"Istina, htela sam da odustanem. Imala sam osećaj da sve prolazi pored mene:" Velika ispovest Tee Tairović

Mlada muzička zvezda Tea Tairović sa samo 27 godina živi svoj san. Dva hit albuma i veliki koncert na Tašmajdanu koji je održala ovog proleća san su većine njenih kolega.

Preporučujemo

Istini za volju, put do Tašmajdana i prve regionalne turneje nije bio lak, ali je ona naporno radila i strpljivo je čekala "svojih pet minuta" koji traju.

U velikom razgovoru za "Petkast" Tea je otkrila kako se bori sa nesigurnostima, koliko joj je takmičenje u Zvezdama Granda pomoglo u karijeri, zašto je promenila tekst pesme "Izrael i Palestina", ali i da li je spremna za solistički koncert u beogradskoj Areni.

• Da li sa 27 godina možeš da kažeš da si ostvarila svoje snove i da je uspeh koji si postigla za tebe ostvarenje snova?

- Ja ne volim sebe da ograničavam. Smatram da sam još daleko od toga da ih sve ostvarim. Kao mala sam uvek imala svest o svemu ovome, ali ne konkretno. Nisam baš znala da ću biti pevačica. Imala sam želju da budem na sceni, da budem na bini. Mislim da se stvarno rodiš sa tim. Svako od nas koji se bavimo ovim poslom, mislim da se rađa sa tim, pa tako i ja. Imala sam negde svest o tome da ću to biti, ali konkretno šta, nisam. Pogotovo što se u mojoj porodici uvek vodila priča o tome da ću ja biti neki doktor, pa kasnije psiholog i tako dalje.

• Da li su tvoji roditelji očekivali da ćeš da kreneš njihovim stopama i da li su te podržavali u izboru?

- Dolazim iz jako obrazovane porodice, i sama sam neko ko je obrazovana i načitana osoba, ali me to nije sprečilo da se bavim muzikom jer ne znam zašto ljudi razdvajaju obrazovanje i muziku. Šta više, neki ljudi se ceo život školuju da bi se bavili muzikom. Nisam bila neko dete koje je od malih nogu zacrtalo da ću biti to i da sam postala to. Ja sam samo uvek radila ono što volim. Ples je bio moja prva ljubav i moja majka ima običaj da kaže da sam prvo proplesala, pa tek onda prohodala. Od treće godine se bavim plesom i nikad nisam imala neke ambicije ni da budem prva, niti najbolja, nego sam to samo radila zato što volim i zaista jesam bila među najboljima tada. Eto, dok se nažalost nije dogodila ta neka povreda, pa sam onda počela da se bavim muzikom. Sve se tako kao slučajno desilo a zapravo, ne postoje slučajnosti.

• Otac je neko ko te je prvi put odveo u muzičku školu.

- Mene je moj tata pripremao za prijemni već sa pet godina. Kada sam imala pet godina, imala sam loknice i bila sam onako slatka sa velikim plavim očima. I koliko je taj ego, koliko je taj karakter izražen u čoveku čak i kada ima pet godina, pokazuje situacija u kojoj sam se našla. Otišla sam na prijemni, potpuno spremna, i ušla sam u tu prostoriju gde je komisija, imala sam jaknu na tufne i loknice. I verovatno su mi se oni nasmejali, jer sam bila mnogo slatka. Ja sam mislila da mi se smeju zato što nemam pojma. I počela sam da plačem, potpuno sam blokirala i istrčala sam napolje iz te sobe i rekla tati: "Ja nikad više ovde neću ući". Stvarno nikad nisam ušla u muzičku školu, nažalost, ali bih volela da sam je završila. Ja sam taj njihov osmeh doživela kao uvredu, u smislu da oni mene ne shvataju dovoljno ozbiljno, smeju mi se. I jako sam bila povređena i istrčala sam plačući. Tek kasnije kada sam otišla na Zvezde Granda počela sam zapravo da učim da pevam, tehniku pevanja i sve ostalo. Do tada sam samo ovako pevušila po kući.

