Kaća Grujić za Petkast: Greškom lekara sam devet meseci bila bez glasa, Gobelju sam "uhvatila" na ćufte

Katarina Grujić pojavila se na muzičkoj sceni tokom takmičenja Zcvezde Granda gde je u sezoni 2012/13 osvojila visoko osmo mesto.

Preporučujemo

Tokom čitavog takmičenja pratile su je priče da joj je otac član masona i da joj je obezbedio pobedu što se na kraju ispostavilo kao neistinito.

U prvoj ispovesti za Petkast Kaća je iskreno govorila o tome koliko ju je otac "girao" tokom takmičenja ali i nakon njega, kakav brak ima sa bivšim igračem Crvene zvezde Markom Gobeljićem i da li će ćerku podržati ukoliko bude želela da postane pevačica.

Na samom početku razgovora osvrnula se na najteži period života kada je nakon operacije glasnica devet meseci bila bez glasa.

- Mislim da sam najveći strah imala kada sam operisala glasne žice. Kada 9 meseci nisam imala glas, kada nisam mogla normalno da pričam i da pevam. Dešavalo se da ljudi čuju kako govorim i da beže od mene, ne znaju što se dešava sa mnom. Tako da najveći strah mi je bio tada kada sam izgubila glas i kada sam prosto imala strah hoće li mi se ikada više vratiti. Pored straha za egzistenciju imala sam problem i u stvakodnevnoj komunikaciji jer nisam mogla da pričam i to ne mogu da zaboravim. Ali eto, posle 9 meseci sam pronašla prave doktore i uspela sam da vratim što mi je najdraže i najvažnije u životu sad.

• Kada si se prvi put se susrela sa tim problemom odnosno, kada si shvatila da imaš problem sa glasnicama?

- To je počelo posle takmičenja Zvezde Granda, kada sam stvarno dostigla veliku popularnost i prosto sam radila 7 dana nedeljno. Znamo da ako dovoljno ne spavaš i ako ne vodiš zdrav život normalno je da ne može da ti se glasnice oporave. Ja sam dobila polipe, jedan je fibrozirao u mrtvo tkivo što znači da je morao da se hirurški odstrani. Nepravilno korišćenje glasa, putovanja. Svaki dan sam u drugoj državi, drugom gradu. Nespavanje, sve je to nekako uticalo i prosto pevam pola sata, sat i samo mi pukne glasa. Ja ne mogu da nastavim. I tako se dešavalo u početku, dok nisu skontili šta je problem i da moram na operaciju. I onda su se, naravno, javili veći problemi. Kako, šta, svima se vrati, meni se nije vraćao prosto. Da li je, sad neću pričati, ne znam da li je doktor zakačio glasnu žicu, da li se tu nešto izdešavalo. Ja sam ispoštovala maksimalno oporavak, nisam dve nedelje govorila, pila sam lekove, sve sam ja ispoštovala ali prosto glas se nije vraćao. Tako da, devet meseci pakla, devet meseci boriš se sam sa sobom. Imam tu jedinu sreću, što sam imala roditelje uz sebe i porodicu, koja je bila dvadesetčetiri časa uz mene, da mi pomogne, da psihički ne padnem jer da sam pala u depresiju, ne znam kako bih se izvukla. Prosto teško je, ne samo zbog posla kojim se ja bavim, nego ne možeš da vodiš normalan život. Ne možeš da progovoriš, ne možeš da kažeš mama daj mi vodu. Ništa, apsolutno. Tako da taj neki najgori period i strah koji sam ja tada osećala, nadam se da se više nikad neće ponoviti.

• Kako se uopšte dolaziti do tog problema, možeš li da upozoriš možda neke tvoje koleginice i da ih posavetuješ kako da se čuvaju?

- Znam da dosta mojih koleginica je već je bilo, pola njih je bilo na toj nekoj operaciji, ali su imale manji oblik polipa, i nisu imale to mrtvo tkivo koji je meni polip napravio, što mora da se hiruški skida. Sad mislim da je mnogo vremena prošlo, 5 ili 7 godina od operacije i sada su drugačiji zahvati, i verovatno je to bolje nego što je bilo tad. Ali prosto, važno je da se prvo raspitaju kod koga će da odu da odrade to, i da budu 100% sigurni da im je potrebna ta operacija, da ne rade ako ne treba.

• Da li si se ti dovoljno raspitala oko doktora pre nego što ćeš uraditi intervenciju?

