Ovaj vlasnik velikih hitova je Saši Popoviću dugovao mnogo novca: Pevačica ga je tada spasila i sve platila

Kompozitor i aranžer Goran Ratković Rale progovorio je o saradnji sa mnogim poznatim ličnostima ali i sa Sašom Popovićem kom je u jednom trenutku dugovao mnogo novca.

Rale je još kao mlad otišao u inostranstvo, bio je ulični svirač, zatim u bendovima, a onda se vratio u Srbiju gde je nastavio svoju, malo drugačiju, muzičku karijeru. U jednom trenutku upoznao je čelnika "Grand" produkcije sa kojim je počeo saradnju, kada njegov život postaje potpuno drugačiji.

Preporučujemo

- Imali smo mi jednog prijatelja našeg zajedničkog Miladina Bogosavljevića, on je tekstopistac koji je radio sa Saletom u to vreme i on je njemu pričao o nama. Međutim, Sale nije hteo da čuje. Čak nije ni on nama rekao da je govorio, nego smo to posle saznali. Kad smo uradili Jovanu Tipšin, pesmu "Ne zaboravi me", ona je odnela to u ZAM tada, Sale je čuo i pitao ko je to radio, pa kaže ona: "To neka dva momka, znaš, Rale i Srki Boj", ili Srki Boj i Rale, nebitno. I on je tad pozvao Miladina i kaže: "Je li kako se zovu ti momci što se meni pričao", on mu kaže, a Sale na to: "Ajde, vidi je l' možemo sutra da se nađemo", njemu se to dopalo. I on je došao i to je jako kratko trajalo. Mislim, sastanak je bio ono: "E, ljudi, meni se sviđa ovo što vi radite, ajmo ovako, radimo albume, ne pesme, imate toliko i toliko za album, radićete, nećete moći glavu da dignete". To je za nas bilo odjednom nešto se... Nebo se otvorilo - kaže Rale.

Od samog starta, kako kaže Rale, Saša Popović je bio jako neposredan, a kasnije su postali i veoma dobri prijatelji.

Foto: TV Pink printskrin

- I on je onda doveo Lepu Brenu. Ja kosu do ovde i Srki Boj, on je harmonikaš, isto kosu do ovde - pokazuje Rale na duge kose koje su tada imali i nastavlja:

- I Brena ulazi, mi došli, sedimo, čekamo, prozor i dvorište i vidimo da dolaze. Ulazi Brena i Srki i ja ustali, Brena gleda, okrene se i ode. Nije rekla ništa. Otišli tamo do kapije, ima 30 metara, Sale s njom nešto priča, priča, priča 15 minuta i vraćaju se. I Brena ulazi, opet mi ustali i kaže: "Ja sam Brena", "Ja sam Rale, ja sam Srki Boj", kaže: "Ja stvarno ne znam šta tražim ovde, ali ako Sale kaže, onda okej". E, posle smo se toliko sprijateljili, i dan-danas, naravno, ali, mislim da je Brena osam godina čekala da joj uradim album koji nisam uradio nikada, zato što nisam znao kako da se postavim prema tom njenom, da kažem, muzičkom izrazu. Jer nekako sam... Ja sam više za neke teške pesme i melodije, za neku tugu, a ona je onako, zabavljački. Nisam znao kako da priđem. I ona, svake godine kod Saleta na slavi, kaže: "Ajde Rale, daj bre da radimo".

Srki Boj i Rale su se u jednom trenutku razišli, svako je krenuo svojim putem, ostali su intrigantni jer niko nije znao ko od njih dvojice radi neku pesmu. Rale je u jednom trenutku radio i sa Indirom sa kojom je bio blizak deset godina, na pitanje profesorke kako je izgledao taj razgovor sa Indirom, kada je ona rekla da ima alternativu za njega, Rale odgovara:

- To je bilo kasnije. Ja sam radio, posle toga još jedan album, radio je Tutun aranžmane, a ja sam radio produkciju i nešto sam na poslednjoj pesmi, jednu baladu, zadnji je refren, nešto je zavijao. Bio sam umoran kad sam to miksovao, 30 sati bez spavanja i onda se ona naljutila na mene i rekla mi je: "Nikad više se tobom neću da radim". I to je mene toliko povredilo, a Steva Simeunović mi je stalno pričao: "Ima jedna mala peva u Borči, ajde da odemo da je čuješ, ajde da odemo da je čuješ, peva kaže kao Šemsa". I kad je Indira to meni rekla mene je toliko to uvredilo, ja kažem Stevi: "Vidi da li peva ta mala", istog dana i on kaže: "Peva, ajmo". I mi odemo u Borču, Stoja peva i ja čujem, to je to. Dođi, ona dođe, dođe sutra u studio. I onda sam Stoji radio jedan, dva, tri, četiri albuma.