• Kroz dosadašnju karijeru bila si na nekoj meti nekih ocenjivanja. Uprkos tome što si od toga bežala, ti si i došla ponovo do takmičenja gde se ocenjuju i vizualni izgledi i pevanje.

- Kada sam se prijavila u Zvezde Granda, to je bilo čisto da od nečeg počnem, jer sam ja do tada pevala, onako, sa bendovima po Novom Sadu i okolini, i trebalo mi je da od nečeg krenem. Mislim da su Zvezde Granda zaista u tom momentu bile nešto što je idealno za neki početak. I stvarno su me ojačale. Na samom startu su me pripremile za sve neke prepreke koje svakog čekaju na putu do uspeha. Ne samo u ovom poslu, nego u svakom. I drago mi je zbog toga jer da je možda sve išlo lagano, možda bih se opustila.

• U trenutku kada stanete na binu Zvezda Granda i čujete možda ne baš tako prijatne komentare, kako se osećate i da li tada dolazi do tog posustajanja?

- U mom slučaju ne. Zato što ja znam da ako sam na toj bini, i ako neko ko se 20, 30 godina uspešno bavi tim poslom ili ko ima iza sebe takve vanserijske rezultate kao na primer Marija Šerifović, zašto bih ja to doživljavala loše kada ja znam da je to za moje dobro? Ja sam nakon tih komentara bila nestrpljiva da to što pre primenim, da to što pre naučim. Ono sa čime se mladi ljudi suočavaju, da ne kažem pubertetlije, jer ja sam u pubertetu praktično bila u takmičenju, to je okolina. Mislim da je to mnogo veći teret. Šta je sporno u tome da ti neko ko se bavi muzikom ceo život sugeriše to, to i to? Ništa. Za mene tu nema ništa sporno. Ali suočiti se sa okolinom koja često zna da bude zlonamerna je teško. Pogotovo ako si u srednjoj školi.

• Sa kakvim komentarima si se susretala u srednjoj školi?

- Lično ni sa kakvim, zato što meni niko nikad nije smeo ništa da kaže. Uvijek sam imala taj neki stav, malo zatvoreniji. Privatno sam ekstrovertna ličnost a poslovno introvertna, a trebalo bi da je obrnuto. Zapravo, svaka zatvorenost je strah. I moj strah, prvo da se ja nešto ne izletim, da ne kažem nešto što ne treba, upravo zbog osude okoline, zbog toga sam se gomilu puta ugrizla za jezik. A druga stvar, i da mene neko ne bi isprovocirao, da mene neko ne bi povredio, onda mi je lakše da se zatvorim.

• Da li je tvoja burna reakcija na neka novinarska pitanja posledica nesigurnosti?

- Sigurno da imam neke svoje nesigurnosti, a lepo je kada si svestan svojih nesigurnosti, možeš lako da ih prevaziđeš. Ali, ono što je mnogo teže za mene u mom slučaju je moj temperament koji, koliko mi daje u poslu, konkretno na bini, toliko mi oduzima u privatnom životu, oduzima mi u komunikaciji, oduzima mi u svemu ostalom. I eto, ja učim da ga kontrolišem i dalje. Ja odbolujem svaki intervju. Dakle, kada se završi intervju, ja kući dva sata dumam, razmišljam, šta sam rekla, koje pitanje je bilo, jaoj nije trebalo to da kažem. Da li sam rekla previše? Svaki put, od ovako velikih intervjua do onih ispred noćnog kluba i tako dalje. Mislim da ja tu najviše samu sebe blokiram. Koliko puta, recimo, presaberem se šta sam rekla i onda paničim zašto sam to rekla i to niko ne čuje, niti je to nekome važno što sam ja rekla. Ali mislim da ja samu sebe dosta osuđujem. Ja sam sebi najveći kritičar.

• Da li su otac i majka bili ključne uloge u tvojoj karijeri kada su odluke u pitanju?

