Pljugici fanovi provalili u garažu, a njegova rekacija je neočekivana: "Nisam mogao da pozovem policiju"

Popularni treper Luka Bijelovića Pljugica, juče je, 25. oktobra, posetio Sajam knjiga sa ekipom Telegrafa, a zbog njegovog dolaska moralo je da reaguje i obezbeđenje.

Preporučujemo

Mi smo jedva uspeli da uradimo intervju sa poznatim treperom, a tom prilikom otkrio nam je mnoge zanimljive činjenice o sebi.

• Pljugice, za početak moraš da priznaš da nisi očekivao interju ovde.

- Pa nisam stvarno, ovde je opšte ludilo.

• Klinci su sa svih strana, morali smo da dovedemo i obezbeđenje. Da li ovako funkcionišeš svakodnevno?

- Veruj mi ovo je sve tako ludo, bude i više klinaca. Svaki dan je ovako, gde god da sam, bilo to u tržnom centru, bioskopu... U bioskopu na primer me još i znaju, pa kad dođem da kupim kartu oni me ubace u neku salu i ja tamo sedim sam kao budala, ali šta da radim. To je stvarno urnisanje, više ne možeš da hodaš normalno ulicom, da li je trafika, granični prelaz ili evo sajam... Čak su saznali i gde živim, pa mi u garažu uđe njih petnaest.

• Ulaze ti u garažu? Pa šta radiš u tom trenutku, pozoveš policiju?

- Pa ne mogu da zovem policiju, to su deca. Još kad mi kažu 'možemo li da se slikamo molim te', e zbog tog 'molim te', ja ne mogu da ih odbijem. To je opšte ludilo. Prvo ne želim nikog da odbijem za sliku, a drugo, svakome da posvetim 15 sekundi, ako je 100 klinaca tu, ja narednih sat vremena neću moći da krenem kući, sad su se verovatno i kod auta okupili. Moram da kažem, to sam želeo, to sam i dobio. Ja u tome uživam, volim pažnju, volim kada me neko voli i stvarno imam fanove koji su baš legnede.

• Sigirno imaš dana kada ti prosto nije do toga, šta tada uradiš?

- Desi se naravno. Ja se trudim da tada budem kući, ali ipak moraš da izađeš iz kuće u nekom trenutku zbog ne znam ni ja sad kojih stvari. Desi se da ti nije ni do čega, ali moraš, to ti je sastavni deo posla. Njih ne zanima da li si ti raspoložen ili ne. Evo vidite, klinci su iz Titela, Kragujevca, Kruševca došli ovde, verovatno su prvi put u Beogradu, ekskurzija i tako to, a sreli su mene, pa moraju da se slikaju. Meni to nije ništa novo, njima jeste, tako da razumem sve.

• S obzirom na to da se nalazimo na Sajmu knjiga, reci mi da li si ovde dolazio kao mali, i kada si poslednji put bio?

- Jesam da, imali smo sa školom to organizovano, i onda ne radimo ništa ceo dan, samo gledamo knjige. Tad sam baš "prevrtao očima", mama me je terala da dolazim, i onda dođem i jedem pljeskavice. To mi je bilo najbolje na Sajmu knjiga, jer iskreno nisam baš neki ljubitelj knjiga bio tada, tako da dođem, vidim pljeskavice, pojedem, i odem kući da spavam. A što se tiče toga kada sam poslednji put bio, pa pretprošle godine, i to čisto onako, da vidim šta se promenilo.

• Da li si sada ljubitelj knjiga?

- Pa iskreno kao mali baš nisam voleo da čitam. Bile su mi zanimljive igrice i da se igram ispred sa drugarima. Međutim, u poslednje vreme, od pre jedno par meseci sam stvarno krenuo da se... provalio sam da kad pročitaš knjigu uvek je shvatiš na drugačiji način.

• Znači dešava se da jednu istu knjigu pročitaš više puta?

- Nije se desilo. (smeh) Ali volim stvarno, trenutno čitam knjigu koja je vezana za biznis, neke psihiloške knjige čitam takođe. Istina je da ja  nemam previše vremena za to. Taman krenemo na neku turneju, i ja kao ajde u autu ću, i onda mi je muka dok se vozim i čitam, ali volim, i dosta zanimljivih stvari sam naučio iz toga.

• Koje knjige su tebi najzanimljivije, da li su to ljubavne ili ipak psihologija...?

- Psihologija i biznis, jer je Pljuga biznis pre sve, to je opšte poznato u narodu. Što se tiče psihologije, to generalno volim. Njaviše volim da sedim sam sa sobom, pa da proučavam šta-kako.

• Da li si razmišljao da možda ti napišeš neku knjigu?

