Tanja Bošković objasnila šta je potrebno za srećan život: Njene reči treba dobro zapamtiti

Foto: ATA Images

Tanja Bošković (68) je već oko deset godina u penziji i ističe da više nema razloga da radi.

- Ne nedostajem publici. Svi koji žele da me vide dođu u pozorište. Mora prostor da se da mladima, a drugo, sadržaj koji se nudi nije dostojan moje starosti. Nemam više vremena za gubljenje. Hoću da se bavim onim što me zanima i da otkrivam neke svetove. Imam druga posla, nije sve u pozorištu. To je bilo do moje 35. godine, a posle sam postala svesna da ne postoji potpuno neistražena teritorija moje duše s kojom želim da se bavim i neću da je delim s publikom. Drugo, i Bogu mora malo čovek da se posveti pre nego što ode s ovog sveta. Moram da razrešim svoje nedoumice. Smisao nije samo pozorište, bez obzira na darove koje sam dobila s neba. Smisao je ipak negde drugde - istakla je glumica.

Preporučujemo

Ističe, smatra da je mladim nadama potrebno da stasaju u pozorištu.

- U pozorištu. Film je industrija. Ništa mi se to ne sviđa. Igram i igrala sam na filmu, ali na drugačiji način. Danas se tako snima da vi dobijete tek danas za danas. Nema tog Pitera O'Tula koji može da radi na taj način. Pogledajte Meril Strip. Ona uzme tekst i godinu dana se bavi tom ulogom, menja i glanca... Ne želim da učestvujem u tome gde se od mene traži da gledam u daljinu - objasnila je Boškovićeva za Blic.

Njen savet i objašnjenje šta je sve potrebno za srećan život, vredan je pažnje.

- Spadam u ljude čeličnog zdravlja. Imam 68 godina. Poslednjih 35 godina nisam imala ni kijavicu. Ne znam kako su ljudi postali inertni. I dalje trčim, skačem, jurim, ludujem i pevam... Volim more i da plivam. I dalje jedem šaku hrane dnevno. Nikom nije potrebno više. Živim jedan zdrav seljački život. Nemam potrebu za prejedanjem u bilo kom smislu. Verovatno me molitva, pričešćivanje i ispovest drže u dobrom duhovnom i fizičkom zdravlju. To je moja radost.

- Nikad se nisam prostirala više nego mogu. Gospod mi je dao dara koliko mi je dao, a ja zadovoljna. Gospod je dao da imam decu, ja presrećna... Trudim se da nemam loše misle. Doživljavam ih kao greh... I kad dođu loše misli, očetkam ih sa sebe. Nisam morala da nosim tuđim imenom potpisane haljine da bi mi rekli da sam vredna. Nahranjena sam ljubavu svojih roditelja, sestre, dece, prijatelja i komšija. Ništa nisam morala. Ne trebaju mi automobili i svuda idem peške. Uđem u gradski prevoz samo ako žurim. Zdravlje se nalazi u našim dušama. I telo odreaguje na svaku ružnu i rđavu misao. Ubi vas pamet i kalkulacija, ovo se obraćam čitaocima. Rasteretite svoje duše i radujte se - iskreno je rekla Tanja.

Kada je reč o tome šta je u njenoj profesiji najteže za igranje, ističe da je to - mjuzikl.

- Igranje mjuzikla je najteža stvar posle rudarskog posla. Ne postoji nijedan teži zanat. Mjuzikl traži da morate biti savršeno zdravi i ne dolazi u obzir da imate temperaturu ili da ste slomili nokat. Morate da igrate kad vam nije ni do čega, i to tako da svi veruju da je ovo najveća radost ovoga sveta. Lako je odigrati premijeru. Posle tek dolazi ono pravo, i rad i pravo ispitivanje - objasnila je Tanja.

(Telegraf.rs)