Sin Laća o nasledstvu Marine Tucaković: Pripremamo aukciju mamine garderobe

Foto: Marko Jovanović, ATA Images

Legendarni tekstopisac Marina Tucaković preminula je 19. septembra, a njen sin, tekstopisac Milan Radulović Laća otkrio je sve o Marininom nasledstvu.

Radulović je istakao da je u planu aukcija Marininih stvari i nagrada, a od zarađeng novca žele da otvore fondaciju koja ćenositi njeno ime.

Preporučujemo

- Prvi korak je zbirka pesama, verovatno sto kapitalnih, koju spremam u dogovoru sa Jelenom Trivan iz Službenog glasnika. Otac i ja smo sve bliži otvaranju fondacije Marina Tucaković, koja nema veze sa njenim poslom, već sa sudbinom. Fondacija bi pružala pomoć ženama obolelim od karcinoma, čiji je broj ogroman, kada dolaze na lečenje nemaju smeštaj, neke su teški slučajevi pa treba da idu u inostranstvo... - rekao je Laća.

- Pripremamo aukciju mamine garderobe i nagrada kako bismo obezbedili početni kapital. Kad prođe ostavinska rasprava, ja ću određeni procenat svog dela od njenih autorskih prava zaveštati fondaciji, a verovatno i tata. Sigurno je da neću biti direktor fondacije, već će se njome baviti žene koje su ili prošle kroz tu priču ili su se njome na sličan način bavile - ispričao je Marinin sin.

Laća je ispričao da se nakon smrti majke borio sa nesanicom i depresijom.

- Smenjivale su se faze. Prvih deset dana bilo je potpuno konfuzno, sledećih deset je prošlo u laganom i mučnom vraćanju u realnost. Usledili su spoznaja i prihvatanje činjenice da je majka preminula, propraćeni nesanicom i depresijom. Novih deset dana doneli su borbu i pokušaje da previdim realnost da ne bih eksplodirao - rekao je on.

- Zapravo, tek posle četrdeset dana ili, još više, od trenutka kad sam otišao na njen grob nešto je počelo da se menja. Najveću frku imao sam upravo od tada. Kada je umro moj brat Miloš, svaka poseta njegovoj večnoj kući bila mi je vrlo stresna. Međutim, kada sam s tatom prv put otisao na majčin grob, osetio sam olakšanje - ispričao je Marinin sin za "Hello" i dodao:

- Uvek kad neko premine govorimo jadan, nema ga više, a bol zapravo ostaje nama koji ostajemo. Ideja o ponovnom susretu je lepa i ja u nju verujem. Tamo gde se odlazi nalaze se moja baka, moj brat, mama, mnogi prijatelji... Zamišljam da na nebu piju kafu i gledaju šta mi radimo. Potrudiću se da se mami ne smuči ta kafa kad me vidi. Ove godine je Bog na nebu napravio dream team, koji bi nama trebalo da bude i upozorenje i amanet.

(Telegraf.rs)