- Ja sam mislila da jesam, ali eto... Ispostavilo se da može ipak bolje. Proživela sam Bogami pakao, nije lako boriti se sam sa sobom u tim situacijama.

• Devet meseci ne pevaš, sediš kući, o čemu razmišljiš?

- Meni je najveći problem bio kad progovorim, jer sam jako teško govorila, i to je jako bilo promuklo, jedva sam mogla da izustim jednu rečenicu, i ljudi me pogledaju čudno i pobegnu od mene kao... Bože me sačuvaj kao da sam zaražena, ne znam šta da imam, da ću kao njima da prenesem, tako su ljudi bežali od mene, kad me čuju kad progovorim. Bilo mi je teško, onda naravno nisam ni zarađivala. Od prijatelja dosta njih se nije ni javljalo, niti je pomoglo, nisu ni dolazili, tako da... Nekako uvek, kažemo to da u najvećem bolu i tuzi i strahu ti vidiš ko su ti pravi prijatelji. Isto mi se tako i desilo kada sam imala problem sa bubregom, kada sam i tu završila u bolnici, kada su mi ga za malo odstranili, i tu sam videla ko su mi pravi prijatelji. Novi prijatelji koji su mi se pojavili. Prosto kada si bolestan i ostaneš sam, onda tako vidiš ko je uz tebe.

• Tokom te borbe za oporvak glasnica razmišljala si i o egzistenciji budući da ti od tog glasa zavise i primanja?

- Kada sam počela da se bavim muzikom odvojila sam se od roditelja i prosto odlučila sam da neću više u životu da tražim ni hiljadu dinara mami i tati da mi pomogu. I onda sam rekla sedi u kući, ne izlaziš nigde, nema izlazaka, nema pića, nema ručkova, nema ništa ako ne možeš da platiš sebi obrok, piće, izlaske, da se privaljujem drugaricama, drugovima, to mi nikada nije padalo na pamet, niti sam to radila. Prosto sediš u kući zatvoren u četiri zida, ako ne možeš da platiš sebi izlazak, nećeš izaći iz kuće. Tako bar ja razmišljam i volela bih tako da mladi ljudi tako razmišljaju. Uvek, kažem, radite u svom životu i završite škole, fakultet, zaposlite se, budite svoj čovek da sutra ne morate ni od koga da zavisite, ne samo od roditelja, niti od muža, niti od bilo koga.

• Vratila si se, počela da pevaš, ali dešavalo ti se i dalje da ti glas zakaže u tim momentima kako se ponašaš?

- Dešavalo se nekada, da, naravno, ali to je uglavnom od mog ne spavanja. Imam sada i Katju koja je mala, dve godine. Ljudi koji imaju decu znaju kakav je to proces kada se bude dvesta puta noću, a za glas je najbolji redovan san. Ja za dve godine sigurno nisam, mislim, ni pola sata, sat u cugu da sam spojila da spavam, da se ona nije probodila. Zatim petak radim, pa u subotu pravo na drugi nastup, pa se u nedelju vraćam prvim avionom da bih bila sa njom. Sve to utiče, naravno, i ne spavanje...

• Da li ti stvara nesigurnost kada dođe do tih momenta da ti pukne glas?

- U glavi mi je samo da ne dođe do tog momenta da pukne i bodrim se "Možeš ti to Katarina, ajde Katarina, kreni". Pa šta i da se desi nastavi dalje. Koliko puta sam radila sa nekim starim kolegama koji kažu "Joj, ja nemam glas,  pevao sam toliko dugo", ja kažem, nije nikakv problem, ako je meni dobro, ja ću pevati 5 sati, ako treba da bi vas zamenila ili nešto, to je najmanji problem. To se svima dešava. Nekada publika, znamo da ih razvrstam u hejtere i u fanove, i prosto, nekada hejteri više povuku tu stranu, ali, znaš kako, navikla sam posle 12 godina valjanja ovim poslom, jasno mi je zašto to ljudi rade, u stvari, donekle mi nije jasno zašto rade, ali prosto, više se nikome ne pravdavam.

• Nisam videla da sijavno  imala potrebu da se braniš, da kažeš ljudi malo razumevanja i tolerancije imala sam operaciju?