Na pitanje da li može da odvoji neke estetske osobine, ženstvene osobine od profesionalnih kod saradnica Rale kaže:

- Ja uvek gledam kao profesionalca. Ovo sa Indirom je druga priča, ali nikada nisam ulazio u te, ima nekada, desi se, ne kažem, ali to sad… I onda jedan album, pa drugi, pa treći, pa četvrti i posvađam se ja sa Stojom, oko para, normalno, nego oko čega drugo. Ja sam hteo da ona izda za "Grand" ona je htela da izda za "Best Rekords" tada i tu smo se mi zakačili. I uglavnom, kad je trebao taj peti album da se radi, ona nije htela više da radi sa mnom. I kad sam ja saznao da ona neće da radi sa mnom, ja zovem Sašu Popovića: "Sale, zovi Indiru, hoću da joj radim album", kaže on: "Kako bre da zovem?", "Normalno, zoveš i kažeš, evo, Rale, me zvao da se nađete da radi album". Prošlo sedam dana, ajde, dođi, dolazim, sredio se ja, sve je super, kaže Sale, ajmo da se dogovorim, da potpišem ugovor, "Čekaj, kaže, Sale, nisam ja došla da potpišem ugovor, ja sam došla da vidim šta Rale misli, kako...". Pa čekaj, reko, je l’ imaš ti neku alternativu, kaže, ima, pa, ko je alternativa, ona kaže, ja sad da ga ne imenujem, nije važno, ja ustanem - kaže Rale a na pitanje zašto ga je to toliko pogodilo odgovara:

- Zato što sam znao da sam ja najbolje rešenje za nju. I što ona nema poverenje u mene. A to me, toliko me to pogodilo, nemam pojma. I onda, ja ustanem, Saša skoči, grli me: "Ne, vrati se, vrati se", "Neću, Sale", i nekako me vuče: "I ti Indira, ajde, šta za****vaš, ko će bolje od Rleta da ti uradi". Ona je rekla: "Okej, dajte mi sedam dana da razmislim" i onda je došla posle sedam dana.

Ta saradnja je posle tarjala deset godina.

- To je bilo od 2002. godine, do 2012. godine. Indira me praktično otkupila i onda me uslovila da ne radim nikoga, i onda sam tih deset godina samo nju radio, nešto malo, ako nešto bude - kaže Rale, a na profesorkinu opasku da su se tu rodile i emocije sa njegove strane i da mu je Indira bila draga, Rale ističe:

- Pa kako ne, i ja njoj i ona meni. Ja sada mogu da govorim o tome ali u ono vreme je to bilo, mislim naše mišljenje je bilo da uopšte ne treba da bude fokus na tome.

Raletov život je bio veoma interesantan, čak do te mere da u jednom trentuku nije znao koliko duguje. Jednom prilikom Saša je došao i pitao ga da li zna koliko mu je dužan, a kako je tada Rale pričao on je dnevno dolazio da uzme od 500 eura do 20.000.

Pored studija u kom je Rale radio postojala je kafeterija u koju su dolazili da jedu i piju mnogi koji su se pozivali na Raleta pa je tako plaćao mesečno i po 10.000 maraka.

- Jeste. Sve ono što sam zamislio kao dete, a verovali ili ne, maštao sam da jedem meso svaki dan. Koliko su baba i deda bili štedljivi i onda kad mi se desilo to da sam počeo da zarađujem ogromne pare, ja to uopšte nisam gledao kao nešto svoje. Ali ja sam gledao, to je, ma to je meni dao neki, nema, Bog mi je dao, ma daj to ljudima sve - kaže Rale, a onda je jednog dana Saša Popović došao i pokazao mu papir sa dugom na kom je bilo napisano 68.000.