- Ja njih volim najviše na svetu, volim ih, ja mislim više od sebe. Moji roditelji, pa ja, pa sve ostalo. I zaista sam slušala neke životne savete, ali u poslu sam uvek slušala sebe. I to se ispostavilo kao najbolje jer ja uvek imam neki svoj osjećaj šta je prava stvar. I svaki put kada ne sledim osećaj, pogrešim. Tako da uvek imam nešto u stomaku što mi govori šta treba da radim dalje.

• Nije sve išlo glatko kada je tvoja karijera u pitanju. U jednom momentu si pomišljala i da odustaneš?

- Ja sam poželela da odustanem mnogo puta. To nije samo jednom. Imala sam osećaj da se ništa ne dešava i da sve prolazi pored mene, a ja sam tu gde jesam, iako sam konstantno trošila vreme i energiju. Tako sam imala neki osećaj da sve prolazi pored mene, a ja sam tu gde jesam, i kao okej, ono, šta nije u redu sa mnom, šta radim pogrešno? Čim sam čula pesmu "Hajde" znala sam da je to moja pesma. To je taj osjećaj i rekla sam sebi: "Ako ova pesma ne bude to što sam ja zamislila, ja neću više pevati". Završiću fakultet koji sam započela, biću psiholog i to je to.

• Imala si tu čast da kao jako mlada snimiš duet sa kraljem narodne muzike Šabanom Šaulićem. Da li si shvatala kolika je veličina toga i da li si uopšte bila zrela za taj duet?

- On se svakako desio u pravom momentu, mislim, sve se dešava u pravom momentu. Posle tog dueta sam imala tih par godina kada se nije dešavalo ništa i ja tek sada iz ove perspektive vidim da sam stvarno bila nezrela za neke velike korake. I dobro je što mi se to tad nije desio ovaj uspeh, a što se tiče dueta sa Šabanom, kako sam starija sve više shvatam i njegovu veličinu, njega kao čoveka, njega kao umetnika i toga što sam ja doživela da uopšte stanem na binu pored jedne takve osobe, a kamoli nešto drugo.

• On je u intervjuima pohvalno govorio o tebi i isticao da ćeš ti biti velika zvezda. Da li možeš da se setiš saveta koji ti je davao?

- On je privatno bio čovek koji nije delio savete. Često ljudi znaju da ti daju savet da bi ispunili neki svoj ego i kao, evo, ja sam ti rekao to i to. On nije bio takav. On je bio svestan da je veličina, da je legenda i zato je bio veoma jednostavan.

• Nakon pesme "Hajde" stekla si veliku popularnost. Koliko jak vetar duva da se popneš na vrh?

- Na početku karijere sam mislila da kad budem imala hit, a kamoli više hitova, svi moji problemi će nestati i sve će biti savršeno. Kao da mi je samo bitno da ja imam hit, a ostalo me baš briga. To nema veze sa životom, to je ono kao: "Samo da položim ovaj ispit, pa posle, Bože, samo ti još ovo tražim, samo još ovaj ispit pa posle, ne moraš ništa više da mi učiniš." Dođe nešto još gore. Tako je i u ovom poslu, ali ja mislim da u svemu tome vidim neku lepotu, jer ja ne umem da živim kad je sve super, kad je sve idealno, meni je dosadno. Imam jednu pesmu na novom albumu koji će izaći sledeće godine. Ona kaže: "Ubi me dosada kad je sve u redu." I pogodi ko je pisao taj tekst, to sam ja pisala. I to je živa istina. Ne možeš da živiš bez problema, ne možeš.

• Kako si nizala hitove više si zarađivala, međutim nisi zaboravila period kada si pevala za "žvake"?