- Koje tolerancije? Ko danas toleriše bilo šta. Šta nekoga briga uopšte da li ja pevam dobro ili ne pevam dobro? Imam svoje fanove, svoju publiku, vrlo dobro znaju. 12 godina pevam bavim svojim poslom. Da ne znam da pevam, ne bih trajala 12 godina, ne bi svaki vikend bila zakazana. Tako da ne želim da se pravdam nikome. Znam da to nije mojom voljom, kad meni pukne glas. Ima milion razloga. Da li je nespavanje, da li sam prehlađena, da li sam bolesna, da li je moja operacija glasnih žica, da li nešto. Da li sam možda u PMS-u, to menja opet glas. Ljudi to ne znaju, ali najbitnije je ljudima da kritikuju, da sole pamet. Te ne valja ti ova haljina, te ne valja ti boja kose. I o kakvoj toleranciji mi pričamo? Mislim, ne mogu udovoljiti nikome, apsolutno. I onda sam to skontala i prosto ne želim da se pravdam nikome.

• Takođe težak period u tvom životu desio se kada si završila u bolnici zbog upale bubrega i gde je malo falilo da dođe do operacie. Šta se desilo?

- E, dolazim opet od toga malo greškom doktora i lekara. Ja sam se jako, jako smrzla. Vratila sam se sa Jahorine i sećam se da je bilo minus 20. Ali ja sam, kao stara baba, uvek se obučem toplo. Nikad mi nisu gola leđa, osim sada. I vratila sam se sa puta i nenormalne bolove sam imala i završila sam u bolnici. Ja kažem, mene boli bubreg. Oni kažu, nije tebi bubreg, tebi je to jetra ili nešto. Kažem, jetra je na drugom mestu, mene boli pozadi levo. Oni uporni jetra je pozadi. Tako da ja sam primetila neke, ne znam, injekcije za bolove i to nisu mi ni rekli šta. Ja sam i vadila krv i niko mi nije rekao šta je problem, da li to, ne znam šta je tada u tom trenutku bilo. I to se samo vuklo, vuklo, vuklo do leta. I ja odem na letnju turneju da radim. Ja vidim da otičem, ja ne mogu da uđem ni u jednu haljinu. Stomak veliki, ruke ogromne, gledam šta je. Prosto kada ti ne radi jedan bubreg ne možeš da izbaciš dovoljno vode. Ja vidim nešto nije u redu i ja se sećam tada da, kroz mesec dana je trebalo da se pojavim na Music Weeku pred sto hiljada ljudi. Ja odem kod doktora, vadila krv, državno sam naravno otišla i kažu mi devojko ti, hitno, hospitalizacija, ja ne znam kako si ti živa, kao da nemaš bubreg. Onda sam potegla neku vezu da bih otišla u Zemunsku bolnicu i oni su mi samo rekli, devojko draga, pozovi mamu da ti donese pidžamu, ti do daljnjeg ostaješ ovde. Ja kao ali ne razumijem...

• Kakve simptome si imala?

- Imala užasne bolove. Temperaturu nisam, ja sam samo bila užasno natečena i otekline sam primetila tokom snimala najave za Music Week. Ja prosto ne mogu da uđem u haljinu, meni stomak prevelik, ja natečena, osećam da ću se srušiti, meni nije dobro, jer ne znaš šta je. Lepo sam otišla, odradila sve detaljne analize koje sam trebala da odradim. I shvatili su prosto da nije u redu nešto sa bubregom. Pet doktora me je pregledalo i svi  su dali istu dijagnozu. Meni je  levi bubreg četiri puta bio veći od ovog desnog, a inače sam rođena sa njim koji je malo manje od ovog desnog.  Nikomu nije bilo jasno kako se to izdešavalo.Tri nedelje sam bila u Zemunskoj bolnici i na kraju kada se sve to saniralo, kada su se te neke, da kažem, gnojne kugle, ne znam  ni da objasnim kako su mi oni to rekli, kada su nestali, izašla sam iz bolnice na svoju odgovornost.

• Potpisala si?

