Advokat o slučaju nasledstva Laneta Gutovića: Evo da li ćerke mogu da dobiju nešto nakon usmenog testamenta

Printskrin: K1 TV/Uranak

Danima unazad se piše o slučaju nasledstva pokojnog glumca Milana Laneta Gutovića, gde je ćerka poznatog glumca, Milica Gutović, objavila video i iznela tvrdnje da su njena sestra i ona glumčevim lažnim usmenim zaveštanjem medicinskoj sestri i dvojici nepoznatih muškaraca lišene istog.

Advokat Ahmed Delimeđac i Javni beležnik Sava Dedajić objašnjavaju šta kaže zakon o nasleđivanju i da li ćerke Milana Gutovića mogu da ospore usmeni testment.

Preporučujemo

- To je jedan od testamenata koje zakon o nasleđivanju predviđa kao oblike testamenata. Da biste mogli naslediti, testament mora da ima jednu od formi predviđenih zakonom. Imate pismeni testament, koji neko može sačiniti, holografski, i to svojom rukom napišete na papiru, kao poslednju volju, i potpišete. To je validan testament bez dodatne overe i provere drugih organa. Ne mora nužno da znači da je validan samo onaj testament koji je overen kod notara. Zakon kaže da je poželjno da se stavi i datum kada je sastavljen testament, što može da bude kasnije važno u parničnom postupku - kaže Sava Dedajić i objašnjava da je jednako validan takav testament, kao i onaj koji je sačinjen kod Javnog beležnika.

- Suštinskih prednosti testamenta overenog kod notara ima, ali formalnih prednosti nema. Izjednačen je kada neko svojeručno napiše testament ili kada neko prizna da je neki njegov testament sačinjen već pred dva svedoka, i to je jedan od testamenata. Javno-beležnički testament, sudski testament, usmeni testament, imaju jednaku pravnu snagu. Pojedini oblici testamenata daju određene prednosti kod dokazivanja. Javno-beležnički testament koji se kod nas sastavlja ima prednosti radi lakšeg dokazivanja. Ako je neko sa javnim ovlašćenjima, kao što je to slučaj sa Javnim beležnikom, koji kada sačini testament naznači sve pouke o pravnim posledicama, pouči osobu koja sastavlja testament, zaveštaoca, o njegovim pravima, obavezama i posledicama samog testamenta kao poslednje izjave i volje. Taj testament se potom ostavlja u Javno-beležničkoj komori, gde postoji registar svih testamenata - kaže Dedajić i dodaje da kada nema testamenta, sud preduzima zakonsku podelu nasledstva.

- Kada nema testament, ostavština se preuzima prema zakonu. Prvi nasledni red su supruga i deca, drugi red roditelji, ako njih nema braća i sestra. Uvek se gleda da se prvo ispoštuje poslednja volja, a ako nje nema zakonom je regulisan red nasleđavanje.

Javni beležnik objašnjava i šta znači proglašeni usmeni testament.

- Njegovim proglašenjem obznanjuje se da on postoji, a on će biti predmet rasprave u ostavinskom postupku iza pokojnika. U tom postupku obavezno će biti pozvani zakonski naslednici da se izjasne o postojanju testamenta i njegovoj punovažnosti. Ukoliko smatraju da on nije punovažan, oni će ga osporiti, pa će sud ili notar koji budu vodili postupak prekinuti ostavinu i uputiti stranke na parnicu, gde će se utvrđivati da li je on punovažan ili ne. Zbog toga ne možemo preudicirati jer ne znamo svedoke i tako dalje - dodaje on.

Na pitanje da li notari izlaze na teren radi sačinjavanja testamenta, Sava Dedajić, kaže:

- Moguće je tada sačuvati čvršću formu kao Javno-beležnički testament, ako neko nije u prilici da dođe u kancelariju. Mi redovno izlazimo na teren, jer imamo nepokretne osobe, osobe u teškom zdravstvenom stanju. Kad nam se podnese zahtev, mi na osnovu hitnosti možemo izaći na teren istog dana i uzeti poslednju izjavu kako bismo napravili Javno-beležnički testament. Ukoliko je neko u lošem zdravstvenom stanju, a notar je na putu, i ne može da stigne, u tim trenucima mogu se dovesti tri osobe kojima se saopštava poslednja volja. Tada bi se cenilo da su bile te izuzetne okolnosti pod kojima je dato. Ta tri svedoka koja se traže kao uslov punovažnosti usmenog testamenta daju svoju izjavu pred sudom, moguće i pismeno, ali oni su jedini svedoci za koje se ne traži uslov pismene dostave. Sud to uzima na zapisnik i u tom slulčaju imamo validnu formu testamenta, iako notar nije stigao da ga sačini - zaključio je Sava Dedajić.

Advokat Delimeđac ističe da su pravne posledice iste, bilo da je pismeni ili usmeni testament.

- Pravne posledice koje testament proizvodi, bilo da je pismeni ili usmeni, su iste. Suština usmenog testamenta je u tome što se on po svojoj formi razlikuje od ostalih testamenata. On otvara kasnije mogućnosti za njegovo osporavanje ili neosporno priznavanje, kao i njegovu validnost. Suština usmenog testamenta je ista kao i kod bilo kog drugog testamenata. Samo mu je forma drugačija i daje se u određenim uslovima, odnosno ograničen je. Može se dati samo u izuzetnim prilikama i kada nije moguće sastaviti testament u nekoj drugoj formi - kaže advokat i objašnjava da li ćerke Milana Gutovića mogu da ospore usmeno dat testament njihovog oca:

- Zakon je poprilično precizno uredio. Kaže da su izuzetne prilike neke više sile. Požar, ratnostanje, poplava, zemljotres - to su situacije kada se usmeni testament daje. U sudskoj praksi postoje i ovakvi slučajevi, gde se u izuzetnoj situaciji pojavi i bolest nekoga, ali to zavisi od slučaja do slučaja. Gospodin Gutović je i ranije bio u bolnicama, da li se to stanje pogoršalo, to mi ne znamo. To će biti predmet sudskog postupka gde će se utvrđivati činjenice da li je to izuzetna prilika ili ne. Da li je on mogao da da testament na neki drugi način ili je to bila jedina mogućnost - objašnjava advokat i dodaje:

- Ako je on testament dao pred tri svedoka i ako sud proceni da je to izuzetna prilika, onda je to punovažan testament. Ali dolazimo do pitanja: Da li su ti svedoci nasledili nešto od toga? Da li su svedoci testamenta zapravo naslednici? To je sve u jednom magnovenju, jer smo videli samo ono što se pojavilo u medijima. Ne znamo ko je naslednik umesto gospođa koje su se javile da su oštećene. Oni taj testament mogu pobijati, tvrdeći da nije napravljen u formi kakva treba da bude, da možda on nije bio sposoban za rasuđivanje - to je jedna stvar. Ako se taj testament proglasi punovažnim, one bi mogle da imaju pravo na nužni deo, ukoliko su isključene iz nasledstva u potpunosti. Imaju dva pravca - punovažnost i povredu prava na nužni deo. Ukoliko sud donese odluku da testament nije punovažan, onda će se primeniti zakon o nasleđivanju. Mentalno stanje će procenjivati veštaci u sudskom postupku - zaključio je advokat Ahmed Delimeđac u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)