Haris i Melina za izgradnju vile na Senjaku zajedno podigli kredit od više stotina hiljada evra?

Printskrin/instagram/djinadzinovic, ATA images

Nakon vesti da se razvode, osim brojnih privatnih detalaj odnosa, javnost se interesuje i kako će bivši supružnici Haris Džinović i Melina, podeliti imovinu i ko ima pravo na luskuznu vilu na Senjaku.

I dok se uveliko spekuliše da li Melina ima ili ne, prava nad određenim delom luksuzne kuće koju su gradili pune tri godine na Senjaku, pojavili su se novi navodi.

Preporučujemo

Naime, Haris i Melina su zajedno podigli više kredita vrednih stotine hiljada evra, a zajedno su dizali i stambeni kredit za potrebe vile na Senjaku u kojoj je ostao da živi pevač sa decom, tvrdi izvor za Novu.

Ovim povodom pokušali smo da stupimo u kontakt sa Harisom Džinovićem, koji do objavljivanja teksta nije odgovarao na poruku.

Inače, ekipa Telegrafa nedavno je stupila u kontakt sa advokatom Ivanom Simićem, koji nam je objasnio kako funkcioniše ceo proces ukoliko bivši se supružnici (ne) dogovore oko imovine.

- Zakonska je pretpostavka da sve ono što je stečeno za vreme trajanja braka jeste takozvana zajednička imovina. Nije suvlasnička imovina, već zajednička. Razlika je u tome što su kod suvlasnika određeni imovinski udeli jasno opredeljeni, tačno se zna šta je čije. Pretpostavka je da od momenta stupanja u brak, pa do faktičkog prestanka zajednice života, imovina koja je stečena jeste zajedniča imovina i da su udeli jednaki. Međutim, zakonska pretpostavka jeste oboriva, zato se tako i zove, ukoliko jedan od supružnika dokaže da je tokom trajanja braka doveo do većeg doprinosa u bračnoj zajednici. Doprinos može biti kako novčani, odnoso materijalni, tako i nenovčani, odnono nematerijalni - rekao je on, pa dodao:

- Novčani imamo koliko je ko zarađivao, ako su oba supružnika radila, koliko je ko od svojih prihoda doprinosio određenoj bračnoj zajednici. Pored toga, mogu se utvrđivati i ti takozvani nenovčani doprinosi, koji se tiču na posao domaćice ako je neko nekim tim svojim aktivnostima doprineo da se ta bračna zajednica materijalno unapredi. Moguće je da neko nije radio, ali je time što je vodio brigu o domaćinstvu, deci i tako dalje, doprineo. Sve se to tokom postupka utvrđuje. Ako je postojala kućepaziteljka, ko je to plaćao, to su sad sve neke nijanse.

Advokat otkriva koji je ishod ukoliko se ne dogovore oko podele.

- Supružnici mogu da se dogovore, da postignu sporazum i da na taj način podele imovinu, ali ako je među njima to sporno, onda se verovatno ide na tužbu. Onda počinje parnica, pa se u parničkom postupku izvodi dokazni postupak i onda se utvrđuje šta je, ko i koliko doprineo. Veštačenje jeste jedna od dokaznih radnji, ali nije samo ona, prosto se izvode svi oni dokazi koji u svojoj međusobnoj povezanosti mogu dati odgovor na to pitanje - rekao je Ivan, pa objasnio da nije neobičajeno da se supružnici razvedu, te nakon toga raspodele imovinu.

- Nije neobičajeno. Prestanak braka je jedna vrsta malo urgentnijeg pitanja, znači brak je prestao da u pravnom saobraćaju proizvodi ikakve posledice. Imovina se može podeliti naknadno. Kao što preljuba nije od značaja prilikom podele bračne tekovine. Nismo mi u 18. veku, civilizacijska je tekovina, svako ima pravo da se i zaljubljuje, preljubljuje i da radi šta god hoće. To možda može da bude od značaja u nekim drugim pitanjima, da li je neko raspikuća, da li je neko sklon ovim ili onim porocima, u smislu kada je među roditeljima sporno ko će vršiti roditeljsko pravo, pa se donosi odluka o tome kome će se dete poveriti, tada možda mogu da se otvaraju ta neka pitanja. Zajednička imovina jeste ono što predstavlja zakonsku pretpostavku, a ukoliko jedan od supružnika smatra da je njegov udeo u doprinosu veći u zajedničkom porodičnom domaćinstvu, onda se ti udeli preraspodeljuju - rekao je.

(Telegraf.rs)