- Istina je da sam pevala za jako male honorare kada sam počela da se bavim ovim poslom. Mislim, bila sam i dete praktično, tinajdžerka. I šta je meni trebalo samo da imam za džeparac? Ali nekad ni to, nekad sam pevala besplatno. Zato što sam samo htela da me neko negde čuje, da me neko primeti, da neko zna da ja postojim. To se gomilu puta dešavalo.I sad sam negde ponosna na to, a ti ljudi kako su mogli da me ne plate baš ništa, ono sram ih bilo (smeh). Da sam ja vlasnik kluba i da neka devojka dođe i kaže, pustite me da pevam samo da me neko čuje i da me neko vidi, evo ne treba ništa da mi platite. I da ja odradim celu noć, tako kako sam ja radila sa istim žarom kao sada, rekla bih "evo ti dete za žvakice, uzmi". Ali dobro, nema vezez Ja se ne ljutim, nemam ni zašto da se ljutim.

• Da li su te kontaktirali ti ljudi sada kada si uspela?

- Ja sam sa tim ljudima super. I stvarno sa svakim iz svoje poslovne prošlosti sam u fenomenalnim odnosima. Stvarno ne postoji osoba sa kojima ja ne govorim. Toga kod mene nema. I svako ko me sretne mi uvek čestita na svemu. A i ja volim da se raspitam o njihovim životima, volim da znam i šta im se dešava privatno. Tako da, stvarno, nema kod mene toga da nešto okrećem glavu od nekoga kao da ne postoji.

• Da li bi sada pevala besplatno?

- Pa pevala bih. Da. U nekim određenim situacijama i jesam, pogotovo kada su humanitarne neke organizacije u pitanju, tu se stvarno odazivam bez pogovora.

• Album "Balkanija" doneo ti je mnogo. Prvi koncert u karijeri i mnoštvo hitova. Glasno su se čuli komentari da je rano za solistički koncert ali ti nisi odustala od ideje. Da li je to bila ludost?

- Jeste. To je bila ludost, ali moraš da budeš malo lud da bi se bavio ovim poslom. To svako ko kaže, ja sam najnormalniji čovek, a bavi se show biznisom, to je laž. Moraš da budeš malo lud. To jest ludo hrabar. Elem, koncert nije bila moja ideja, bila je ideja mog menadžmenta. Iako sam ja maštala o tome i uvek sam zamišljala. Sve što mi se desilo u životu, sve je prvo krenulo iz osećaja u stomaku. Sve sam prvo zamislila. Ja sam to zamišljala, zamišljala kako bi to izgledalo, ali nisam očekivala baš tad, u tom momentu. 2022. godine kada su mi rekli iz mog menadžmenta, imamo ideju za tebe, ideja je ta i ta, ja sam rekla: "Ljudi, da li ja to mogu? Kako to mislite?" I već nam je tad bio album Balerina u planu. Tako da sam i sama negde posumnjala u sebe. Nije da sam bila sto posto sigurna. Ali kada su neki komentari okoline krenuli kao, ona je diskografski premlada za to, stvarno nisam nikog slušala. Jer sam znala šta sam snimila i znala sam šta će izaći 16. maja, tako da zaista nisam nikog slušala. I to je dobro.

• Ali nije bilo lako organizovati taj koncert?

- Nije. Ja sam imala običaj da se šalim među svojim saradnicima, da se porađam 17. juna. Samo da se porodim i to je to. Da to završimo. Nisam se porađala još ali pretpostavljam da je teško, da je toliko teško. Pogotovo što sam ja uporedo spremala i koncert, i album. Dakle, ja nemam uopšte predstavu kako to treba da izgleda. I onda se dešavalo, ne znam, prvog juna da me neko pita imaš li to? Ja kažem, ne šta je to? Komplikovano je bilo oko nekih stvari jer onako baš smo krenuli, što bi se reklo, grlom u jagode. Ali na kraju krajeva, taj koncert je imao tu specijalnu draž baš zbog toga jer smo sve uradili srcem i sve smo uradili tim tom svojom snagom.

• U tom periodu Srbiju je zadesila teška tragedija imala si pritisak i oko pomeranja datuma organizovanja koncerta?

