"Žena je dojila dete i pitala sam mamu šta radi, jer to nikad nisam videla. Tada mi je rekla da sam usvojena"

Izvini slucajno sam dao minus.

Боже Господе. Па усвојење је предиван чин. Усвојити дете, пружити му родитељску љубав, то је као песма анђела. Након Великог или Првог светског рата много деце у Краљевини Србији је управо тако добило своју нову шансу за живот. Једно од те деце је и мој деда и његова рођена сестра. Његов старији брат је са фронта донео шпанску грозницу и сви у породици су се заразили и преминули. Осим њих двоје. Тада су људи били другачији, усвојење је било потпуно нормална појава. Чак и рађање деце са познаницима, јер је трећина мушке популације настрадала, само да би се обезбедило потомство и да се огњиште не би затрло. Дакле, могу да закључимо да је то друштво у Србији било цивилизованије. Уз све своје патријархалне аршине, нико није понижавао или се ишчуђавао усвојеној дечици. То не сме ни у 21 веку да се дозволи. Едукујте децу и младе. И поједноставите процедуре за усвајање. Краљ Петар је синоним нечег блиставог и просвећеног што је обасјало народ и Србију. И то се види и у оваквим детаљима.