- Zašto da ne. Razmišljao sam mnogo puta o filmu, seriji ili knjiizi, ali trenutno nije vreme za to. Možda će to doći na svoje kad se budem penzionisao, za jedno pet, šest godina.

• Planiraš da se penzionišeš za pet godina?

- Pa to je maksimum. Ja planiram za tri, ali videćemo kako bude išlo.

• Šta planiraš nakon toga?

- Pa iskreno, to kad kažem da penzionisam, mislim u odnosu na sadašnji period, gde je stvarno ludilo, gde imamo na dva, tri dana nastupe iako se završila letnja turneja, gde se putuje, gde se radi i gde ne znaš gde udaraš. Ja penziju gledam tako gde nastupam jednom ili dva puta mesečno, i gde mi je glavna zarada, prihod iz nekih drugih stvari. Želim da mi muzika bude neki izduvni ventil. Ja sad pričam ovako, ali može da se desi i da se penzionišem za godinu dana, a možda i "prsnem" u glavi, pa potrošim sve pare, i posle toga ceo život radim za novac, ko zna... Nikad ne znaš šta će život sutra da donese, ali u mom planu je da za tri godine sedim kući i da čitam knjige.

• Tada ću te pitati za knjigu. Reci mi kakav si bio kao dete?

- Nisam bio nemiran, ali izbegavao sam školu maksimalno. Znaš kako, ako pričamo o srednjoj školi, ja sam zavšio dizajn ambalaže, i sad mi smo u drugoj godini, imamo čas prakse, ona nam pokazuje Fotošop, a ja izađem iz škole i ispred su deset mojih bilborda jer sam radio grafički dizajn za neke firme. Zbog toga mi uopšte nije bilo zanimljivo, nisam želeo da učim nešto što znam, pa sam bežao i imalo sam probleme zbog opravdanoh i neopravdanih časova. Više sam voleo da radim, ja sam počeo u kafiću, to mi je bio prvi posao, i bilo mi je draže da radim 12 sati tamo i zaradim 500 dinara, nego da idem u školu. Ipak, svako normalan bi preporučio da deca idu u školu, u osnovnu i srednju školu, bar zbog njih, da ne budu glupi, ali sad ono, fakultet... Ja fakultet nisam završio jer smatram da sam dovoljno sposoban da stvorim sebi za dobar život, što sam i dokazao i što i radim već godinama. Tak oda što se tiče toga, ako neko želi da se baš obrazuje i završi fakultet ja podržavam masimalno, ali ja nisam završio jer smatram da sam nadprosečno inteligentan. Šalim se naravno, ali sposoban sam da i bez njega zaradim za super život.

• Ti si odlučio da ideš nekim drugim putem?

- To zvuči sad kao da sam kriminalac. Kao ulica te povukla... (Smeh)

• Nije da vas upoređujem, alii Desingerica je rekao nešto slično, samo na malo drugačiji način.

- Ne znam šta je rekao, ali znam njegov stav. On je to možda malo grublje rekao, kao 'ma nije bitna škola', i on ovako razmišlja. Pa i njegova deca će sutra ići u školu, ali on samo to malo grublje kaže. Ali i ja smatram da je osnovno i srednje obrazovanje obavezno, zamisli da upoznaš nekog i da te pita šta si završio, a ti kažeš 'pa samo osnovnu školu', neko uopšte neće imati normalno i kvalitetno mišljenje o tebi, realno. Ipak što se tiče srednje, ti tu stvarno naučiš neke stvari, jer kao mali, sa 13 ili 14 godina ti ne znaš šta ćeš da budeš kad porasteš. Ja sam želeo da budem grafički dizajner, ja sad to nikada ne bih izabrao, ja da sedim za kompom i da krivim kičmu, ne bih mogao iskreno.

• Evo reci nam sada čime bi se bavio da nisi pevač?

- Pa ne znam, ja ne gledam to tako, svuda gde su pare i gde mislim da pare mogu da se naprave, ja ću tu da uložim. Trebalo je da kupim igraonicu za decu, ali nismo se tu nešto lepo dogovorili. Ja nemam dete, imam psa, ali to nije dete. Ja bih u to uložio jer sam video da je tu blizu škola, kao i dva vrtića, pa sam video da tu može dosta para da se napravi. Nisam ušao u to jer nije bila dobra ponuda, da je bila bolja verovatno bih uzeo to. Zbog toga ne mogu da ti kažem, voleo bih da se bavim tim i tim, jer sam ja i trgovao na berzi, i bio sam jutjuber, ugostitelj, imao sam neke prodavnice brze hrane, nargila barove,  bio sam direktor maktenga za dve velike firme i sada sam pevač. Možda bih bio astronaut, voleo bih da vidim zvezde, i da se slikam gore i da tagujem Mars, eto to bih mogao, ali da radim od devet do pet baš ne bih mogao.

(Telegraf.rs)