Zadrugarka na lekovima nakon tragedije: Vrištala sam kada su mi rekli da je otac umro

Zadrugarka Olga Margitić suočila se prošle nedelje sa lošim veštima kada je u okviru rijalitija saznala da joj je otac P.M. izvršio samoubistvo. Rijaliti je odmah po primanju vesti napustila i prisustvovala je sahrani svog oca. 

- Kako mogu da budem dobro sam, pijem lekove za smirenje. Padnem ja tako psihički. Teško mi je sve ovo palo. Kada me je produkcija prošle nedelje izvela iz “Zadruge”, pretpostavila sam da je nešto vezano za tatu. Od kad je majka umrla, stalno je govorio da ne može bez nje i da hoće da ide da živi kod nje. Vrištala sam kada su mi saopštili da je otac umro. Sa njima sam živela i provodila vreme. Pazili su me, mazili su me. Sve na šta sam pomislila, imala sam, oni su mi obezbedili. Moj otac je još u junu napisao oproštajno pismo, jer je već tada rešio da oduzme sebi život. Kada sam ja to primetila i ubeđivala da se ne ubije, krenuo je da preti meni pištoljem. Hteo je mene da ubije taj dan. Njemu su taj dan policajci oduzeli pištolj. Bio je nervno rastrojen. Pokušavala sam stalno da pričam sa njim, ali pomoći nije bilo. Nažalost sada više nije sa nama - priča Olga za Blic potresena i dodaje:

- On nije bio protiv toga da uđem u rijaliti. Moj otac nije rekao: "Nisam ja za to", jer da je to izgovorio, ja nikada ne bih ušla. Ja nikada nisam bila problematična, uvek sam završavala studije u roku. Zabolelo me je kad sam čula da se otac ubio zbog mog lošeg ponašanja. Moći ću da se vratim u rijaliti, biće mi lakše u kolektivu i već od sutra sam u “Zadruzi”. Tražiću psihologa i biće mi teže da spavam, ali moram da se izborim sa samom sobom - poručuje Olga, dok njena sestra Katarina detaljnije opisuje šta se događalo sa njihovim ocem.

- Njemu je puklo slepo crevo pre godinu i po dana. Nakon toga je odlučio da vrati crevo u prvobitni položaj, međutim on je mogao da živi i bez toga. Svaki dan se tri puta kesa menjala. Ubeđivala sam ga da ne ide ponovo na operaciju creva, ali me nije poslušao. On je na operaciji dobio sepsu. U međuvremenu je dobio i temperaturu, sve se zagadilo, jer je dobio sepsu. To se sve dešavalo pre sedam meseci. Bez obzira što sam razgovarala sa njim svaki dan, on je propadao. Olga je bila tu, ali je ona bila mlada. Na kraju krajeva nisam znala da je on u teškom psihičkom stanju. Ima unuče, ima mene, ima Olgu - rekla je ona i dodala:

- On je uvek osuđivao takve stvari. Sve više je mršavio, odbijao je hranu. Bila sam preopterećena. Govorila sam da to meni ne smeta, nego mi je samo bilo potrebno da sarađuje sa mnom. Poslednji dan sam se obraćala Hitnoj pomoći, nisu hteli da dođu. Zvala sam dom zdravlja da mi prepišu uput za psihijatra. Niko mi nije izašao u susret za psihičke bolesnike. Meni je bilo strašno da svog oca stavljam u tako strašnom stanju. Poslednji dan je počeo da se gubi. Prestao je da jede. Tog kobnog dana se nije javljao i tada sam posumnjala o čemu se radi. Zamolila sam komšiju da ode do stana, on je zvonio, ali se niko nije javljao. Bojala sam se da uđem u kuću sama, pa sam zajedno sam sa komšinicom ušla u dom. Sve ostalo je jako strašno što sam zatekla. Bio je jak čovek, žao mi je što se sve tako desilo.

(Telegraf.rs)