- Da, imala sam veliki pritisak što se tiče toga i neki svoj onako osećaj da li je Beograd spreman u tom momentu da se koncert održi, ali smo ocenili da zaista tuga i bol zbog svega što se desilo u maju neće proći nikada, neće proći ni u junu, ni u julu, ni u avgustu, ni u septembru, ni 2025. godine, nikada neće proći bol zbog toga što se desilo.

• Nedavno si se našla na meti pojedinaca zbog pesme "Izrael i Palestina" zbog toga što se u pesmi pominju dve države između kojih je eskalirao sukob.

- Postoje još dve pesme sa istim rečima. Izrael i Palestina se pominju u još dve pesme koje niko živ, nije pomenuo. Ono što mogu da kažem je da je Izrael i Palestina, kao moja pesma, nema nikakvu ratnu tematiku. Ne postoji ni jedna reč koja aludira na rat. Pominju se dve države i u celoj pesmi se pominje ljubav, tako da možemo slobodno da kažemo da ima čak i pomirljivu tematiku. Ali, ako to neko shvata drugačije ili ako želi da shvati drugačije, nije ni važno i ako to nekog povređuje, za slučaj da to nekog povređuje, ja sam tekst pesme promenila.

• Zašto si onda promenila tekst pesme?

- Ja sam tekst pesme promenila čisto da ispunim i taj deo, da ne povredim nikog. Iako ja nisam mišljenja da neko treba da bude povređen, jer znam zašto sam pisala pesmu i znam da nisam pomislila ni jednog momenta ništa loše. Ali, ipak sam tekst promenila i pesma će biti izvođena sa promenjenim tekstom. To sam odlučila.

• Jel' se osećaš kao da si meta čestih komentara i napada, i da li ih emotivno doživljaš?

- Emotivno doživljavam, da. Nije da me ne boli, boli me. Stvarno me boli. Pogotovo kada su te neke ljudske stvari u pitanju. To da li će neko da prokomentariše jesam li lepa, da li imam dobre pesme ili nemam, to me ne interesuje jer ja znam ko sam i šta sam i ne može da me pomeri. Ali kada me neko optuži tako da sam možda loš čovek ili da sam nešto uradila iz neke zle namere, to me jako pogodi. Pogađa me jer ja stvarno nemam ni jednu lošu misao, ni jednu lošu nameru. Šta više, baš imam preveliku empatiju prema svima i zato me to tako pogađa.

• Zašto nikada u javnosti nismo videli zaljubljenu Teu?

- Meni se to u očima vidi i tada sam nasmejana. Kada sam zaljubljena, vidi se ne mogu ljubav i kašalj da se sakriju. Kod mene jako ne može ljubav da se sakrije. Nisam tip osobe koja skače kroz obruče zbog ljubavi. To ne radim. Ja sam neko ko je uvek tu kada je potrebno. Ako te zavolim, tu sam u pola dana, u pola noći samo nemoj da vidim da se to zloupotrebljava. Ako vidim da me zloupotrebljavaš i da me koristiš, onda više nisam tu. Ali, tako pokazujem svoju ljubav. Kao neko ko je stvarno veliki oslonac. I prijateljima svojim, i rodbini, pa i nekom budućem partneru.

• Ovaj posao je jako surov, dosta vremena si odsutna i za to treba jako veliko razumevanje. Da li si muškarci imaju razumevanje za tvoj posao?

- Pa uglavnom ne. Retko koji muškarac će se odlučiti na to da prati ženu. A meni u ovom momentu treba neko ko me prati. A ko će da se vozi tamo ovamo? Ne mislim o ovom životnom smislu da me prati. Mislim da retko koji muškarac bi na to pristao da bude deo svega ovoga. Ja da sam muškarac, ja bih bila neko ko prati i podržava svoju ženu.

• Da li si osvetoljubiva i kakva si nakon veze?

