Ko je preminula manekenka Bojana Šarac: Studirala je psihologiju, a ovo joj je zamalo uništilo karijeru

Printskrin: Youtube/Telegraf.rs TV

Kao bomba odjeknula je vest da je preminula manekenka Bojana Šarac, a u poslednjem intervjuu otkrila je nepoznate detalje o sebi.

Bojana je bila model, manekenka, stilistkinja, kolumnistkinja i glumica, i svaku od ovih uloga preuzela je radom u modnoj industriji u prethodnih deset godina. Radom u Istanbulu, Milanu, Kini i Londonu na više različitih pozicija prikupila je iskustvo zahvaljujući kom je uspešno radila i živela na relaciji London - Novi Sad.

Preporučujemo

- Ona je bila autentični predstavnik one strane modne industrije koja nije zastupljena u mejnstrim kulturi. Moda je za Bojanu uvek bila logičan izbor karijere pored psihologije, koju je studirala i koja joj je pomogla da prođe kroz sve pritiske koje su joj poslovi donosili.

Ona je u svom poslednjem intervjuu za "univerzitetskiodjek" otkrila sve o svojoj karijeri, počecima, ali i u kojoj zemlji je najviše pronašla sebe.

- Rodila sam se u Srbiji, to je početna tačka svakako, posle toga je bila Kina, pa sam iz Kine prešla u Istanbul, iz Istanbula sam bila malo u Milanu i onda sam došla nazad u Srbiju da bih obnovila pasoš, ali glavna tačka je zapravo London. Tako da, iz Londona se u stvari putovalo najviše. Kažem “putovalo” u prošlom vremenu jer smo zarobljeni u sadašnjem nažalost i vrtimo se u loop-u već par meseci, nadam se da će se stvari vratiti u normalu što pre - priznala je ona, pa dodala:

- Najviše mi odgovara London, ali to bi verovatno onda više bio London osamdesetih, pošto su oni tada imali neku scenu gde pričamo o Vivienne Westwood i pričamo o nekim ljudima kao što je i Alexander McQueen, gde je to stvarno bilo u najvećem procvatu. Meni je jedino zbog toga žao što nisam rođena u tom vremenu, odnosno što tada nisam imala nekih 15-16 godina jer bi to bilo idealno - izjavila je manekenka.

- Ostaje nam istorija da bismo videli šta se sve tu dešavalo. Što se tiče sadašnjosti, sve se to nekako izmenilo, sada scena zavisi od toga koliko imaš pratioca, koliko si popularan, a ne to koji je grad najbitniji. Svi su bitni, a nijedan nije bitan - rekla je Bojana, pa je iskreno odgovorila kakve zahteve je njoj postavila modna industrija, kao i kako je upela psihički da se izbori sa pritiskom.

– Ja kao manekenka sam imala jako velikih problema na početku, mene niko nije hteo da uzme zbog visine. I onda sam ja u tom momentu pomislila "kakve veze ima visina, pogledaj me kako izgledam!". Ja znam da se fotkam pa znam da se fotkam, bilo mi je potpuno neshvatljivo da će meni neko stvarno zbog 5 centimetara uništiti karijeru. Onda sam konačno našla agenciju, međutim vrlo brzo sam shvatila da ja tu definitivno više dajem nego što dobijam, ne u smislu talenta i vremena, nego jednostavno mi nije bilo jasno šta će njima 30 posto od moje zarade - izjavila je manekenka.

- Ja sam 12 sati na poslu, u Kini pogotovo, gde oblačiš jednu stvar, drugu, treću, četvrtu sve u pet sekundi pošto fotkaš katalog, ali oni sede u kancelariji, samo im je booker poslao mejl i to njima daje za pravo da uzmu iz mog džepa. To je momenat u kom sam shvatila da niko neće biti tu za mene osim mene same i to je zapravo momenat u kom uzmeš stvar u svoje ruke i ne zavisiš ni od koga. Meni je bilo dovoljno da dobijem samo jednu priliku i da pokažem ko sam i od čega sam napravljena - rekla je ona.

- Ja lično da sam imala 10 centimetara više, ne bih uopšte morala ovoliko da se trudim, ali valjda mi je zato ovaj od gore i dao tih 10 centimetara manje, da bih i sama saznala ko sam i šta sam - izjavila je ona pa otkrila da li je imala tačke putanja u modelingu, kao i da li će nekada odustati od karijere.

– Ja mislim da su tačke pucanja normalan proces u svakom rastu. Ti možeš da misliš da u nekom momentu pucaš, a ti si u stvari utuvio sebi u glavu da pucaš jer nemaš dovoljno iskustva i zato što imaš toliko pritiska sa strane, ne da dokažeš drugim ljudima nego da pokažeš sebi da ti to možeš - rekla je ona.

- Meni je najveća tačka pucanja bila kada sam krenula da radim kao asistent stilisti jer sam iz sveta ega, gde sam bila da pokažem kako sam lepa i talentovana, a tehnički deo radi neko drugi, prešla u jedan nadređeni položaj gde sam trebala ceo proces sama da rešavam. Tada sam zapravo shvatila da napredujem. Mnogo sam ja bila komforna u svojoj zoni, mnogo mi je sve bilo lepo i strava, ali tada sam počela da učim. Ti možeš sam da izabereš da li će nešto biti tvoja tačka pucanja ili tačka progresa - zaključila je ona.

(Telegraf.rs)