• 1

Komemoracija u čast slavnog Tozovca završena njegovom čuvenom pesmom "Violino, ne sviraj"

Tozovac je preminuo 6. aprila u 86. godini

  • 1

Nekoliko minuta posle 11 časova počela je komemoracija u čast legendarnog Predraga Živkovića Tozovca, u beogradskoj Kombank dvorani.

Na komemoraciju su među prvima stigli pevačeva udovica Emilija sa porodicom, Vera Matović, Merima Njegomir, Snežana Đurišić, Željko Joksimović, Ana Bekuta i Milutin Mrkonjić, Ivica Dačić, Saša Matić, Čeda Marković, Neda Ukraden, Snežana Babić Sneki, Dragan Kojić Keba...

Emilija, supruga pokojnog Tozovca, došla je u crnom kaputu, sa crnom maskom preko lica i podignutom kosom.

Voditeljka RTS Marija Veljković vodila je komemoraciju.

Dragiša Golubović, predsednik SEMUS-a, prvi je održao govor.

- Zamolio bih vas da minutom ćutanja odamo poštu našem velikom i jedinstvenom Predragu Živkoviću Tozovcu. Slava mu - počeo je Golubović.

- Poslednjih godina, nažalost, napustilo nas je mnogo velikih muzičkih veličina, ali niko nije u svoje note i interpretaciju utkao dušu srpskog naroda kao Tozovac - kazao je Dragiša.

- Nosio je do smrti u novčaniku sliku oca Svetozara koji je streljan. Nije bio pošteđen nepravde, pa je u jeku popularnosti '70-ih godina bio i bez pasoša. Sa mirom i osmehom podnosio je sve nedaće, nikada ne želeći da pravi od sebe žrtvu. Iz njegovih pesama provetravale su ljubav i vedrina. Svojoj supruzi Mimi i prijateljima ostavio je najlepša sećanja. Bio je i ostao najveći među velikima - kazao je Golubović.

Ljubiša Pavković, čuveni harmonikaš i veliki prijatelj pokojnog Tozovca, sledeći je održao emotivan govor o pokojnom velikanu.

Ratko Rađenović, Tozovčev kum:

- Dragi i voljeni kume, saputniče, govoriću jezikom tvoje majke Budimke koju si prerano izgubio. Bio si i ostao do kraja života čovek radosti, ljubavi, pesme. Tvoja duša je beskrajno čista. Nikada u mom nemirnom životu nisam upoznao takvu ljudsku gromadu. Voleo si život više od svih nas. Čekali smo zore, kako Dobrica Erić kaže, tamo gde Dunav grli Savu, nizvodno od Ade Ciganlije.

- Bio sam tvoje Božje oko i podrška na bini. Nikad me niko nije tako uvažio. Dobio sam najveće svedočanstvo u životu, a uručio mi ga je najveći boem, pesnik, sanjar, životni gorostas, slavni Tozovac. Slava ti kume, brate, prijatelju. Ko je bolje poznavao svoj narod od tebe? Baš niko. Zato su tvoje pesme himne. Ko je više od tebe uzdigao siromašne? Siromah sam, al' volim da živim... Tvoja univerzalnost nema granica. Bog ti je bio prijatelj od rođenja. Sa 3 godine si uzeo očevu harmoniku, otpevao "Golubice bela". Sve voleći odlaziš od nas, putujemo i mi prema tebi, čekaj nas. Mi ćemo sigurno doći.

- Najveću prazninu imaće tvoja životna saputnica Mima, unuci, kumovi, pevači, znani i neznani, Bugarska, tvoje Kraljevo. Narod te je voleo jer si mu darovao ljubav, pesmu i radost. Bio si i ostao najveći barjaktar radosti. Neka ti je večna slava i hvala, imao si se rašta i roditi. Oprostiću se sa pesmom koju si najviše voleo, "Molitva za stare prijatelje".

Poslednji je govor na komemoraciji održao harmonikaš Miša Mijatović.

Komemoracija u čast slavnog Tozovca završena je njegovom čuvenom pesmom "Violino, ne sviraj".

Tozovac će biti sahranjen u 14:30 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Podsetimo, Tozovca je 6. aprila, u 86. godini, izdalo srce.

On je u nedelju, 4. aprila, pušten iz KBC Dragiša Mišović, pošto mu je stanje bilo stabilno. Međutim, ubrzo je primljen na VMA, gde je i preminuo.

Slavni pevač je do poslednjeg dana verovao da će pobediti opaki virus, čemu svedoči i njegova izjava koju je za Telegraf.rs dao pre samo 6 dana, 31. marta.

Bolje sam mnogo. Ide na bolje, ide. Još sam u bolnici, ali nadam se da ću uskoro kući. Ako Bog da biće sve kako treba. Mislim da su mi pluća mnogo bolje - rekao nam je tada Tozovac.

Podsetimo, Tozovac je 5. marta, tokom dana, primljen u KBC "Dragiša Mišović" u Beogradu sa potvrđenim korona virusom i upalom pluća.

Pevač je bio priključen na kiseonik, a kada je primljen u bolnicu bio je u teškom stanju, ali stabilno.

Tozovac je rođen je u Kraljevu 1936. godine, od oca Svetozara Toze Živković,a po kojem je i dobio nadimak, i majke Budimke. Oktobra 2012. dobio je diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva.

Mnogi ga smatraju najvećim gospodinom srpske narodne muzike, a njegove pesme nisu izbledele sa godinama pa su tako i dan danas neizbežan repertorar na svim proslavama i veseljima, poput "Ti si me čakala", "Oči jedne žene", "Jesen u mom sokaku", "Leno, Leno Magdaleno" i drugih...

Slavni pevač se početkom 2021. godine venčao se sa svojom životnom saputnicom Emilijom Mimom i to nakon 40 godina ljubavi i zajedničkog života.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima