Izjave Josipe Lisac pred 30. godišnjicu smrti voljenog Karla teraju suze na oči: Još nisam našla mir

Josipa Lisac / Foto : ATA Images

Bliži se 30. godišnjica od smrti Karla Metikoša, jedine ljubavi Josipe Lisac (71), nakon koje ništa slično nije mogla, a ni pokušala da oseti.

Karlo je preminuo 10. decembra 1991. godine. Josipa sada ističe da je sve što radi, pa i svaki koncert, posvećen upravo njemu.

- Svaki trenutak mog života posvećen je njemu, svaki moj korak, svaki moj udah. On mi je poklonio sve: ljubav, muzičku baštinu...Sve! Znate, smrt sam prihvatila, ali nisam se pomirila s njom... - počela je Josipa.

- Ja još uvek svaki dan radim na tome da pomirim emocije i racio... Ovako ću vam reći... Ja ću pitati smrt: Zašto si mi ga uzela, a smrt će meni: Jesam, uzela sam ti ga, ali jesi li se upitala koliko sam ti toga dala? Tuga je uvek tu, ona stanuje u meni i mi se družimo, ali s druge strane ja neću pasti, ne želim pasti! - nastavila je umetnica za Slobodnu Dalmaciju.

- Meni Karlo ne da da padnem... Sve ono što smo nas dvoje stvarali meni daje snagu da to pronosim za nas dvoje. Svečano, dostojanstveno... I sve dok budem mogla, ja ću to raditi za nas oboje. Mir je stanje koje je najteže postići. Iskreno, ja još uvek radim na tome da ga pronađem - zaključila je Josipa.

Josipa nam je najlepše pričala o ljubavi

Sa predivnom Josipom iskreno smo razgovarali pred njen koncert u centru Sava 2020. godine.

Tada smo je pitali, kako je moguće da za sve te godine, od gubitka Karla, nije poželela drugog muškarca.

- Pa, prvo, stavrno nikad nisam pomislila na drugog muškarca. Nisam nikad razmišljala o tome. Ja sam toliko volela i volim još uvek, jer to je u meni u srcu. Čovek kad voli to je u njemu, ne pokazuje to drugima, ne priča to drugima. Za moj ljubavni život se u ovom slučaju čulo zato što sam ja javna osoba, ali šta da vam sada kažem o ljubavi... - istakla je Josipa tada za Telegraf.rs.

- Ljubav nije ono što se opisuje u romanima, ljubav je jedan život koji se živi. To je jedna tajna i prosto treba se usuditi voleti, kada kažem ovo usuditi, mislim na to da se boriš za svoju ljubav. Naprosto, šta da vam kažem nisma ni pomišljala ne drugog muškaraca, prosto on je taj koji je bio toliko božanstven. Ja njegovu sliku konstantno imam u svojim mislima, jer i kada budem tužna ja se samo prisetim nekih naših zajedničkih, smešnih ludorija i odmah mi se popravi raspoloženje. Tuga i radost idu jedno uz drugo i tako svaki dan ja to nosim u sebi, prosto ne postoji osoba koja mene može utešiti. Zato ponavljam nikad nisam razmišljala o drugom muškarcu, niti je imalo tu mesta da se razmišlja.

Izjavili ste jednom da ne volite reč "sećanja". Šta je onda to što vas drži 30 godina, ako nisu sećanja?

- Sećanja, uspomene, to meni tako zazvuči kao da se završilo sve. Prosto, kada se govori o uspomenama i sećanju nekako vas ta priča na kraju "baci" u neku bedu.

Koji biste savet dali mladim ljudima? Koji je to ključ za dobar, uspešan i dugotrajan odnos, vezu, brak?

- Prijateljstvo. Najviši stepen ljubavi je prijateljstvo. Sa onim sa kojim deliš život treba da budeš prijatelj. Ti moraš da budeš najveći prijatelj sa osobom sa kojom deliš život, a ne obrnuto. Meni, na primer, nije jasna rečenica "On je moj prijatelj" i onda nekoj osobi koja nije tvoj životni saputnik pričaš o ljubavnim problemima. Zar to ne bi trebalo da pričaš sa svojom partnerkom, zašto sa njom nisi prijatelj? Eto, baš tu dolazi do problema u braku. Ja mogu zato da kažem da je moj najveći prijatelj bio Karlo Metikoš...

(Telegraf.rs)