84. rođendan Danila Miškovića: Pesme i kola majstora iz Bošnjana

" Hteo bih noćas da budem sam,

da igram, pevam, plaćam za sve,

Preporučujemo

za ljubav jednu,

za sreću našu,

što noćas tiho, tiho umire.

Možda si čula da život piše romane,

bar jedna priča bili smo nas dvoje,

noćas smo samo dve uvele grane

i slomljena čaša kao srce moje.

Nikada neću da pitam gde si,

nek' srce čuva tužne tajne te,

ja noćas pijem za ljubav našu,

za ljubav našu što zauvek mre.

Večeri jedne poći ću negde,

poći ću negde al' ne znam gde,

u našu sobu nikada više,

umrla ljubav, prošlo je sve."

(Danilo Mišković - Atanasije Savić)

"Život piše romane" je jedna od stotinak autorskih pesama majstora narodne muzike Danila Miškovića koja pogađa u srce i ostaje zauvek. Ovo je retka prilika da se setimo još nekih pesama i kola ovog istinskog narodnog umetnika.

- I moj najveći hit "Moj život je sada ruševina stara" trebalo je da snimi Kvaka. Međutim, pevač iz moje ekipe Brana Marković je zapretio da će da se ubije ako pesmu ne dam njemu. Kvaka je ponudio Brani Markoviću grdne pare kako bi odustao od snimanja, ali Brana je bio uporan.

- Tako je Kvaki pripala "samo" pesma "Život piše romane". Sećam se, Kvaka je zakasnio na snimanje, ja sam se već pomirio da mi je propao termin u studiju. A onda se pojavio sa dve dame, vidno raspoložen, pa je otpevao je i otplakao najlepše na svetu. Danilo Mišković je rođen 19. maja 1941. godine u selu Bošnjane kraj Varvarina, u selu koje ima najveći broj harmonikaša u Srbiji.

- Posle nemačke okupacije i komunističkog otkupa narodu je trebalo veselja. I krava je bila pravo bogatstvo, a kamoli harmonika. Trebalo je više krava za jednu harmoniku. Investicija se ubrzo isplatila, ja sam sa jedanaest godina počeo da sviram - priča Danilo Mišković.

- Upijao sam pesme, hvatao u letu, naročito u romskoj mahali u Kruševcu. Stajao sam sa strane i divio se tom raspevanom i razigranom svetu. Onako bosi i poderani uhvate se u kolo i igraju, a u sredini kola dve violine, mečka, gitara i harmonika. Tako sam i ja došao na ideju da komponujem moju prvu pesmu "Curo mala bićeš moja dobro znaj, tebe voli jedan momak, ja sam taj".

Bila je to pesma uz kolo koju je snimio Raka Nikolić. Tako sam 1969. godine ušao u diskografiju. Imao je Danilo i svoje majstore i harmonikaške uzore: Dragana Matića Žilića, Đuricu Ćirkovića, Radojku, Miju. Od svakog je "kraduckao", ali je svoj prepoznatljiv stil izgradio svakodnevnim usavršavanjem na narodnim veseljima.

- Svirao sam domaćinske svadbe u mom kraju, u okolini Požarevca i našeg glavnog grada, i to u vreme kada su Mirijevo i Žarkovo bili sela nadomak Beograda. Tada se svadbovalo po tri-četiri dana, pa sam imao vremena da se usavršavam.

- Bio sam pravi brzak i u životu i na harmonici. Odem na tezgu, stignem skoro do domaćina, primetim da sam zaboravio kablove, pa se vratim kući. Izujem se ispred kuće, uzmem kablove, pa kad dođem do pola puta vidim da sam u papučama. A onda "curik" pa po cipele.

Snimio je Danilo desetine narodnih pesama sa neograničenim rokom trajanja: "Moj život je ruševina stara", "Pogađam se sa životom" (Brana Marković, Smederevac), "Možda si čula da život piše romane" (Kvaka), "Ostaviću piće i lude kafane" (Aca Stefanović), "Nije život u časama vina" (Ljubiša Krstić, Nedžad Salković), "Udaje se ćerka moja", "Pruži mi ruku, prsten ti dajem" (Ljubiša Krstć), "Siromah sam, al' sam lep" (Radiša Milojević, Smederevac), "Ja sam sportski ribolovac" (Mića Đukić), "Grehe činim, grehe praštam" (Radiša Urošević), "Curo mala, bićeš moja" (Raka Nikolić)...

Svoja najlepša kola snimio je u duetu sa Živomirom Miletićem iz Skorice. Sedamdesetih godina prošlog veka bili su jedan od najpoznatijih harmonikaških dueta u bivšoj Jugi. Snimili su pedesetak narodnih kola: "Danilovo", "Žiletovo", "Nova Kruševljanka", "Zoranovo", "Harmonikaška zavrzlama", "Devojačko-momački zaplet", "Nikolino", "Vojkanovo", "Momačka šetnja", "Jastrebarski vihor"...

- Još u vojsci 1962. godine smislio sam jedno kolo koje je čamilo desetak godina. Tek kad je otvoren Radio Kruševac, moje kolo se zavrtelo, dobilo ime ("Danilovo"), postalo špica i himna našeg lokalnog radija i pečat mog ranog stvaralaštva.

Tokom višedecenijske karijere harmonikaša, kompozitora i šefa ansambla Danilo Mišković je izgradio prepoznatljiv stil, jedinstven spoj meraka i tehnike, brzine i uživanja. Stazama Danila Miškovića nastavljaju i njegovi naslednici.

Sin Srboljub je veoma uspešan harmonikaš, kompozitor, aranžer i vlasnik studija. Danilov unuk Nikola je dogurao do prvaka Evrope u sviranju klasike na harmonici.

(Telegraf.rs)