "Heroin", "30 kvadrata". Pa se sada opet desi "Bijelo dugme". Kod mene je uvek gore, dole, gore, dole. I to je dobro. To je recept koji sigurno dobro funkcioniše. Ko ne padne, nikad se ne može znati vratiti. Moraš dobro pasti, i to na kolena, i onda ponovo da se vratiš. To je umetnost. Jer to su pravi, vrsni profesionalci, umetnici. Oni to znaju koristiti.

Alen Islamović Foto: Tanjug/Milutin Marković

• Koliko je bilo vaše krivice u tom padanju i svemu što pričate?

- Ne verujem da je bilo neke moje krivice, to je bila situacija u kojoj se kompletno društvo nalazilo. "Bijelo dugme" je proživljavalo 1989. godinu, godinu najvećih kriza. To čak nije bila ni bila kriza - ono kada je Ipe odlazio u zatvor zbog droge, iz grupe - nego kriza dešavanja samih nereda od Makedonije do Slovenije, gde se dešavalo. Probudio se nacionalizam i on je bio kao kotao koji je vreo ovde, od Makedonije do Ljubljanje. Mi smo svi bili u "Bijelom dugmetu", nema ko nije bilo. Bilo je Muslimana, Hrvata, Srba, Rusa, Makedonaca. Tako da smo bili baš pravi jugo-bend. Bilo je tu jako teško naći neku dozu da bi taj bend mogao ostati, preživeti rat i raditi. Morao se raspasti.

• Bilo je mnogo priča o "Bijelom dugmetu", a jedna od poslednjih vezana je za incident koji se dogodio u Budvi. Šta se tu desilo?

- Nije to bilo ništa. Nezgode se uvek dešavaju, nesreće. I u rokenrolu se dešavaju. Trenuci koji se protumače na sasvim drugi, treći, peti način. Kada si u blizini neuravnoteženih osoba koje su sklone tome da se boje svoje vlastite senke, onda možete zamisliti kako se treba u takvom društvu ponašati. To je tako. To je rokenrol.

• Čuvena parola "Seks, droga, rokenrol"...

Ali ja ništa od toga ne radim. Dobro, seks je nešto drugo. Ali, droga, alkohol, to kod mene ne postoji. To ne smatram definicijom, da to moraš raditi da bi bio roker. Ja mogu da budem roker i na ovaj način. Na ovaj način kako ja živim. Roker koji živi zdravo. Bavim se sportom, uvek sam bio sportista. Danas isto igram tenis, vozim bicikl, živim zdravo. Ako popijem nešto, to je nešto malo. Malo vina, kada slavimo neki rođendan. Da sam onaj koji dođe u kafanu u deset sati i pije do jedanaest-dvanaest, i onda ga na leđima odnese kući da spava, taj nisam.

Alen Islamović Foto: Nikola Tomić

• Ali danas, kada se dogodi neki skandal, svi se zgražavaju, svi su nešto šokirani, a zapravo je to ništa u poređenju sa realnim stvarima koje su se dešavale u vaše vreme.

- Prekinuću te. Na ovim prostorima bilo je tih rokera; seks, droga i rokenrol, tuče, i sve najodvratnije što je moglo da bude. Bilo je takvih rokera. Mislim da ti rokeri nisu bili hrabri da se bore sa stvarnošću, da nose svoju slavu, da je iskreno i čvrsto nose, nego su se bojali svoje vlastite slave. Bojali su se svojih vlastitih koncerata, bojali su se svoje vlasite publike koja im je dolazi ispod bine da ih bodri. I onda su tražili spas u tim drogama, alkoholu. Ne postoji treća varijanta. Ja bih se popeo na binu zbog žena, ne zbog alkohola.

• Na koje pesme koje ste snimili u poslednje vreme ste najponosniji. Koju baš volite?

- "30 kvadrata". To mi je jedna stara pesma koju ću sada u studiju snimiti u drugom aranžmanu. Ta mi je jedna od dražih, pošto me podseća na jedno vreme kada sam živeo sa svojom suprugom i starijom ćerkom, baš u stanu od 30 kvadrata. To je bilo u Zagrebu i to je bila naša prva nekretnina koju sam zaradio pevajući, koju sam ja kupio. Tako da mi se poklopila i ta pesma. Volim i dan danas da je izvodim na svojim koncertima.

• Hajde da se vratimo na nove pesme. Da li sada nešto snimate?

- Da, snimam. Objaviću početkom marta kompilaciju tog svog CD-a gde će biti starih pesama u novom aranžamu. Biće nešto novih pesama, i to će izaći za "Croatia Records" i ovde za "Jugoton". Imam jednu jako interesantnu pesmu, pa razmišljam da po njoj možda nazovem album. Na toj pesmi mi je gostovao bubnjar iz "Dubioze kolektiv". Mi smo jako dobri prijatelji. Zamolio sam ga da dođe i želeo sam da napravim tu pesmu baš na takav štos. Pesma se zove "Bauštelac". Zašto "Bauštelac"? To sam posvetio svim ovim ljudima koji odlaze sa ovih prostora, trbuhom za kruhom u Englesku, Nemačku, Austriju, Holandiju, Irsku... Mladi ljudi kada odu tamo, a nisu baš potkovani sa jezikom, onda se pitaju  ima li tamo nešto da se radi. A onda ti u Nemačkoj kažu da ti bauštela ne gine. On pita šta je bauštela? To je beton, to je lopata, to je kramp. Ja sam o jednom tom čoveku napisao pesmu, ali je pesma malo više ljubavna nego radnička. Ljubav je uvek izazov za dobre, lepe pesme. Kod mene  refren kaže ovako: "Zora sviće, kukuriče pevac, a ja radim kao bauštelac"... Ostalo ćete otkriti kada čujete pesmu.

• Veći koncert u Beogradu?

- Moguće. Često sam u kontaktu sa Kikijem iz "Pilota". Možda zajedno napravimo malo veći koncert, jer i on izbacuje novi CD, tu negde u aprilu. Tako da bi možda zajedničkim snagama napravili koncert, kao što su se nekad radili koncerti. Imali smo nekad prekrasno vreme u hali "Pionir", kada je došao da svira "Vatreni poljubac", "Divlje jagode", "Plavi orkestar", "Bijelo dugme", "Yu grupa", Riblja čorba", "Bajaga". Pa se neprekidno sviralo tri dana. Mislim da možda ovim novim generacijama treba ponuditi takav jedan čudan koncert od dva-tri benda, dve-tri koncepcije, pa dovući sve da dođu da čuju i "Đurđevdan", i "Ružica si bila", i "Bauštelac".

(I. Cicović/V.Đ.)