- Potpisala sam, da izlazim na svoju odgovornost iz bolnice jer sam htela da se spremam za Music Week. Da, jedan jedini put imam priliku u životu da stanem na binu, na Ušće, pred sto i nešto hiljada ljudi. Svako jutro sam u šest ujutru išla na jednu terapiju vensku, pa onda idem na probe sa koreografima, pa sam išla uveče na drugu terapiju, tako sedam dana. Kada su mi rekli da mi je već bolje da mi se povuklo, ali da trebalo da odmoram. Ja sam rekla dolaziću, biću redovna, znači odmaraću sve ostalo vreme, samo da odem na par probi, primim terapiju svako jutro i svaku noć direktno u venu. Samo da bi stala na tu binu i da osetim kako je to pevati pred sto hiljada ljudi. Kad vidim sada snimke koje su mi ljudi slali, koliko smo se mi potrudili, koliko smo mi snimali tu najavu, i koreografi, i igrači, i moj styling, ma sve nekako, mislim da je vredilo. Ali posle toga sam legla u krevet i nisam ustala mesec dana. Napravila sam pauzu, naravno da sam otkazala sve nastupe. Odmarala sam, nastavila sam terapiju i sve. I tek kada je bilo sve kako treba, onda sam ponovo počela.

• Krenula si sa Zvezdama Grada. I tebe je tokom čitavog takmičenja pratila ta neka priča da te je otac gurao. Koliko je otac uticao da osvojiš osmo mesto u takmičenju?

- Naslušala sam se i nagledala svega. Može moj tata da ima milione? Da ja nisam ovakva kakva jesam, da ja nemam ovaj glas, da nemam ovaj stas... Znaš kad bi trajala 12 godina? Ne sezonu u Zvezdama Granda, ne 8. mesto. Što misliš da bi me zali posle toga 7 dana nedeljno da radim? Šta će mom ocu milioni ako ja nemam ništa, ako ne znam da ubodem dva tona? Tako da, ja uvek objašnjam ljudi, mislim objašnjavam, ali evo kad sad imam priliku da kažem... Normalno je, valjda, da roditelji kada su u situaciji da pomognu svom detetu, da će do poslednje kapi krvi, znoja da pomognu svom detetu, ako je dete talentovovano i ako je dete dobro u tome... Ja uvek kažem kad me pitaju za Katju da li ćeš dozvoliti da bude pevačica? Da, ako bude bila talentovana. Ja ću pokušati na sve načine da stojim iza nje i da je guram, ako vidim da ona to voli i da je talentovana. Normalno da ću sve sile da upotrebim da bi njoj pomogla. Mislim da je to normalno, ali ne može meni da plaća niko toliko glasova kad ja već 12 godina radim. Da mi je plaćao tu sezonu, ja bi nestala odmah posle toga. Pa ne bi radila 7 dana u nedelji, ne bi onda dobila ni polipe na glasnim žicama. Tako da, već sam oguglala na sve te priče što su pričali. Ja ne mogu protiv toga, ja ne mogu da lažem. Kada mi kažu kao, ajde kao napravi neku patetiču priču. Kažem, ali ja ne mogu da pravim patetiču priču jer neću da lažem ljude. Prosto, nisam imala neku da kažeš takvu situaciju koju oni svi vole da puste po novinama. Nemam je prosto. I onda ako nema ajde da iskoristim ovo da malo te popljujem i tako.

• Nisi ni krila to da te otac podržavao, šta više imao je više razumevanja nego mama. Čak i u momentima kada si htela da imaš estetsku operaciju on te je podržao?

- Za estetsku intervenciju sam prvo rekla mami i mama, ako ne može, pala u trans žena odmah. Tata je bio u fazonu kao pa šta, da li treba da ima komplekse do kraja života? Hoće dete? Hoće, izvoli, ide i to je to. Pitaju me kao ljudi pa kada si već operisala grudi, što nisi uši? Pa reko, meni uši ne smetaju, ja od ušiju nemam komplekse, imam veće uši. Ja imam veće uši, ali nemam klempove, ali meni ne smeta, na primer. Kao me prozove neko tipa, uradila si grudi kao mogla si da uradiš i uši. Pa reko, ne, imam velike uši da mogu da preletim vas debile koje neću da slušam.Inače mama mi je oduvek bila kao najbolja drugarica i ona je prva saznala kada sam počela da pušim cigarete. Krila sam se od tate. Tata koji je dozvolio da uradim grudi, a ne smem da mu kažem u životu da sam zapalila cigaretu, da pušim. Zanimljiva neka porodica. (smeh)

• Za ovih 12 godina na estradi samo jedan album. Da li smatraš da je to malo?

