Hasan Dudić iz KBC Zvezdara: Hoću još da živim, valjda sam zaslužio da gledam unuke kako rastu...

Hasan Dudić / Foto: Marko Jovanović

Pevač Hasan Dudić (63) imao je tešku noć zbog otežanog disanja i kašlja usled obostrane upale pluća koju ima zbog korona virusa.

U razgovoru za Telegraf Jetset ističe da se danas, u petak 2. aprila, oseća mnogo bolje, te da su ga zvale mnoge kolege, bivša supruga Zlata Perović, kao i porodica Šaulić.

- Na kiseoniku sam i dalje, ali nadam se da će bolje biti. Primao sam infuzije, vadili su krv ponovo, svašta nešto, još uvek sam pozitivan na koronu. U bolnici sam treći dan, osećam se bolje i toplije, imam veru u lekare, sve terapije što su mogli uradili su. Preko 10 dana sam boletstan, bio sam na Infekivnom, pa kući, bio dobro, rezultati dobri, ali tamo sam se smrzavao dok sam čekao nalaze i onda sam nagrabusio - rekao je Hasan za Telegraf.rs i dodao:

- Dobio sam neku specijalnu kesicu jutros, polako pričam da me ne nadraži, počelo je hvala Bogu da mi sazreva šlajm, a noćas sam hteo da puknem. U sobi je bio jedan čovek samo što je bio živ, dvojica kritični, a ja i jedan gospodin smo čekali u sobi i ova dvojica jadni mrtvi bolesni. Ovaj prvi, odneli su ga, ko zna da li će da pređe, da mu Bog da sve najbolje. Ja sam umirao od kašlja noćas, padao sam, zacenio se, jutros dođoše neki predivni ljudi i dadoše mi neku kesicu, popih to i umiri me, dadoše mi lekove, vadili krv za analizu.

- Ovo nije naivno nimalo, ja sam zakačio i prošao sam kroz taj veliki oblik muka i preživeo svašta. Ovih dana u kući počele zime, oluje, kao da si na Sibiru, tresem se, jedva sam tu noć izgurao kod kuće, gadne stvari pred očima, Bože me oprosti, kao da sam na drugom svetu, noge, ruke, mišići, bolovi, sačuvaj Bože. Sinoć iz čista mira tri sata nisam mogao da se smirim, jedva sam sebi došao. Ovo nije za igrati se, za čas promeni tok - rekao nam je Dudić.

Hasana su kontaktirale kolege, a posebno ga je iznenadio poziv bivše supruge Zlate sa kojom je, kako nam je rekao, u zahladnelim odnosima, a pevačica je plakala jer se uplašila za njegovo zdravtsveno stanje.

- Mogu da se pohvalim, vidi se da smo mi kolegijalno svi zajedno, ova moja muka pomiri me i sa familijom i javiše mi se prijatelji, bivša žena Zlata, ja sam se bio začudio što nije zvala, jer mi kao nismo u dobrim odnosima, nismo se svađali, ali zaladneli odnosi i baš Mina Kostić pita: "Je l zvala Zlajka?", ja reko: "Nije, otkud znam, ljuta, ko zna, ali neću da grešim dušu nek je živa i zdrava" - ispričao nam je Hasan.

- Kad ne prođe ni dva minuta Zlata zove, plače, vrišti: "Joj, šta je Haso?", reko: "Polako, hoću još da živim, valjda sam zaslužio da unuke gledam kako rastu". Moj dragi kolega Marinko Rokvić se javio, Vera Matović, Mina Kostić, Zlata, bilo ih je još da nekog ne zaboravim, obradoalo me je to što su se setili moji prijatelji, onda Kapor, puno njih, ovim putem pozdravljam sve drage ljude, pa moj Vasilije Mandić, pa gospodin Milorad Krstić, moj veliki prijatelj i moj počasni predsednik za ljudska prava - rekao je pevač i dodao:

- Non stop brinu, zovu me iz Nemačke, Mandić Vaislije, to je jedan moj, kao sin, drug i brat, zove me po pet puta, pta treba, isto kao i gospodin Krstić, ne znam kome pre da se zahvalim na toj brizi. Predsednik Bokserskog saveza Srbije, gospodin Nenad Borovčanin, dva puta je poslao poruku: "Hasane, brate, šta god treba, tu sam za tebe", to ne mogu nikad zaboraviti. Inače, on je veliki humanista, šamion evropski u boksu, naš najbolji predsednik u poslednjih 50 godina koji je podigao boks. Oduševio me je stvarno, veliki čovek, sa njegovim ocem sa bio veliki drug, ali i sa njim, ali toliku pažnju je pokazao prema meni da me je to baš emotivno dotaklo i nek je živ i zdrav 100 godina i da ga sreća prati.

Za Hasana se zabrinula i porodica Šaulić, Goca i Sanela su ga kontaktirale, kao i lekare u bolnici, a Dudić naglašava da su mu oči i osmeh pokojnog brata Šabana pred očima i da zna da ga on čuva.

- Zvala me je snajka Goca, ovim putem je pozdravljam i decu, moju Sanelu i Batu, Sanela je zvala dest puta, zvala je i bolnicu i prijatelje da pripaze na mene, sve što treba, nemam reči... - rekao nam je Hasan i dodao:

- Moj brat Šaban je oduvek uz mene, on je meni bio idol čitavog života, ja kod kuće sam živim i kako je otišao ja njeni non stop, svake nedelje idem na groblje, nekada jednom, nekada dva puta nedeljno. Ovih dana, ali i svih, njegove oči su mene pratile, njegov lik je non stop uz mene i čitavog života je tako, a pogovo kako nas je napusti. Da me čuva, čuva me sigurno, znam sto posto koliko je on brinuo za mene, sekirao se za mene svakog momenta, brinuo je o meni više nego ikad iko, kako sam se rodio ja sam mu bio najslabija tačka.

- Idioti su pričali ja nasilan, ja ovo, ono, pokušavali su i uspevalo im je da nas zavade. Jednom se namsetilo da stanujemo najbliže, ja sam bio u hotelu i svaki dan smo tu bili zajedno, kao i snajka Goca. Mi sednemo i počnemo priču o nekim ljudima i on kaže: "Nemoj, bato...". On su stalno pokušavali, vide da ja popijem, sportisata, popijem jedno pivo i pijan i onda svima vičem piće, takav sam bio. Nisam alkoholičar, volim da popijem u društvu par pića, da dignem malo neku lepotu druženja, međutim, ja sam njima smetao, pola njih nisu živi, pola se sakrili, jer čim sam ja tu onda oni ne mogu da dominiraju - rekao nam je Hasan.

- Ako treba nešto da se podgodi za pevanje, oni sebe ugrade, onda je normalno njima smetao Hasan, nisu mogli da manipulišu i ja im kažem: "Beži tamo da vas ne vidim", bio sam strah i trepet za njih, nda Šaban kaže: "E moj bato, nisam ja frajer, ja sam te sve i učio". Kažem mu: "Oni pokušavaju dva oka u galvi da zavade, a ko će tebe više da voli više od mene, ili mene od tebe". Svašta sam doživeo, ali eto, nažalost, ode mi brat kad mi je najteže, kad mi je naviše trebao, i on meni i j a njemu. Evo, ja živim što kažu na jedan način i za mene i za njega koliko mogu. Uvek mi je pred očima, njegove oči i njegov osmeh mene prate svuda, zadnji put kad smo se sreli, to mi je pred očima - zaključio je Dudić.

(Telegraf.rs)