Aleksandra Bursać: Nisam se džabe bojala estrade, ovo je strašno! Majka i sestra su mi jedini pravi prijatelji

Foto: Nikola Tomić

Pevačica Aleksandra Bursać, koja se proslavila u "Zvezdama Granda", kaže da se nije za džabe plašila estrade i da je njeno mišljenje da su odnosi na istoj - katastrofa.

- Uvek sam negde muziku osećala, ali sam se uvek bojala estrade i nisam se za džabe bojala, jer je ovo haos. Ja sam na estradi 15 godina, ponosna sam na sebe što sam opstala, a opstala sam zbog ljubavi prema muzici, inače da nije ljubav ovolika davno bih rekla doviđenja, ovo je strašno - rekla je.

Preporučujemo

- Katastrofa, to se ne zna ko će kome, ja sam mislila da je sve to divno i da se svi družimo, ali ne. Jedini pravi prijatelji su mi majka i sestra, imam par osoba sa estrade za koje znam da me nikada ne bi izdali, a ovo ostalo, ja bukvalno gledam šta će da me strefi sutra i šta ću da čujem - objasnila je.

Na pitanje kako reaguje kada joj neko "podmetne nogu", rekla je:

- Iskreno da ti kažem, pre neki dan sam čula nešto za nekog kolegu i koleginicu i baš sam se zapanjila, ne očekujem nešto što ja nekome ne bih uradila. Brate, ima mesta za sve nas, pritom se ti neki ljudi predstavljaju kao tvoji prijatelji. Onda te to povredi, ali pošto sam navikla na te neke stvari, počinjem da budem svesna da tu nema prijateljstva, kažem da ću dalje da guram, prihvatiš to i guraš dalje - rekla je Aleksandra za "Ispovesti".

Podsetimo, Aleksandra je nedavno javno govorila o svom pokojnom ocu, koji je izgubio život u Oluji.

- Imala sam dve i po godine, pričala sam sa sestrom skoro i mislim da je lakše što ga ne poznajem. Imam njegove slike, kažu da sam ista on, fizički, a mama kaže i da sam tvrdoglava kao on. Može da trpi dosta, ali kada precrta onda ne postojiš više. Takva sam i ja. Visina, naravno ne, ali lice, oči i osmeh kažu da su isti. Ja sam ponosna na njega jer je on u mojim očima heroj ispao, jer je on otišao da se bori za svoju zemlju - ispričala je Aleksandra i istakla da joj otac svakog dana nedostaje.

- Nedostaje mi tata i dan-danas. Mi smo odrasle uz maminog supruga, mi njega volimo, ali nisam imala koga da nazovem ocem i to će uvek da bude bolna rana- bila je iskrena Aleksandra.

(Telegraf.rs)