- Smatram da jeste. Smatram da je malo, ali ja kada sam krenula da spremam drugi studijski album, ja sam ostala trudna i udala sam se i prosto promenili su se neki prioriteti u mom životu i to je normalno. I sad kad me pitaju zašto nije isto kao pre, pa ne može da budu isto kao pre. Ne mogu da radim sada 5 dana nedeljno a da imam dete, ne mogu niti da izlazim, niti više volim da izlazim. Ne mogu da sam 24 časa po emisijama, da putujem i sve to, mora da se malo smanji. Ja nisam nestala, ali sam smanjila pojavljivanje. Sad mi je prioritet eto petak i subota da radim. Tako da, mislim da jeste malo što imam jedan album. Sad pripremam drugi, ali sad su počeli svi da spremaju albume, tako da...  Albume u modu su vratile Prijevićka i Tea Tairović koje su napravile najbolje hitove, hit albume, a sad da li će svi uspeti to da urade, to je malo znak pitanja. Nisu svi Prijovićka i Tea one su stvarno imale najbolje albume i znam da one izbacuju isto uskoro, tako da... mislim da izbacuje još 15 pevača, ne znam kako će mi to poći, ali dobro... Ja znam da sam vratio trend albuma ali jako je teško imati pravu produkciju iza sebe, birati prave hitove. Ja sam ti rekla, ja sam za prvu pesmu "Jedno đubre obično" koja je postala brutalan hit, rekla tati samo šta mi je  želja. Pošto mi kada uđemo u finale, dobijamo pesmu Saše Popovića, ja sam reka tati, molim te tata meni je samo želja, mi rade Damir Hadžić i Marina Tucaković. Moj tata me je odveo na sastanak, oni su mi muzički odradili tu pesmu, tata platio prvu pesmu. Iako je to trebao Grand da plati ali pošto ja biram, sama sam otišla kod nekog drugog, ja donosim pesmu, onda smo mi platili. Ali eto, Saša Popović je ispao jako veliki gospodin, kad me je pozvao posle godinu dana na sastanak i rekao mi je, ti si jedina koja je platila sebi pesmu, ja želim da ti dam deo novca, koliko mi plaćamo ostalim učesnicima, da ti dobiješ taj deo novca. Ja sam bila zatečena i tad je ispo, stvarno veliki gospodin. Što bi imao potrebu meni da plaća, ako sam ja, odlučila sama da finansiram. On je došao i dao mi je pola para i stvarno sam mu zahvalna. Mislim, ispo je baš džek sa tim potezom.

• Koliko ti je učešće u Grandu pomoglo i da li bi sada savetovala neku svoju drugaricu da se prijavi?

- Meni je jako pomoglo. Znaš kako došli smo sada u malo drugačije vreme, gde možda se više ne prate takmičenja kao što su se pre pratila. Naša grupa je posljednja grupa koja je napravila, da kažem, bum. Samnom je bila Prijovićka, Amar Gile je pobedio, Slađana Mandić, bilo je dosta kvalitetnih pevača u mojoj grupi i nekako, mnogo je bilo gledanije tada, neću sada da grešim dušu jer sada ne znam, ne stižem vikendima da gledam, jer nikada vikendima nisam tu. Meni je jako pomoglo i onda sam napravila još jedan dobar korak, ušla sam posle dva meseca u rijaliti Farma, posle dva meseca i mislim da su me dodatno ta dva, da kažem, velika marketička projekta digla. Realno preko njih sam dobila popularnost, ljudi su saznali za mene, plus uz to moje dobro ponašanje u rijalitiju, pesma "Jednoj đubre obično" koju sam izbacila po izlasku i koja je postala vanserijski hit. Damir Hadanić i Marija Tucuković su mi već dok sam bila u rijalitiju radili pesmu Lutka. Adrana Čekić čak otpavala demo snimak koji me je čekao kad izađem. I eto tako smo krenuli niz, ja sam nastavila kod njih da radim sve pesme i album su mi radili i nekako sve su namenski bile, pisane i rađene za mene. Marina je takav čovek bila, takav talent, takva duša da se to jednom rađa i vidiš i sama, mislim ja bar to vidim sada, da više, vlada ogromna kriza jer ja ne mogu da pronađem osobu koja je mene poznavala tako dobro da mi napiše takve pesme i koja je znala da ću ja moći to da mi to iznesem. Ona sve što je meni pisala u životu (sedam pesama) svi su hitovi.

• U rijalitiju si osvojila osmo mesto osmo mesto i tamo si pokazala svoj temperament. Koliko ti je taj temperament pravio problema u karijeri? Ili ti je bio pomogao?

