"Na RTS-u mi nisu dali da budem drugačiji": Ognjen Amidžić o 12 godina vođenja kultne emisije

"Garaža" na RTS-u, "Ćao Darvine", "Džekiranje", "Sav taj Pink", "Džungla", mnoge emisije koje je radio u karijeru bili su zajedno kamen temeljac za "Amidži šou" tvrđavu, tv format koji 12 godina predstavlja jednu od najprepoznatljivijih zabavnih emisija na Balkanu.

Ognjen Amidzić, Foto: Nikola Tomić

Ognjen Amidžić, nešto više od mesec dana pre rođendana emisije, Telegrafu otkriva deo svoje bogate karijere, priseća se početaka na RTS-u, ali i zašto je morao da se odrekne "kultnog dvojnika" Oskara.

• Jedan si od retkih autora i voditelja talk šou programa koji je 12. sezona na istoj televiziji. U međuvremenu nisi prelazi ni na jednu drugu. Kako ti je to pošlo za rukom, i da li si nekada dobijao neke ponude?

- Dobijao sam ponude. Za razliku od mnogih nisam pravio PR sebi i dizao pompu. To nisu bile dovoljno dobre ponude. Ja se trudim da ispoštujem drugu stranu koja je okej prema meni. Nikad nisam pristajao na neke polu-ponude. Nisam pristajao na ponude koje se ne tiču isključivo televizijskog posla, politički aganžman i slično. Zabava, isključivo zabava i toga se držim.

- Evo, emisija Amidži šou ima 12 sezona. Imam isti pristup, isti način rada. Ko god da je bio na vlasti, a promenilo se mnogo toga, isti fazon radim.

Ognjen Amidžić sa Severinom u prvoj emisiji 2008. godine, Foto: Printskrin/ RTVPINK

• Sećaš li se pripreme prve emisije? Koga si prvog ugostio i da li je bilo teško?

- Znao sam tačan datum, sada sam zaboravio, septembar 2008. godine. Godinama se to krčkalo. Ja sam to predlagao, čelnicima televizije, ali uvek su bili neki drugi programi. Sećam se, Milica Mitrović me je zvala i pitala "možeš li ti onaj tvoj šou da startuješ za sedam dana". Reko sam joj "daj mi bar dve nedelje". I sećam se, bilo je koga ćemo prvo, Milica je rekla "hoćemo Severinu", bilo je naravno što da ne. Poklapalo se, dolazila je i bila je sjajna gošća i donela mi je sreću da emisija traje da kucnem u drvo 12. sezona. Sledeće se plašim, baksuzna je.

• Da li ti je žao što možda nekoga nisi stigao da ugostiš? I da li si nekoga zvao, a da ti se nije odazvao?

- Tolikim tempom radim i toliko je emisija urađeno da ne stižem da se osvrnem. Ima ljudi, koji su meni pre govorili ma za tebe bilo kad, bilo gde, ali neću sad zbog ovoga... Ima ljudi koji imaju možda svoje privatne ili neke druge razloge, da možda neće da se pojave. Moja emisija je realno zabavnog karaktera, nekada i ekstremnijeg zabavnog karaktera i ne mogu svi u tome da se snađu.

Ognjen Amidžić, Foto: Nikola Tomić

- Ali, ja se i menjam iz sezone u sezonu. Pre dve sezone emsije su bile jedan na jedan. Onda sam to počeo malo da menjam. Nekad imam malo više gostiju, nekad manje, nekad će neko biti sam. Ali, menjam se. Moram da se menjam. Menja se vreme, okolnosti, društvene mreže su uzele svoje. To je jedno ludilo. Ima ljudi koje nisam još ugostio, pre svega tu mislim na sportiste. Mada sa njima je teško se i ukačiti. Zbog putovanje, odsustvovanja...

• Sa kim ti je bilo najteže da dogovoriš gostovanje u emisiji?