- Ovako kaže: "Ne duguješ mi više ništa, nemoj da si mi potražio, od danas mi više ne tražiš ni jednu marku". Ja ga molim, nemoj to da radiš, šta mi je to, to mi je, možda mesec dana rada, nemoj, molim te, nemoj, pa evo, vratiću ti sad. I ne, neće da čuje, neće da čuje, i tu sam se ja posle pogubio - kaže Rale.

Tada je Indira videla ogromnu nepravdu i to da ga ljudi zloupotrebljavaju.

- Ona me posle izvukla iz toga - kaže Rale za Indiru koja ga je kako navodi profesorka "praktično otkupila vaše dugove, ali vas i vezela za sebe":

- Jeste, dobro, i onda posle sam ja sa njom već... Da, ali, hoću da kažem, posle sam ja imao već i para i sve, već nije to bilo više ono kao ajde svi jedu piju, ne, ne, ne.

Indira je platila njegove kasnije dugove

U jednom trenutku je kako navodi profeosrka Rale imao 17.000 maraka duga.

- Ne, to sam jednom bio dužan sedamnaest hiljada na kamatu - kaže Rale, a profesorka nastavlja:

- A kad ste sabrali, to je bilo 250.000.

- Da, bilo je, ja sam mislio da je nešto sitno - kaže Rale, a onda je kako navodi profesorka Indira rekla da će ona sve da otplati ali da on više ne radi za Sašu.

- "Ali da zoveš Sašu i da kažeš da ne radiš više ni za koga osim za mene". Ja sam rekao: "Ajde bre, vidiš gde su ti vrata, ajde izlazi napolje". I onda sam, znam da je neko trebao da mi donese pare, ja ga zovem, on se ne javlja na telefon, taj, što mi je dužan, ja zovem ovog kamataša i kažem: "Ej, može biti problem za sutra, jer ovaj mi se ne javlja trenutno, kažem znaš, ne znam da li će doći, znači, ali dan, dva ili tri, da znaš", kaže on: "Ej, znaš šta, to nisu moje pare", uvek su to nečije tuđe pare: "Nisu to moje pare, ako ne budu sutra pare, onda da znaš, da ćemo imati problem". Kažem: "Ej, ti znaš s kim razgovaš, ja sam Rale, ej". I ja krenem, ej, okej. I tako sam krenuo da sabiram, sabiram, sabiram, sabiram, pogledam 250.000 - kaže Rale koji je i sam tada bio začuđen.

Tada je ipak pozvao Indiru.

- I kažem: "Indirice, vidi, imaš srećan dan sutra", kaže: "Šta je bilo?". "Evo, izračunao sam koliko sam dužan, dođi", ne smem da joj kažem. Ona dođe, ja bacim papir na sto, gledaj, šta je, 250.000, šokira se žena: "Ti nisi norman, ti...". Ja krenuo, evo, donesi pare sutra i zovem Sašu Popovića i kažem da neću... "Ne, ti si budala" i ode. I ujutru me zove. I kaže: "U sedam sati, zovi sve dužnike, u sedam sati ti donosim pare i hoću da budem tu da vidim kako vraćaš". Donela je kesu, bila je tu, ja vraćam, sad zovem Sašu Popovića - rekao je Ratković u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đuki Dejanović".

Rale je tada bio u problemu jer kako kaže, "toliko mi je bilo teško, ja sam Saleta, obožavao, mislim i on mene. On ništa u životu, u tih nekoliko godina nije uradio da me nije pozvao, nikada. I ništa nije uradio drugačije nego što sam mu rekao, nikada. Mislim, to je zaista bilo jedno ogromno poverenje". Saša tada nije verovao kada mu je rekao.

- Nije, on se smeje, kao: "Da, da, važi". I ja kažem, samo da znaš takve i takve stvari, evo, ja sam ti lepo rekao, nemoj da mi radiš to kad si mi ono otpisao, razumeš, znaš da ne znam sa parama. I on me zove, dođi kod mene i ja dođem, već su prešli euri, i on ovako uzme, baci kovertu kaže: "Imaš tu 30.000 eura, ajde", kaže: "Idi, uzmi radi", ja kažem: "Sale...".

(Telegraf.rs)