- Pravio je problem zato što i dan danas bake i deke se sećaju kako sam se mnogo svađala. Dan danas se sećaju toga. Morala sam da se branim.

• Pokazala si i da dobro kuvaš i čistiš.

- Šta sam mogla drugo da radim tamo nego da čistim, da kuvam, da spremam? Mislim ja sam i takva i u privatnom životu.

• Sada kad si udata.

- I kad sam živela sama, ja sam kuvala, spremala... Ja imam ogromnu ljubav prema kulinarstvu i baštovanstvu.

• Da li je Gobelja "pao" na to što dobro kuvaš?

- Baš smo jučer pričali, kum je bio kod nas, i sad ću ti kažem kako smo se upoznali kad smo krenuli vezu i sve to. Marko je meni prenao koronu, tako sam dobila koronu, ljubili smo se normalno. I kaže kum juče, kad se setim mi u koroni, karantin, zatvorili sve, policijski časa Kaća trči u četiri popodne donosi ćufte da jedemo. Mi retardirani, ne znamo da spremimo ništa, ne radi dostava, gladni, hoćemo da umremo. Ona trči u četiri popolno, donosi ćufte.

• Na ćufte si ga uhvatila, je li tako?

- Na ćufte u paradajiz sosu, znaš kako spremam. Ali muškarci ne padaju  na stomak, to je laž, padaju na sve drugo, to je laž da padaju da im je pun stomak.

• Zašto je Gobelji trebalo toliko dugo (6 meseci prim aut) da te osvoji? Da li nisi imala poverenja u fudbalere, konkretno ili šta je u pitanju?

- Pa konkretno nisam ga poznavala, nisam sam pratila sport konkretno fudbal. Mislim, ne pratim nijedan sport.

• Ali bar se zna za koga navijaš?

- Apsolutno, uvek je bilo za Crvenu zvezdu.  No da se vratim na temu, mije se ni on dao isto koliko se ni ja nisam davala. Malo je jurio on mene, malo jurila ja njega. Kad ja njega dovoljno iskulinam, pa krene on da kulira mene, pa ja krenem njega da jurim. I sve tako, jurili smo se nekako, ne znam kako da ti objasnim.

• I kada ste priznali tu ljubav?

- U junu. Ne, u junu je izašlo u novinama, saznali su ljudi, pa su počeli da pišu. Ali u decembru smo okačili prvu zajedničku sliku. A od juna smon bili zajedno. 15. juna ove godine će biti četiri godine, tačno. I ja računam od prvog poljupca prvog.

• Koliko ti je Marko Gobeljić promenio život?

- Pa promenio mi je  mnogo ali samo na bolje. Nekada u životu se nisam pokajala što sam se udala.

• Dolazi svadba, pozvala si novinare a onda si ih oterala ispred hotela. Zašto?

- E, to nije istina. Znaš da to nije istina. Imam i dokaz. Istina je da sam se dogovorila da kada završim slikanje, dok uđu gosti da jedu da izađemo Marko i ja i da damo intervju. Problem je pravio fotografa koji je uletao u kuću, otvarao vrata od limuzine. Ja sam u tom momentu digla haljinu, pošto sam bila cela mokra, mogla sam da se srušim od vrućine. Podigla sam haljinu da se rashladim i uzmem vodu on uleće, baca se preko kuma i Marka da mi uđe ispod, da izvinete, da mi slika dole. Ja sam toliko bila uviđajna da sam, ujedno dok su me pratili svi oni, odgovarala na pitanja. I kažem, biće posle izjava samo da završim slikanje sa gostima. I u tom trenutku ja krećem ka sali i taj isti fotograf je uleteo u salu, počeo tamo da slika goste šta rade, unosio se svima, slikao a slikanje je bilo dozvoljeno samo ispred. Ja sam čak rekla da ljudima (novinarima) iznesu hranu, piće i sve jer će tu biti par sati, dolaze gosti poznate ličnosti, slikaju ih, mislila sam to je normalno. I neko je izmislio tu priču da je Katarina njih izbacila, što nije istina.

• Dobro, nisi lično ti, ali obezbiđenje je izašlo i reklo da na tvoj zahtev oni moraju da se sklone od vata. Da li je zbog jednog čoveka koji je pravio incident, ako je pravio, ja nisam bila tamo, ne mogu da tvrdim ništa, vredno da ostale kolege ispaštaju?