- Pa nije da mi nije krivo sad kao, joj našao devojku. Da kažem, želim mu sreću. To je najveća laž koju možeš da čuješ od nekog. Jaoj želim mu svu sreću sa novom devojkom. To ne postoji. Posle par godina kad to već prođe, onda da. Nije da mu želim u nesreću, ali ja ne mogu posle par meseci veze da mu želim sreću sa drugom. Razumeš? To je ono, hej budalo, to sam samo ja, nije valjda tako brzo da si našao novu ribu. Nisam osvetoljubiva. Uglavnom prebolim u vezi, ako mi je loše. Već u vezi ja to prebolim, odbolujem i to me brzo prođe. Ako se neko grešio od mene, ne volim da se svetim jer sam vernik i mislim da to nije dobro raditi. Ali mi se dešavalo da jako patim, da jedva izdržim, ali nekako preguram. I ne bih nikad pozvala, i ne bih nikad potencirala da se vratimo, ne, ne, ne. Ja ću da trpim i da plačem i da bolujem, ali da zovem da mi se neko vrati ko je otišao od mene, ne.

• Da li se dešavalo da ti koji su te napustili da su kasnije želeli da ti se vrate?

- Jesu neki, ali su nailazili na suve, prijateljske odgovore, zato što sam ja sa tom osobom pre svega prijatelj. I oni znaju da sam ja tu šta god da im treba. Pa čak i ako me neko pozove i kaže mi loše mi je jer smo prekinuli, ja sam tu da pričam sa tobom, ali ne mogu da ti se vratim ako sam te ostavila. Je li to ljudski.

• Da li si ti nekad bila ostavljena?

Jesam, bila sam ostavljena. I osećaj je odvratan, poražavajući. I nekako mislim šta li on sad radi, gde je, šta je. Ali ne, ne, ne, to da ja nekog zovem i da nekog molim, to ne.

• Kako je rasla tvoja popularnost tako su te kolege sve više komentarisale. Nekada ti komentari nisu ni prijatni za čuti. Kada čuješ loše komentare od strane kolega kako se ponašaš?

- Ja volim da čitam lepe stvari o sebi. Volim kad neko kaže nešto lepo (smeh). Svako može nešto da kaže. Sada ću reći tako jednu izlizanu rečenicu, ja sam tako vaspitana. "Zanimljivo" je jedna lepa reč. Nikad ništa loše nisam rekla niti bih, zato što poštujem pre svega godine. Poštujem iskustvo, poštujem ljude koji su opstali u ovom poslu dugi niz godina. I ne dozvoljava mi moje biće da kažem nešto loše. Moje mišljenje o tim ljudima se neće promeniti. Moje poštovanje će ostati tako kakvo jeste. Ako neko, pogotovo mnogo iskusnije kolege od mene, mogu za mlađeg kolegu da kažu javno nešto ružno, to onda govori o njima i ja se nadam da ja neću biti takva za nekih dvadeset godina.

• Nedavno si najavila Arenu i ta informacija je pokrenula niz komentara da je to veliki zalogaj za tebe. Kako ti razmišljaš?

- Ja sad ne bih smela pretrano zvanično da pričam o tome, jer nismo još zvanično objavili ništa. Ali je to definitivno put kojim ću ja ići. I iskreno kad sam preživela Taš, sve ostalo mi je mnogo lakše, šala mala naravno. Taš je moja prva ljubav i stvarno jeste nešto i najteže i najlepše u mojoj karijeri. I dan danas kada imam probe za koncert u Sarajevu i Skoplju dok puštamo te snimke sa Tašmajdana čisto da bismo dobili vibe publike na probama meni se sve uvrne u stomaku i hoću da se onesvestim isto kao i tog dana. Definitivno je to put kojim želim da idem, a da li je rano ili ne mislim da će to publika najbolje da oceni.

• Kako bi volela da vidiš Teu za deset godina?

- Mogu da pričam šest meseci unapred, sedam, osam. Ali evo reći ću ti vidim sebe sa troje dece i da budem ispunjena u tom pogledu. Jednostavno da budem neko ko je zreo, samosvestan, i ko se i dalje bavi ovim poslom isključivo iz ljubavi, i da me i dalje, i za deset godina, i za dvadeset, i za trideset, da me vodi ljubav. Eto, to bih volela.

(Telegraf.rs)