- Zaista mislim da nisam imao nekog ekstrema, da bih sad mogao da kažem. Ja se zaista potrudim, kada je gost u pitanju, da se i vidimo pre emisije, popričamo. Šta je to što neko ne bi, ili se ne oseća u tome najbolje. Naravno da ću ja to da prilagodim. meni su gosti bili od političara, do ostalih profesija. Ne ide da nešto radim u zavisnosti od pozicije gosta, ili fizičkog stanja, ako je neko povređen, Meni je u suštini najzanimljiviji taj pripremni deo. Vrlo često i gosti imaju super predloge i ideje i onda mi je to najdraže.

Plej mejker Čikago Bulsa Derik Rouz u emisiji Amidži šou, Foto: Printskrin/ RTVPINK

• Sarađivao si i sa stranim javnm ličnostima, kakva su iskustva?

- Nisam imao toliko stranih, bila je to Dženifer Lopez, Derik Rouz, plej mejker Čikago Bulsa. Sakis Ruvas je takođe bio gost. Ne bih da preskočim, znaš ti koliko je to epizoda. Sa strancima je lakše kad dođu oni su tu nekako, osećaju se kao kada bih ja otišao u neku drugu zemlju i odmah je drugačiji odnos. Sa Dženifer Lopez je bilo lako, čak i sa Rouzom je bilo sjajno. Samo, za njega je bila ogromna organizacija i odmah u startu imaš upitnike koje moraš da ispoštuješ. Kako se obući, u kom smeru ide priča i to je to, ali posle kad se razvije priča... Dženifer nikakvo pitanje unapred nije tražila. Bukvalno ništa. Tako da je bila baš lagana.

• Jesi li imao tremu tada?

- Više smo imali tenziju i frku od ludnice koja je bila tad. Kako se uloviti, naći gde... To je bio haos. Tremu ako tremu, iskreno ti kažem ne.

• Sada kada bi dobio priliku da radiš sa Dženifer, da li bi nešto promenio?

- Sigurno, kada bi imala više vremena i mogućnost da to radimo na normalan način. Mada, ima jedna jako zanimljivu stvar. Naše ljude ne zanimaju toliko strane zvezde. To je vrlo jedan neobičan pokazatelj. Ne mogu da se poistovete sa njima. Mogli bi sa nekim našim koje napravio svetsku karijeru. To je okej.

Džej Lo i Ognjen Amidžić, Foto: Printskrin/ RTVPINK

• Mnogima si pomogao na početku karijere da budu gosti u Amidžiju. Da li te je neko razočarao, kome je karijera krenula uzlaznom putanjom nakon tvoje emisije, a da kasnije nije došao ili izmišljao neke razloge da ne gostuje?

- Nije bilo toga. Bilo je sitnih stvari gde su me neki ljudi razočarali. U smislu koliko nam je bilo dobro kad smo radili, obostrano, pa onda kompletno negiranje svega toga, pa nestajanje na neki period.

- Ne može mene niko da razočara, nego sam ja svedok svega. I ljudi koji počinju i ljudi koji te mole za nešto, do toga da traže neke uslove jer misle da su previše bitni. Ti si ili bitan ili nisi bitan. Mada smo mi zemlja, ako sebe predstavljaš da si bitan poverovaće ljudi da si bitan. Sa većinom ljudi sam u super odnosu nakon svega.

Ognjen Amidžić, Foto: Nikola Tomić

• Da li su ti ikada pretili zbog neke emsije, izgovorene rečenice, postupka nekog gosta...

- Ne. Mi stvarno živimo u vremenu kada imamo podeljenje fanove, raznorazne klubove fanova. Ima nekih stvari recimo kada nešto snimimo ranije, pa me pozovu i kažu "vidi, da nisam možda preterao". Ja ću izaću u susret ako to ne menja suštinski emsiiju. Korigovaću ako se neko nije dobro izrazio, jer, desi se kad snimamo da mi ljudi šalju da je neko spomenuo nešto, uvredio neku grupu ljudi... Ja to u ludilu ne čujem.