- Ja sam rekla da ne može, da nije dozvrljeno unutra da se slika. I oni su njemu preneli da izađe napolje, on nije hteo pa je tražio još samo malo, i oni su nju rekli da ne može da izađe napolje. Onda je on prenao da sam ja izbacila sve, a ja nikoga nisam izbacila, ja sam već u tom trenutku bila gore presvlačila sam se, tako da nisam mogla da izbacim nikoga. I prosto imaju snimci da ja pričam dok šetamo i oko hrama i da im odgovaram. Krivo mi je zbog tog incidenta zato što ja 12 godina imam najbolju moguću saradnju sa urednicima svih novina. Ja nikada nisam imala problem sa novinarima. Uvek sam ispoštovala sve što sam mogla i oni su mene u većini situacija. I da mi je bilo čudno da su toliko, toliko nasrnuli na mene. Ali sam onda shvatila da nisu urednici, nisu ti dobri ljudi s kojima ja radim 12 godina, nego da kažemo neki novi koji su tek dobili posao, koji možda nisu završili školu za novinara ili kako god prosto iz nekog hejta prema meni.

• O tvojoj svadbi se mnogo pisalo a najviše o tome koliko bakšiša je podeljeno. Ko je uzeo najviše para na proslavi?

- Mislim da Zorica Brunclik i Đani...(smeh) Obogatili se, dobro po ovo.

• Onda je došla i Katja i opet slavlje.

- Sećam se, Marko je čekao sa mojom sestrom i sa kumom. On je plako kad sam ja krenula u porodilište. I kažem mu šta ti je bre ne idem da umirem, nemoj da mi plačeš. A on se potresao, uplašio, ja nisam imala strah. Mislim, uhvatila me je malo prpa, ali... I znam da, kad sam mu ja rekla, Maki moraš da odeš kući po stari on je krenuo da muca "Jaoj, ja, ja", ja mu kažem, šta ti, ne umirem, idem da se porađam. On se pogubio... Tako je bio emotivan, ne zna gde će.Otišao je po stvari i vratio do mene. I gleda me tužno ja mu kažem Maski nemoj tako da me gledaš ja ću zaplakati. I on seo u restoran sa mojim sestrom i s kumom. I stiže mu na vajber slika. I on kaže, ovo neko dete. On se pogubio. Nije znao da je to Katja. Kaže mu sestra, kakvo dete bre to je Katija bre. I on se pogubio (smeh). On je mojoj sestri ladno rekao neko mi poslao dete sa nepoznatog broja. (smeh) Oni su poslali sliku, nisu ništa napisali jer je bilo tik nakon porođaja tek posle 10 minuta kao, čestitamo tata, Katija Gobeljić. I onda su tu krenuli da slave.

• Koliko je Katija promenila vas život?

- Pa potpunosti. Ajde brak kao brak, meni se ništa nije specijalno promenilo, osim da sam više srećnija, ispunjenija, zaljubljenija i imaš partnera u svemu. Kada se dobije dete, da apsolutno više tvoj život nije bitan, jesi podario život nekom novom i prosto svi prioriteti, sve oči su uperene na nju.

• Videli smo i njenu povezanost sa Markom u emotivnom snimku koji si okačila na svoju društvenu mrežu kako mu trči u susret na aerodromu.

- Svaki put kada se ne vidimo dugo i kada ga vodo samo viče, tata, tata. Ka kažem jel idemo po tatu na aerodrom? Odmah se obuva sama, insče neće da se obuva, da se oblači, da ide u vrtići, tako, to, to, to. Ali kada on dolazi odmah obuva patikice, idemo, idemo, ja rekao idemo. Ceo put do aerodroma je bila mirna, ne mogu da verujem. Ona je samo čekala tatu, kao ja evo ga avion, evo ga avion, i mi dođemo i tata, kada je ona poleta ka njemu tata, tata, tako se promeni neki glas, tako vidiš neku sreću u tom glasu, a ujedno i tugu. I evo, i jutros sam ga odvezla nazad na aerodrom, ona samo priča, nema tata, ode tata, i ona već je shvatila, mislim, velika je dve godine i četiri meseca, i prosto, dosta priča, dosta razume, ne može se više sakriti. Sad je malo ljuta, sad kad pozovemo na video, ona, neće tata ali, kad ga ja pozovemo, ona odmah osmeha od uveta, od uveta, i prosto... Zato mi je teško.

Ceo razgovor pogledajte u video na početku teksta.

(Telegraf.rs)