• Mlađe generacije koje te prate ne znaju da si svoju karijeru započeo pre mnogo godina na RTS-u vodeći emisiju "Garažu". Kakva su ti sećanja na taj period?

- Jako lepa. Zato što sam bio stipendista RTS-a, moj ćale je radio na RTS-u, ja sam to uvek doživljavao kao svoju kuću i bilo mi je lepo. Stekao sam, dobre kolege i imali jako dobre odnose. Stvarno smo jako dobro funcionisali s tim da su za mene te emisije od početka bile krute. To je stari sistem, nisu ti sve dezvoljavali. Stari sistem, pričamo o 1997. godini. Ti možeš da ubaciš nešto svoje, ali ne suštinsko, što je mene uvek zanimalo. To sam posle uneo sa jutarnjim programom kad sam prešao na Pink. Da se snima iz ruke, da ja ležim u krevetu, da kuvam kafu, pričam, u pidžami sam, udaram u džak... Sa gostima radim neke ludosti. Ja kad sam to predlagao na RTS-u 97, 98. oni su govorili, "jao to je mnogo avangardno za nas" i tako dalje. Ali, upoznavanje televizije, učenje poslu, sticanje rutine, prakse... Generalno, sjajno.

Ognjen u vreme kada je radio na RTS-u, Foto: Printskrin/ Youtube/SnežanaBabićSneki

• Koliko ti je vođenjen rijaliti šou programa pomoglo da sebe izgradiš u poslu. S obzirom da na jednom mestu imaš desetine karaktera, koji možda nisu ni pripremljeni za takav vid emisije?

- Rijaliti program je u Srbii doživeo svoj vrhunac i on se i dalje vozi na tom talasu. Kad su me pozvali, to je bio dogovor u okviru kuće i bilo mi je potpuno okej. Farma 1 (godina prim autora) je rađena kompletno kako treba. Po svim pravilima, knjigama snimanja, po tom švedskom modelu. Mogao si da opravdaš svoje ime što si tu. U smislu slobode komentarisanja, "bacanja" fora, nešto po čemu si ti prepoznatljiv i zbog čega su te zvali.

Ognjen se odlično snašao i kao voditelj rijaliti formata, Foto: Printskrin/ RTVPINK

- Posle je evoluirao generalno taj format ovde, i dobio publiku koju očigledno najviše zanima. Posle za mene nije bilo toliko prostora, jer ja ne smem ni na čiju stranu da se stavljam. Zapravo rijaliti je iznad svakog voditelja u svakoj priči. Tu su zvezde ti ljudi koji su unutra. Veliko iskustvo u ogromnom produkcionom smislu, da ti odradiš zadatak koji ima voditelj. Ali, mnogo je teže meni da radim svoju autorsku emsiju jer se tu susrećem sa najrazličitijim dijapazonom ljudi i najširim, a to moraš da upakuješ u neku svoju foru. Rijaliti mogu da budem ja, a može da bude i neko drugi....

• Gde je nestao tvoj alter ego Oskar? Nema ga već duže vreme?

- Nema ga već dugo jer ja sam se umorio. I mislim da sam ga i povukao na vrhuncu karijere. Bilo je to naporno. To je ipak emisija u emisiji, i oduzimalo mi je mnogo vremen i sve sam radio sam bukvalno. Žao mi je samo što nisam uspeo da realizujem ideju, pošto je Željko Mitrović u tom periodu imao veliku ideju da se snimi film. Pravi film sa Oskarom, da bude kao bioskopski film. Ali, toliki je tempo rada, a ja u tom trenutku nisam mogao da nađem ekipu koja bi mi pomogla da to realizujem.

Ognjenov alter ego Oskar, Foto: Printskrin/ Youtube/GProduction

• Oprobao si se i u glumačkim vodama, baviš se muzikom, na televiziji si godinama. A šta je zapravo od svega toga Ognjen Amidžić?

- Najbolje se osećam u televizijskom poslu. Samo, mi smo stvarno spečifično tržište po svemu. Takav nam je mentalitet. Ti ako si ovo, što bi radio i nešto drugo.  I ja se slažem. Ali, ako se bavim tim poslom, bavim se zabavom da to može samo da doprinese tom mom poslu. Da mogu nešto da odsviram, da otpevam, da odigram, da odglumim, jer to su sve elementi šou programa.

- Ako gledaš inostranstvo, Felon je jedan od mojih omiljenih, ali on je glumac. Komičar je ali je glumac. I on kao glumac vodi "talk-show", i nikad ništa mu nije zamereno. Mada ga svi sada prepoznaju kao tv voditelja, a ne kao glumca. Peva, repuje, glumi i to je zapravo šou program. I zato sam ja od početka govorio da mi je žao, što više glumaca nema u televizijskom poslu.

• Mnogo puta si do sada pričao o pogibiji svog oca. Nedavno je čak tvoj otac i dobio ulicu u Šapcu. Kakav je osećaj kada prođeš tom ulicom?

- Meni je sve to nekako ostalo u tom periodu... Vrlo su tu pomešana osećanja, zato što te to vraća u te neke godine. Mene za Šabac vezuju jako lepe uspomene. I mislim da sam imao presrećno detinjstvo i da je bilo sjajno dok nije pokvareno i prekinuto pogibijom oca, sa 15, 16 godina. Od toga je krenuo taj sunovrat ove zemlje i tih ratova i svega lošeg. I dan danas pričam da su te '91, '92. nama unele problem. I tad sam to znao iako sam imao 16 godina. Nećemo moći 500 godina da se oporavimo. Tad je urušen sistem vrednosti i kvaliteta i nema nazad.

Ognjen Amidžić, Foto: Nikola Tomić

- Moj otac je u Šapcu postavio televiziju, dao sebe i svoj maksimum. On je i stradao jer se trudio da sa tim ljudima koji su bili mobilisani održava kontakt. Prenosi od porodice pisma, hranu, održava neku vezu. To je bio period kada je bio samo fiksni telefon. Naravno da mi je zbog svega toga drago. Ja sam jako ponosan na to. Ali mi je jako žao jer me to podseća na čitav taj period i što generalno nisam više vremena proveo sa ocem u životu.

• Koliko sina Matiju vodiš u svoj rodni kraj i koliko mu pričaš o vremenu koje si proveo u Šapcu?

- Polako, ja njega uvodim u to, on je još mali. On ima neka svoja pitanja. Idem kad god mogu.  Žao mi je što zbog mog posla, koji je haotičan ne mogu to malo bolje da uredim. Evo sad od kada je ova korona ovaj haos, ni majku nisam video od marta meseca. On obožava da ide dole. Ja sam ranije jednom nedeljno sa njim odlazio tamo.

Ognjen sa suprugom Danijelom, Foto: A. Nalbantjan

• Da li imaš strah od korone, s obzirom da su neki od učesnika nakon gostovanja kod tebe saznali da su pozitivni na Covid?

- Ja sam hipohodričan, sam po sebi u životu. Bolesti se plašim najviše, ne volim bilo kakav vid bolesti. Naravno, kao i svako treba da se uplašiš, zato što ti taj strah pali mozak da ga uključiš i da se postaviš u situaciju kako da se zaštitiš. Ja se stvarno trudim čitav ovaj period da se pridržavam svih mera.

• Nedavo ste i ti i tvoja supruga Danijela imali slične izjave da je Matija izjavio da želi da bude jedinac. Da li se tu nešto promenilo?

- Ne pita se on tu baš mnogo. Videćemo naravno. Mi se radujemo proširenju porodice. Kad dođe biće svi obavešteni, ja sam uvek govorio, što više dece da imam.

Kompletan razgovor sa Ognjenom, pogledajte u videu na početku teksta!

(Marko Pantić/ m.pantic@telegraf.rs)